Lep provod,puno zanimljivosti i luda zabava...
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ko je trenutno na forumu
Imamo 2 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 2 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 31 dana Pon Feb 06, 2012 12:06 am
Zadnje teme
» Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Pon Jan 19, 2009 12:24 pm od Rin Tin Tin

» na slovo na slovo
Čet Jan 15, 2009 1:42 am od Rin Tin Tin

» Da se malo lazemo ?
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» nastavi igru
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» asocijacije
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» brojanje do 10 000
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» Srecan rodjendan Kolisa!
Pon Jan 12, 2009 10:35 pm od kolisa

» Test inteligencije.....
Sub Dec 27, 2008 1:18 am od stryker

» Da li više volite crnu ili belu stranu eurokrema?
Sre Dec 24, 2008 10:25 pm od Dalai Lama

Novembar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  
KalendarKalendar
Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži

Delite | 
 

 Grčka mitologija

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:31 pm

Afrodita

Roðenje Venere (još poznate i kao Afrodita). Slikao William Adolphe Bouguereau godine 1879.Afrodita (Αφροδιτη = roðena iz morske pjene) božica je ljubavi, ljepote, požude i spolnosti. Pandan Afroditi u rimskoj mitologiji jest Venera.


Roðenje Venere (još poznate i kao Afrodita). Slikao William Adolphe Bouguereau godine 1879.

Roðenje

Roðenje VenereNjezino je porijeklo nejasno. Prema Homeru ona je bila kæi vrhovnog boga Zeusa i boginje kiše Dione, a prema Heziodu u Teogoniji rodila se iz morske pjene, koju je oplodio bog neba Uran, nakon što je odrezao genitalije svom ocu Kronu. Izašla je iz mora na otok Cipar.

Treæa je inaèica ta da je kæi Talase i Zeusa, buduæi da je Talasa bila božica mora.


Uloga

Zahvaljujuæi svojoj ljepoti i èarolijama kojima je vladala, postala je jedna od najmoænijih boginja. Ni bogovi, ni ljudi joj nisu mogli odoljeti. Osim toga, imala je i više pomoænika i pomoænica: Harite (boginje ljupkosti i ljepote), Hore (boginje godišnjih doba), Peitu (boginju udvaranja i ljubavnog nagovora), Himena (boga ženidbe) i Erosa, mladog boga ljubavi èijim ljubavnim strelicama nitko nije mogao umaæi.

Buduæi da ljubav u životima bogova i ljudi ima jako važnu ulogu, Afrodita je bila jako cijenjena. Onaj tko joj je iskazivao poèasti i prinosio žrtve, mogao je biti siguran u njenu naklonost. Samo je bila pomalo nestalna, a sreæa koju je pružala èesto je bila i prolazna. Ponekad je èinila èuda kakva može uèiniti samo ljubav: ciparskom kiparu Pigmalionu oživila je mramorni kip u koji se on zaljubio. Svoje je ljubimce štitila na bojištima, u morskim olujama i od spletaka neprijatelja. Znala je i mrziti, jer mržnja je roðena sestra ljubavi.

Bojažljivog mladiæa Narcisa, koji je prema kleveti ljubomornih nimfi prezreo njene darove, dovela je dotle da se zaljubio u samog sebe i na kraju poèinio samoubojstvo. Ali sama nije imala sreæe u ljubavi: nije znala zadržati nijednog svog ljubavnika. Ni brak joj nije bio sretan. Zeus joj je za muža odredio najneuglednijeg, hromog i vjeèito oznojenog božanskog kovaèa Hefesta. Kao naknadu za to tražila je utjehu kod živahnog boga rata Aresa, s kojim je imala petoro djece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), zatim kod boga vina Dioniza (s kojim je imala sina Prijapa), uz ostale i kod boga Hermesa. Utjehu je tražila i kod obiènih smrtnika, dardanskog kralja Anhiza (kojem je rodila sina Eneju) i kod lijepog Adonisa, strastvenog lovca, za kojega je od Zeusa izmolila besmrtnost.



Trojanski rat

Gavin Hamilton: Venera daje Parisu Helenu za ženuOd njenih uplitanja u veæe dogaðaje iz svijeta mitova, najdalekosežnije je posljedice imala njena naklonost prema sinu trojanskog kralja Prijama, mladom Parisu. Kao nagradu za to što joj je u sporu sa boginjama Herom i Atenom dao prvenstvo u ljepoti, obeæala mu je najljepšu od svih smrtnih žena. Ta žena, po nepodijeljenom mišljenju bogova i ljudi, bila je Helena iz Arga, žena spartanskog kralja Menelaja.

