Istorija Aranžiranja Cveća

Današnji trendovi u aranžiranju cveća menjaju se i prilagođavaju zahtevima tržišta, ali u svakom tom trendu nalazi se i deo hiljadugodišnje tradicije veličanja lepote cveta.

Boje, mirisi, teksture, oblici oduvek su bili inspiracija mnogima a posebno umetnicima kojima možemo zahvaliti što su u svojim delima na svoj način opisali kako je to izgledalo u davnim vremenima...

U Egiptu je kultura gajenja cveća i ukrasnog bilja bila na vrlo visokom nivou. Biljke su se donosile sa brojnih putovanja a priča kazuje da je kraljica Hatsepštu želela drvo mirte. Sa putovanja u zemlju Punt dopremljeno je 31 stablo mirte. Stabla su posađena na terasama kraljičinog hrama i o tome verovatno ništa ne bi znali da nečije vredne ruke taj događaj nisu zapisale u obliku slika na zidovima istog hrama kao i mnoge druge prikaze na zidovima brojnih hramova piramida, grobnica...

Egipćani su koristili cveće u mnogim svečanim prilikama, pazilo se na simbolički jezik cveća, bilo je bitno doba cvetanja, boja izgled i miris cveća. Velike količine cveća Egipat je izvozio u Grčku i Rim gde lepota cveća i simboličko značenje dobijaju novi dimenziju: ukrašavali su se kipovi božanstava bogatim cvetnim girlandama. Laticama cveća zasipali su se oltari, ukrasne korpe punile su se cvećem i voćem. Rimljani su uzgajali omiljene ruže u posebno građenim ružičnjacima kako bi cvetale kroz čitavu godinu jer su svetkovine i slavlja bili nezamislivi bez ruža i ružinih latica.

Simbolika cveća isprepletala se sa mitovima, pa prolećno cveće predstavlja početak novog ciklusa jedne godine, a u Atini su se u danima slavlja dolaska proleća nosili venčići od ljubičica, zumbula i perunika koje je bilo cenjeno još od Egipta.

Kinezi su ponosni na ideju da su baš oni prvi koji su u posudu sa vodom složili cveće. U 6 veku otvorene su škole aranžiranja cveća u kojima se uz tehnike slaganja cvetnih aranžmana poučavalo o simboličkom značenju svakog cveta. Japan preuzima deo tog znanja i usavršio ga je do stila koji je i danas poznat po svojim osnovnim principima sa naglaskom na elemente koji predstavljaju nebo, čoveka i zemlju, do veštine aranžiranja cveća koju nazivamo ikebana.

Na prelazu iz antike u rano hrišćanstvo u Evropi je došlo do opiranja bogatoj simbolici jezika cveća, pokušavalo se zaboraviti na vezu cveća i božanstava i antičkih junaka. Ali takav otpor nije dugo trajao, cveće ponosno zauzima važno mesto u umetnosti pa tako ruža, ljiljan, vinova loza, smokva, žito, palma, maslina... predstavljaju simbol duhovne lepote i ljubavi. U hrišćanstvu npr. cvet ljiljana je rajski cvet, simbol neprolazne lepote.

Period gotike uz predivne katedrale donosi i likovne prikaze sa motivima prirode a lepota cveća opisivana je slikarskom četkicom često i do botaničke preciznosti. U kasnom srednjem veku nastaje kult ruže koji su podržavali i svetovna i religiozna umetnost. Trubaduri pevaju o ruži kao o simbolu ljubavi a to zanimanje Evropom se proširilo sa Bliskog Istoka gde je ruža uzgajana i cenjena kao plemeniti cvet.

Dela velikih majstora 17 i 18 veka dočaravaju nam kako se tada aranžiralo cveće: bili su to veliki raskošni aranžmani od raznolikog cveća sa mnoštvom boja. U to vreme uvoze se egzotične vrste cveća koje se pokušavaju uzgajati u divnim Evropskim vrtovima. Pravu cvetnu groznicu izazvali su tulipani krajem 16 veka kada su donešeni iz veličanstvenih Carigradskih vrtova i vredeli su prava mala bogatstva. Trgovački zapisi čuvaju podatke kako su sakupljači bili spremni nekoliko lukovica platiti kućom u gradu pa je tulipan, postao simbolom bogatstva ali i oholosti i uobraženosti dok je u Persiji iz koje potiče bio simbol lepote, ljubavne uznesenosti i čežnje. Iz Persije tulipan je došao u Tursku gde je svake godine organizovan praznik tulipana. U vreme baroka cveće je prisutno u svim sferama života i postaje neizostavan elemenat u stvaranju prijatne atmosfere dok dame cvećem ukrašavaju odeću, frizure i šešire.

