Bonsai

Bonsai je umetnost koja je u svom razvoju prošla tri razdoblja. Započela je davno svojim rođenjem u staroj Kini, gde su uzgajali malena drvca u cvetnim saksijama.

Bonsai

U drugom razdoblju ta se tehnika preselila u Japan, gde se potpuno ukorenila u tako dobro poznatu japansku tradiciju.

Treće se upravo odvija u današnje vreme, kada je svoje poklonike bonsai stekao u SAD i Evropi.

Bonsai je japanska reč, sastavljena od reči bon=cvetna saksija i sai=drvo. Umetnost se rodila u Kini u vreme dinastije Tang, čija vladavina počinje u 7 veku. To se može zaključiti na osnovu slika nađenih iz tog vremena na kojima su često prikazivana bonsai stabalca.

U Japan je bonsai umetnost stigla iz Kine u srednjem veku. Sve do kraja prošlog veka ova je umetnost bila povlastica najviše kaste, samuraja. Japanska bonsai umetnost se nakon drugog svetskog rata proširila na zapad, a poslednjih decenija pobuđuje sve veće interesovanje.Ova umetnost osvaja mnoge ljude širom sveta i iz dana u dan stiče mnoge poklonike bez obzira na različite kulturološke i civilizacijske tekovine.

Bonsai stabalce se razvija svojim osobinama kao svako drugo stablo u prirodi, samo mu se određenim postupcima obuzdava rast u visinu. Cilj uzgajivača je da se stvori verna minijaturna kopija, dostojna poštovanja koje zaslužuje staro stablo u prirodi; vetrovima šiban, nagnut bor, kvrgavi brest, trešnja koja cveta i donosi plod.

Da bi to postigli uzgajivači bonsaia moraju imati određena znanja i spretnost. Obrezuju korenje da bi ih smestili u posudu, obrezuju grane da bi ostale kratke, a da ipak deluju prirodno kao da neobuzdano rastu. Osim znanja, bezgranično strpljenje je neobično važna osobina koja je odlika svakog uzgajivača bonsaia. Potrebno je i po dvadeset godina predanog i strpljivog rada dok bonsai dobije pravu vrednost i značaj, jer postoji pravilo što je bonsai stariji to je vredniji.

U Japanu se mnoga drvca nasleđuju iz generacije u generaciju, njihova vrednost je neprocenjiva. U japanskoj bonsai umetnosti tokom vekova razvili su se neki osnovni oblici. Međusobno nisu strogo podeljeni i ograničeni, nego je ostavljen prostor za individualno shvaćanje i promene. Ipak poznavanje pravila osnovnih oblika predstavlja veliku pomoć kod učenja jer služe na neki način kao uzorci i upućuju uzgajivače kakvim sve mogućnostima raspolaže u oblikovanju vlastitih bonsaia.

Osnovni oblici:

* Kaskada ili viseći oblik,
* metla,
* oblik blizanaca,
* višestruko stablo,
* uspravni oblik,
* šuma.

Japanski bonsai se u poslednjih sto godina nije bitno promenio, on se ni danas ne menja ali je prešao granice Japana i osvaja mnoge ljude širom sveta.

Japanski uzgoj drveća bonsai

Uzgoj i nega bonsai

Za pravi bonsai upotrebljava se drveće koje bi trebalo držati većim delom godine izvan kuće,iako ga je moguće uneti u kuću na kraće vreme. Na Zapadu je umetnost bonsai proširena i na tropske biljke, koje se mogu uzgajati u stanu. Bonsai može biti različite veličine. Svaka biljka između 45 i 56 cm slovi kao ''mala''. Iznad te visine bonsai je ''veliki''. Ono što je ispod 13 cm je minijaturno, ali iako se mali bonsai smatra lepim , ipak se u smanjivanju ide predaleko.

Ima više načina uzgoja bonsai. Ako imate sreću, naći ćete prirodno zakržljalo drvo visoko u planini. Japanci smatraju da su ovako prirodno zakržljali patuljci najbolji. Možete početi i sa zakorenjivanjem reznica od odraslog drveta, ili kupiti mlado drvo u rasadniku. U svakom slučaju, uzgoj bonsai ne treba započeti pre nego što drvo ima dobru, čvrstu stabljiku. Skup, ali brz način jeste da kupite potpuno oblikovano, lepo razvijeno drvo. Međutim, ako bonsai budete sami uzgajali iz semena, najpotpunije ćete upravljati njegovim rastom.