Afrodita je pomogla Parisu da odvede Helenu u Troju. Menelaj se nije htio odreæi svoje žene i tražio je da mu se vrati. Buduæi da je Paris to odbio, Menelaj je uz pomoc svog brata Agamemnona, moænog mikenskog kralja, podigao sve ahejske kraljeve u kazneni pohod protiv Troje. Pod Agamemnonovim voðstvom otplovilo je sto tisuæa Ahejaca preko mora i napalo Troju.

Afrodita je, naravno, pomagala Trojancima, ali borba nije bila njena jaèa strana. Bilo je, na primjer, dovoljno da je okrzne koplje ahejskog vojskovoðe Diomeda pa da plaèuæi uzmakne sa bojišta. U strašnom desetogodišnjem ratu, u kojem su sudjelovali svi tadašnji junaci i gotovo svi bogovi, Paris je na kraju poginuo, a nakon njegove smrti pala je i Troja.

Adonis

Adonis (grè. Ἄδωνις, Adônis) bio je bog žita, smrti i ponovnog roðenja. U asirskoj, babilonskoj i fenièkoj mitologiji bio je bog žita. Ime mu dolazi od hebrejske rijeèi adonai koja je znaèila bog. Grci su taj lik preuzeli u svojoj mitologiji, u etrušæanskoj mitologiji zvao se Atunis, a u semitskoj Tammuz.

Mitologija

Adonisovo roðenje
Postoji nekoliko izvora o njegovu roðenju. Najèešæa je ona da je Afrodita nagovorila Miru da prevari i poèini incest sa svojim ocem Tijom, kraljom Smirne ili Sirije. Kad je to otac otkrio, uzeo je nož u ruke i krenuo na svoju kæer. Ona je pobjegla, a Afrodita ju je pretvorila u drvo mirhe, mirisne smole. Kad je njen otac odaslao strijelu u to drvo ili, prema drugom izvoru, kad je vepar zabio kljove u nj, Adonis je roðen iz drveta. Ovaj mit dokazuje i porijeklo legende o Adonisu, buduæi da takvo drvo nije raslo u tadašnjoj Grèkoj.
Adonis je, prema drugim izvorima, sin ciparskoga kralja Kinire i njegove kæeri Mire.
Heziod u jednom svom fragmentu tvrdi da je sin Feniksa i Efezibeje



Život

Nakon što se rodio, bio je tako prekrasan da ga je Afrodita zatvorila u škrinju koju je ostavila Perzefoni na èuvanje. No, ona se takoðer zaljubila u nj te ga je odbila vratiti. Zeus (prema drugom izvoru Kaliopa) riješio je prepirku tako da je odluèio da Adonis provede èetiri mjeseca s Afroditom, èetiri s Perzefonom, a èetiri sa samim sobom.
Afrodita je, prema nekim izvorima, nagovorila da njoj posveti i posljednja èetiri mjeseca. Silazila je k Adonisu na zemlju, pa se i iz ljubavi prema njemu poèela se zanimati za lov, što je Adonis jako volio. Èak mu je i sama Afrodita pomagala u lovu. Uvijek mu napominjala da ne lovi divlje zvijeri, govoreæi da je dovoljno biti odvažan prema plašljivima, a prema hrabrima opasno je biti hrabar. Adonisu je njegova muževnost branila da sluša takve savjete. Kada ga je jednom prilikom Afrodita ostavila samoga, Adonis je otišao u lov na veprove, ali je to za njega bilo sudbonosno: ranjena ga je zvijer napala i usmrtila ogromnim oènjacima. Vjeruje se da je vepra poslala Artemida da bi se osvetila za to što je Afrodita skrivila smrt njenog dragog Hipolita ili pak da je to uèinio Ares.

Kada je Afrodita saznala za smrt svog voljenog, obuzela ju je ogromna tuga. Proklela je sudbinu, moæniju od bogova, i plaèuæi pala na koljena pred najvišim bogom Zeusom. Molila ga je da joj dragog vrati, pa makar na kratko. Zeus se sažalio nad njom, pa je naredio Hadu, bogu podzemlja da u proljeæe pusti Adonisa iz svog mraènog carstva na zemlju, tako da Adonis samo pola godine ostane u podzemnom carstvu, s Perzefonom, a pola godine provodi s Afroditom na zemlji. Priroda se tada raduje, oblaèi u zeleno i cvieće, jer se Adonis vraæa, a obuzima je tuga kada se u jesen vraæa u carstvo sena.


