ptice

Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака ноја је до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.

KARAKTERISTIKE PTICA

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција.


RASPROSTRANJENJE PTICA

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) [2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[3]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

VRSTE PTICA

Struthioniformes, ној, ему, киви
Tinamiformes, тинаму
Anseriformes, патке, гуске и лабудови
Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун
Sphenisciformes, пингвин
Gaviiformes, северни гњурац
Podicipediformes, гњурац
Procellariiformes, албатрос
Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна
Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац
Phoenicopteriformes, фламинго
Accipitriformes, орао, јастреб
Falconiformes, соко
Turniciformes, препелица
Gruiformes, ждрал
Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник
Pteroclidiformes, саџа
Columbiformes, грлица, гугутка, голуб
Psittaciformes, папагај
Cuculiformes, кукавица
Strigiformes, сова
Caprimulgiformes, помракуша
Apodiformes, чиопа
Trochiliformes, колибри
Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац
Piciformes, детлић, жуна, тукан
Trogoniformes, трогон
Coliiformes, коли
Passeriformes, певачице

GOLUBOVI

Од дивљих голубова пећинара (Columba livia) потичу све домаће пасмине голубова. Спада у породицу голупчарки и има око 15 подврста.

OSOBINE

Дужина му износи 32-34 cm, распон крила око 63 cm, дужина репа 10 cm, а тежи око 330 г. Голубица је нешто мања. Ова птица има перје шкриљасто плаве, мутноплаве боје. Перје на грудима и на врату има металан одсјај, који је обично с доње стране пурпурног сјаја, док је с горње стране плавозеленог металног сјаја. На крилима се налазе двије црне пруге (траке) и један црно обојени широки завршни руб на репу. На доњем дјелу леђа налази се свијетлије перје. Женка је нешто блијеђе боје и има знатно мање сјаја на грудима и врату.


RASPROSTRANJENOST

Голуб пећинар живи на неколико острва на сјеверу и на обалама Средоземног мора, укључујући и цијелу обалу Сјеверне Африке, затим Израел, Сирију, Малу Азију и Иран, огранке Хималаје и другдје. На кршевитим морским обалама Хрватске, Италије, Грчке и Мале Азије живи у љевкастим подземним удубљењима и пукотинама стијена, често и дубоко испод земље. У Египту се виђа у близини рјечних брзака у великим јатима, па и усред пустиње, мада је рједак у унутрашњости Африке. У Индији је једна од најчешћих дивљих птица, гдје настањује многобројне шупљине и удубљења стијена, литица и гребена поред морске обале или у близини већих ријека. На сјеверу Еуропе се виђа најдаље до Ставангера у Норвешкој (59 степени сјеверне географске ширине).

PONASANJE

Голуб пећинар је врло сличан обичном градском голубу уличару. Од њега је нешто окретнији, мало бржи у лету и знатно плашљивији. При ходу се њише код сваког корака. Лети одлично и постиже брзину од сто километара на сат. Избјегава правити гњездо на дрвећу, иако се у сјеверној Африци може видјети да се гнијезди на палмама или код нас, на Јадрану, на дрвећу. При сакупљању хране је врло покретан и може сатима трчати у свим правцима да би напунио своју вољку храном. При пијењу воде редовито загази у воду. Голуб пећинар је мирољубива птица, равнодушан и толерантан према другим птицама..

PREHRANA

Голуб пећинар се храни зрњем житарица, корова, репице, мркве, грашка, грахорице и лана. Иако приликом сјетве поједу нешто жита или другог култивисаног биља, они поједу много више сјеменки разних врста корова, којима дају предност чак и кад имају на располагању и једно и друго сјемење, те су ови голубови кориснији него што се то обично мисли.


RAZMNOZAVANJE

Голуб пећинар се леже бар два пута годишње, док градски голуб то чини најмање три пута. Једном спарени голубови се ријетко кад распарују. Изузеци су рјетки. На мјесту које је погодно за гнијездо мужјак се постави главе спуштене према земљи и нарочитим гукањем зове своју женку. Голубица са раширеним крилима и уздигнутим репом долази к њему, пажљиво му кљуном глади перје главе, а он исто чини и њој те се љубавна игра наставља изван гнијезда. Голуб и голубица се љубе кљуновима, да би се најзад извршио сам чин парења. Послије спаривања поносно корачају амо-тамо да би тренутак касније одлетјели некуд без циља и опет се вратили на старо мјесто. Касније ће голуб потјерати голубицу на гнијездо, донијет ће јој сламке и гранчице.