Osnovno oblikovanje obavlja se preve četiri godine.

* Prva godina: u jesen se poseje seme u saksiju koja sadrži semenski kompost. Premda uzgajate tropsku biljku, stavite saksiju napolje. Tlo održavajte vlažno sve vreme. Presadite sadnice u saksiju promera 10 do 13 cm, koja sadrži kompost za sadnju.
* Druga godina: u jesen presadite biljku uzgojenu iz semena u saksiju promera 15 cm. Ukoliko ne želite uzgojiti uspravni bonsai, počnite biljčicu oblikovati. Da biste dobili nakrivljeni oblik, zabodite štap u kompost pod uglom od 45 stepeni i uza njega pričvrstite stabljiku. Da biste postigli oblik kakskade ili polukaskade, obavijte komad mekane žice oko stabljike. savijte biljčicu dok vrh ne bude u visini tla, zatim pričvrstite vrh žice za komad uzice koja je vezana oko saksije.
* Treća godina: u jesen skinite žicu - stabljika će sada stalno rasti pod uglom. Zimi treba obrezati stabljiku na visinu od 15 cm od osnovice. Tokom godine duž stabljike će se razviti postrani izbojci.
* Četvrta godina: u oktobru izvadite drvo iz saksije. Videćete da je neko korenje debelo, a neko vlaknasto. Debelo, glavno korenje treba oštro obrezati. Presadite u saksiju promera 8 - 10 cm. Imajući pred očima konačni oblik, odrežite neke postrane grane. Ako je potrebno, obrežite one za koje ste odlučili da ostanu. Čvornati oblik dobićete tako da oko postranih ogranaka omotate žicu pa ih uvijete u željeni oblik. Svežite kraj žice za komadić uzice, koja je zavezana oko saksije. Žica se može skinuti za godinu ili više dana. Kad drvo bonsai dostigne starost od pet godina, njegov je oblik gotov i to je vreme da se premesti u plitku bonsai posudu.

Važan je izbor posude. Po tradiciji, drvo sa uspravnim deblom sadi se malo izvan središta četvorougaone ili ovalne posude, dok se drvo koje je uzgajano da raste pod uglom sadi u sredinu okrugle ili kvadratne posude.

Pre presađivanja drveta bonsai, morate pripremiti posudu. Ukoliko niste izabrali uspravan stil, drvo će trebati neki potporanj; provucite komad rafije ili tanke žice kroz komade pocinkovane mrežice koju treba staviti na otvore za drenažu na dnu posude. Kad se drvo presadi, rafija ili žica omota se oko grumena zemlje da bi stajalo čvrsto. Prekrijte zatim dno posude drenažnim materijalom, kao što je šljunak i naspite tanak sloj bonsai komposta ili odgovarajućeg komposta dobrog kvaliteta na bazi ilovače.

Sledeći korak je da veoma pažljivo izvadite drvo iz njegove posude. Onda iglom za pletenje ili štapićima nežno udarajte po grumenu zemlje kako biste odstranili što je više moguće komposta sa korenja. Kad ogolite korenje, sve veliko glavno korenje mora se odrezati do kraja. Čupavo korenje treba obrezati na jednu trećinu dužine. Držite kraj sebe posudu sa vodom dok obrezujete. Uranjajte korenje redovno u vodu kako biste održali vlažnost. Obrezano drvo presadite u bonsai posudu ispunjenu kompostom ili kompostom na bazi ilovače. Da bi drvo izgledalo čvornovato i staro, gornje korenje možete ostaviti iznad komposta.

Kasnije bonsai drvo treba presađivati jednom godišnje u jesen ili zimi. Leti obrežite postrane izboje i odrežite rastući vrh. Kompost treba stalno održavati vlažnim; zapamtite da se kompost u plitkoj posudi suši veoma brzo. Kako se biljka presađuje svake godine , ne treba je prihranjivati. Može proći pet do petnaest godina dok biljka ne stekne status bonsai. Koliko dugo će živeti zavisi od vrste. Životni vek običnog bonsai može varirati od nekoliko decenija do nekoliko vekova, ali ne gajite previše nade ako uzgajate bonsai u stanu.