U drugoj polovini 18 veka cveće se počinje slagati u jednostavnim simetričkim formama što je most od romantične opijenosti do impresionističkog doživljaja umetnika poput Degasa, Moneta, Cezannea, Van Gogha, Renoara... Cveće na njihovim slikama deluje bogato, raskošno ali i vrlo, vrlo prirodno.

Egipatski period (2008 p.n.e. do 28 p.n.e.)

Korišćenje cveća je bilo tradicionalno u antičkoj Egipatskoj kulturi. Cveće je korišćeno za darivanje hramovima i dekorisanje gozbenih trpeza i povremeno za venčiće i pletenice za goste. Lotos, akacija, ruže, ljiljani, ljubičice, narcis i jasmin su bili cveće koje je korišćeno. Korišćenje voća i lišća je takode bilo popularno. Karakteristike Egipatskog dizajna su jasnoća, red i jednostavnost i ponavljanje kao specifični stil. Tipični dizajn sastojao se od jednog cveta sa jednim pupoljkom ili listom na svakoj strani, koji se kao takav ponavljao. Drugi tipovi segmenata mogli su se sastojati od naizmeničnih kratkih i dugih peteljki, ili plavih i zelenih boja. Brojni tipovi cvećarskih posuda su korišćeni da drže cveće.

Grčki period (600 p.n.e do 150 p.n.e.)

Umesto najcešćeg postavljanja cveća u posude kao što su to radili Egipćani, antički Grci su prevashodno koristili cveće za kićenje. Biljke su često korišćene zajedno sa cvećem. Kao dodatak kontinuiranoj upotrebi venčića i pletenica, cvetovi su često bili jednostavno posuti po zemlji. Premda su klasični Grci retko koristili ili postavljali cveće u posude kao Egipćani, oni su izmislili ''rog izobilja''. Najčešće su aranžmani bili trouglasti i simetrični, često u samo jednoj ili u ograničenom broju boja. Bela je bila najčešća, označavajući čistoću. Ruže, ljiljani, irisi, narcisi, ljubičice, kao i grožđe, biljke i zrnevlje se takođe koristilo u dekoraciji.

Rimski period (28 p.n.e. do 325 ne.)

Rimljani su nastavili običaje Grka. Venčići, pletenice i krune su bile razrađenije, doteranije nego one kod Grka. Krune i venčići su bili konični. Cveće je ponekad bivalo aranžirano u korpe, ali dizajn nije bio tako elegantan kao kod Grka. Cveće se koristilo i za pravljenje mirisa.

Vizantijski period (320 n.e. do 600 n.e.)

Ovaj period predstavlja nastavak Grckih i Rimskih stilova, u kome se cveće i voće dekorisalo zajedno prilikom izrade venčića i girlanda. Stilizovano granje u posudama se postavljalo simetrično sa lišćem i cvećem u velike korpe, pehare ili niske posude. Sve ovo je bilo visokostilizovano i korišćene su srodne boje, kao zelena, plavozelena, plava i ljubičasta sa komplementarnim akcentima crvene, crveno-narandžaste, narandžaste i žute.

Srednjevekovni period (476 n.e. do 1400 n.e.)

Malo se zna o umetnosti aranžiranja cveća ovog perioda i koje god informacije postoje zasnovane su na persijskim slikama, ćilimima i tapiserijama iz 14 veka. Orjentalni uticaj je vidljiv i brojni tipovi cvećarskih posuda su se koristili. Cveće je korišteno za religiozne obrede.

Renesansni period (1400 n.e. do 1600 n.e.)

Renesansni period predstavlja kontinuitet nekih karakteristika grčkih i rimskih stilova. Masivni, simetrični, opušteni, vazdušasti aranžmani sačinjeni od svetlih boja, naspram kontrasta sa sivim pozadinama. Voće i lišće masline, bršljana i lovora su često bivali aranžirani zajedno sa cvećem. Cveće koje se koristilo je karanfili, margareta, ljiljani, ljubičice, ruže, jagorčevina, iris i anemone. Posude su bile različite. Božićni venčići su izmišljeni tokom ovog perioda. U ovom razdoblju mnogo je češća upotreba cveća u nereligioznim ceremonijama nego tokom ranijih perioda. Dizajn je bio prirodniji početkom ovog perioda naročito u Italiji, a postao je ukrašeniji tokom kasne Renesanse.

