Biljke u kući

Sobne biljke naći ćete svuda, ne samo u predvorjima hotela, banaka i kancelarija već se pojedine biljke pažljivo uzgajaju i na kancelarijskim ormarima, prozorskim daskama, na policama u hodnicima mnogih ustanova. One pridonose sadržajnosti našeg života i na tome im moramo biti zahvalni.

Zašto su one tako omiljene? Ima mnogo razloga. Gradski ljudi žive u svetu velike žurbe, plastike i gotove zabave na televiziji. Biljke imaju neku postojanost: žive i rastu u svoje vreme i ne možemo ih požurivati, možemo samo podmiriti njihove osnovne potrebe. One su vrsta živog nameštaja, ukras koji sobu čini ugodnijom, prisnijom, manje ukočenom. Tu je i osećaj uspeha kada se pojave novi listovi ili biljka prvi put procveta. Ona mnogim ljudima predstavlja veliku dragocenost često povezanu sa nežnim asocijacijama na prijatelje, neko mesto ili na dobijenu i uspešno uzgojenu reznicu.

Uzgoj biljaka u kući ili saksijama oko kuće raširio se u novije vreme, ali prve zapise o sobnim biljkama nalazimo pre gotovo 5000 godina kod Kineza, koji su u svojim palatama uzgajali biljke u ukrašenim , dekorativnim saksijama. Sa egipatskih bareljefa do 1400. g. pre nove ere očito je da su i Egipćani skupljali biljke. Viseći vrtovi Vavilona sastojali su se od biljaka uzgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka da su se i za vreme rimske i grčke civilizacije biljke uzgajale u kući, a svakako i u starom i srednjem veku. Manastiri su mnogo unapredili taj običaj, iako treba napomenuti da su biljke koje su se u njima uzgajale bile retke biljke, koje su se uglavnom primenjivale u medicini a ne kao ukras.

Devetnaesti vek je doba kada cveta skupljanje i ukrštanje biljaka. U to doba nicali su brojni staklenici. Plemstvo i bogataši takmičili su se ko će imati najegzotičnije i najređe biljke i unosili su ih u kuće da bi impresionirali svoje goste. Uzgajivači kao što su Veitch i Sandesr, slali su skupljače biljaka po celom svetu da nađu nove vrste i varijetete. Wardova putujuća kutija koju je Nathaniel Ward izumeo 1834 g. mnogo je pomogla pri prenošenju retkih biljaka. To je bio mali prenosivi staklenik , koji je osiguravao biljkama pogodnu atmosferu za vreme putovanja.

U promenjivom svetu 20 veka velike privatne kolekcije su se raspale ili bile uništene. Moda i običaji su se menjali i između dva rata; dvadesetih i tridesetih godina, mnoge su biljke nestale. Ipak, nisu se sve izgubile jer je umetnost uzgajanja sobnog bilja bila još popularna u svim slojevima društva. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina klatno te mode ponovo se razmahalo i biljke su se u još većem broju počele pojavljivati u našim domovima, kancelarijama, bankama, restoranima, hotelima i drugim javnim ustanovama. Danas su prihvaćene, voljene i očekivani deo našeg života.