Andromeda

(Grè. Andromede, lat. Andromeda - žena junaka Perseja, kæi etiopskog kralja Kefeja i njegove žene Kasiopeje)

S Persejem se upoznala u èudnim okolnostima: bespomoæno prikovana za stenu na morskoj obali, gde je po nju trebalo da doðe morska neman Ketos. Ketosa je u Kefejevo kraljevstvo poslao bog mora Posejdon da osveti uvredu svojih kæeri i unuka, koje je Kasiopeja uvredila time što je tvrdila da je lepša od svih morskih nimfi zajedno. Neman je uništavala podanike Kefejevog kraljevstva, a svaka borba protiv nje bila je uzaludna. Kefej se za pomoæ obratio Amonovom proroèištu u Libiji, gde je dobio savet kako da spasi zemlju. To je moglo da se postigne jedino žrtvovanjem vlastite kæeri. Kad je za to doznao narod, prisilio je kralja da posluša savet proroèišta. Tako je Kefej prepustio Andromedu na milost i nemilost nemani. Ali sudbina joj nije odredila da umre: baš u trenutku kad joj se neman približavala, pojavio se Persej.

Mladi junak je u Kefejevu zemlju došao s ostrva Gorgona, gde je ubio ne manje opasnu neman Meduzu. Kad je video šta Andromedu oèekuje, bez kolebanja je izjavio da æe je spasiti ako je dobije za ženu. Andromeda i njeni roditelji su to radosno prihvatili i Persej se pripremio za borbu: prièvrstio je na noge krilate sandale koje su mu omoguæile da leti i opasao zakrivljen èarobni maè koji mu je osiguravao pobedu u svakoj borbi. I pored takvog naoružanja i velike Persejeve hrabrosti, borba je dugo bila neodluèena. Razume se, neman nije htela da se odrekne plena, a još manje života. Na kraju, sreæa se okrenula na Persejevu stranu: teško ranjeni Ketos se uspuzao na obalu da u samrtnom grèu proždere Andromedu, ali ga je Persej dotukao. Andromeda je bila spašena i ubrzo posle toga u Kefejevom domu se slavila svadba.

Meðutim, pošto je pre toga Andromeda bila verena za Kefejevog brata Fineja, došlo je do spora. Kada je bila u smrtnoj opasnosti Finej nije ni prstom maknuo da je spasi, a sad je vrlo uporno tražio svoje pravo. Upao je s naoružanim ljudima u svadbenu dvoranu, nazvao Perseja kradljivcem nevesta i zatražio da mu Andromedu odmah vrati. Uzalud mu je Kefej objašnjavao da je pravo na Andromedu izgubio onda kada je pristao da ona bude žrtvovana, a uzalud je i Persej branio svoj opravdani zahtev. Finej je svojim pratiocima naredio da silom otmu Andromedu, a sam je kopljem nasrnuo na Perseja. Kad je Persej video da ne može da se odbrani, pozvao je svoje prijatelje da odvrate pogled i iz torbe izvukao glavu Meduze koja je bila tako strašna da se pri pogledu na nju svako skamenio. Finej i njegovi ljudi pretvorili su se u kamene kipove.



Nakon venèanja, Andromeda je s Persejem otišla na ostrvo Serif, gde je živela njegova majka Danaja, a zatim u Arg, gde je Persej postao kralj. Tamo mu je rodila mnogo potomaka, koji su postali znamenite liènosti grèkih mitova: Persa, Alkeja, Elektriona, Stenela, Mestora, Elija i Gorgofonu. Njen praunuk je bio i junak Herkul. Nakon smrti bogovi su Andromedu preneli na nebo. Ona i danas sja na noænom nebeskom svodu zajedno sa svojim mužem Persejem i svojim roditeljima Kefejem i Kasiopejom.


Atena

(Grè. Athena i Athene, lat. Minerva - kæi Zevsa, boginja mudrosti i pobednosnog voðenja rata, zaštitnica pravnog poretka, praviènosti i umetnosti)

O Ateninom roðenju iz starih mitova saznajemo malo. Homer kaže samo toliko da je roðena od Zevsa, bez majke. Prema Hesiodu, rodio ju je Zevs iz svoje glave, pošto je pojeo boginju razuma Metidu, kako bi je spreèio da rodi kæerku koja bi ga, prema proroèanstvu, premašila u mudrosti, i sina koji bi ga nadjaèao snagom i svrgnuo s prestola. Još mlaði mitovi kažu èak i to kako je Zevs rodio Atenu. Kad je pojeo Metidu, toliko ga je zabolela glava da je pomislio da æe mu se rasprsnuti. Zbog toga je pozvao boga Hefesta (prema drugoj verziji boga Hermesa, pa titana Prometeja) da mu sekirom raskoli glavu. Èim je Hefest to uèinio, iskoèila je iz Zevsove glave sjajna boginja u punoj ratnoj opremi - Palada Atena.

Prema mitološkoj simbolici Atena je, dakle, bila utelovljenje Zevsove snage i mudrosti. Vladar bogova i ljudi nju je voleo više nego ostale svoje kæeri. Razgovarao je s njom kao sa svojim mislima, nikad pred njom ništa nije tajio i uvek bi udovoljio svakoj njenoj molbi. Atena je bila svesna te Zevsove naklonosti. Neprekidno je bila u njegovoj blizini, nikada nije poželela drugog boga ili muškarca i nikada se nije udavala, iako je bila prelepa i uzvišena. Ostala je Devièanska Atena - Athena Parthenos.