Barok (1600 do 1775 n.e.)

Barokni period je direktan nastavak renesanse. Stilovi su inspirisani radovima Mikelanđela u Italiji , ali su bili i adaptirani od strane dizajnera u Holandiji i Belgiji. Rani barokni stilovi su bili simetrični, ali su kasniji barokni aranžmani postali više asimerični. Tokom baroknog perioda, engleski slikar, William Hogardh je predstavio takozvanu Hogartovu krivu ili "S - krivu", koja je popularna do današnjih dana. Velike cvećarske posude su sadržavale blistave aranžmane koji su se opet sastojali od različitih vrsta cveća, kao što je iris, ljiljan, božur, kana, narcis, vrtni slez i ruže, kao i što se može videti na delima tadašnjih slikara. Dekorativni elementi su često bili objedinjeni u tim aranžmanima.

Francuski periodi:

* 1. Francuski barok (17 vek)
U ovom periodu su predstavljeni simetrični dizajni bez fokusne tačke. Nasuprot stilu odevanja tog perioda, dizajn u aranžiranju cveća je bio neformalan, krhak i delikatan.

* 2. Francuski rokoko (18 vek)
Dizajn je formalniji nego oni u baroknom periodu, naglašeno lučnog i oblika polumeseca, delikatni i vazdušasti.

* 3. Luj XVI (kasni 18 vek)
Delikatne, hladne boje pre francuske revolucije i preporod Klasičnog Perioda koji nastaje nakon francuske revolucije.

* 4. Imperijalni period (1804 do 1814)
Pod uticajem Napoleona, dizajni cvetnih aranžmana su bili veliki, ali kompaktni nego oni iz ranijih francuskih perioda. Vojni simbolizam je često korišćen u aranžmanima i korišćene su figurice i simboli asocirani sa imperatorom. Najčešće su dizajni bili jednostavnog i trouglastog oblika.

Engleski georgijanski period (1714 do 1760)

Tokom 15 i 16 veka kolektivne tvrđave Engleske su se sačinjavale od manjih kuća, u koje je cveće donošeno zbog njihove krhkosti pre no zbog lepote, s obzirom da je to bio period zaraza, bolesti i kuge. Aranžmani tokom prve polovine ovog perioda sastojali su se od cveća jednostavno složenih u velike posude, sa malo ili potpuno bez dekoracije i dizajna. Ali tokom kasnijeg perioda ovog veka aranžmani sa većim smislom za dizajn su postali uobičajeniji. Neke od posuda iz tog perioda su bile napravljene specijalno za cveće, sa rupama ili otvorima da pridržavaju cvetne peteljke pod određenim uglovima. U ovom periodu se takođe pojavio buket cveća ili kako se zvao u Engleskoj ''Tussy Mussy''. Omiljeno cveće u Velikoj Britaniji su bile ruže, pa su prema tome ruže bile korišćene u izobilju za cvetne aranžmane.

Viktorijanski period (1820 do 1901)

Tokom ovog perioda, Velika Britanija i njeno veliko carstvo je imalo značajan uticaj na sve forme umetnosti, uključujući arhitekturu, odevanje i dizajn enterijera. Postojale su tendencije ka distanciranju od klasicizma, sa pomakom napred prema romantizmu i ugodnom, komfornom individualizmu. Cvetni aranžmani su postali pre-raskošni do tačke preterivanja. Cvećarske posude koje su često korišćene bile su blještave vaze ili posude od alabastera, porcelana, srebra ili kalaja. Trouglasti ili kružni aranžmani, skoro su uvek sadržavali ruže i bili su uobičajeni tokom ovog perioda. Cveće kao što su tulipani, ljiljani, anemone, dalije, lepe kate, i drugo baštensko cveće je korišćeno u posudama zajedno sa ružama. Cveće je često stajalo vrlo nisko u posudama jer su peteljke bile niske. Lisni ukrasi i dekorativne travke su korišćene radi kontrasta i teksture. Tokom ovog perioda napravljeni su prvi pokušaji da se uspostave jednostavna pravila za aranžiranje cveća.