Zbog svog porekla i Zevsove ljubavi Atena je postala jedna od najmoænijih boginja grèkog panteona. Od najstarijih vremena bila je pre svega boginja rata, što je proisticalo iz njene funkcije zaštitnika od neprijatelja. Za rat je, doduše, bio merodavan Zevsov sin Ares, ali Ateni to nije smetalo. Ares je, taènije reèeno, bio bog jarosnog rata i bitaka, a ona je bila boginja mudro, promišljeno voðenog rata koji se uvek završava pobedom, što se za Aresove ratove ne bi moglo reæi. Kao boginju rata Grci su je poštovali pod imenom Athena Enoplos (Naoružana Atena) ili Athena Promahos (Atena koja poziva u boj). Kao boginju pobednièkog rata nazivali su je Atena Nike (Atena Pobednica).

Atena je od poèetka do kraja antièkog sveta bila zaštitnica Grka, posebno Atinjana, koji su joj bili najmiliji. Kao Palada Atena štitila je, osim Atine, gradove koji su u hramovima imali njene posveæene kipove, tzv. paladijume. Dokle god je paladijum bio u gradu, grad je bio neosvojiv. Takav paladijum u svom gradu su imali i Trojanci. Da bi osvojili Troju, Ahejci su morali da ga ukradu i odnesu, što je pošlo za rukom Odiseju i Diomedu. Kao što je to èinila u ratu, Atena je štitila Grke i njihove gradove i u miru. Bila je zaštitnica skupštine i prava, brinula se za decu i bolesnike, donosila ljudima blagostanje. Njena pomoæ neretko je bila vrlo konkretna. Atinjanima je, na primer, darovala maslinu i postala utemeljivaè jedne od najvažnijih grana grèke poljoprivrede - do danas jedne od najvažnijih. Osim toga, Atena je bila boginja umetnosti i zanatstva (te dve reèi Grci nisu razlikovali - rad vajara, klesara i obuæara oznaèavali su istom reèju "tekhne", veština). Nauèila je žene pletenju i tkanju, muškarce kovaèkom zanatstvu, zlatarstvu i bojadisanju. Pomagala je i graditeljima hramova i laða. U zamenu za svoju pomoæ i zaštitu tražila je poštovanje i prinošenje žrtava, što je bilo pravo svakog boga. Nepoštovanje i uvrede je kažnjavala, ali se mogla umilostiviti pre nego ostale boginje.

U živote bogova i ljudi Atena se uplitala èesto i delotvorno, pri èemu je svaki njen potez vodio do ishoda kakav je sama želela. S bogom mora Posejdonom sukobila se radi vladanja nad Atikom i Atinom. Pred savetom bogova, koji je za sudiju odredio prvog atinskog kralja Kekropa, taj spor je dobila jer je darovanjem masline osigurala sebi Kekropovu naklonost. Kad ju je trojanski kraljeviæ Paris uvredio, tj. kad joj u svaði s boginjama Herom i Afroditom nije priznao prvenstvo u lepoti, osvetila mu se tako što je pomogla Ahejcima da pobede nad Trojom. Kad se njen poštovalac Diomed u bici na trojanskoj zaravni našao u smrtnoj opasnosti, sama je zauzela mesto vozaèa njegovih bojnih kola i naterala u beg svog brata Aresa. Pomogla je itaèkom kralju Odiseju da se, nakon zauzimanja Troje, protiv volje boga mora Posejdona vrati u otadžbinu. Pomagala je i Odisejevom sinu Telemahu, Agamemnonovom sinu Orestu, a uz druge junake i Belerofontu i Perseju. Svoje vernike nikada nije napustila, uvek je pomagala Grcima, posebno Atinjanima, a podjednaku pomoæ je pružala posle i Rimljanima, koji su je poštovali pod imenom Minerva.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:31 pm

Apolon


Apolon (grè. Ἀπόλλων, Apóllōn) sin je Zeusa i Lete te brat blizanac Artemide, bog je medicine, proroštva, strelièarstva, glazbe, sunca i kolonizacije. Epitet mu je Feb (Phoebos).


Apolon - likijska skulptura u Louvreu, rimska kopija grèkoga originala


Etimologija

Apolonovo grèko ime Ἀπόλλων, Apóllōn možda je izvedeno iz prethelenske složenice Apo-ollon povezane s arhaiènim glagolom 'Apo-ell- koji je doslovno znaèio "onaj koji se pregiba", odnosno onaj koji tjera - Apolon je tjerao zlo, bolesti i nesklad.
Plutarh donosi da pollon = mnogo, a prema tome je Apollon negacija mnoštva.
Hesihije povezuje ime s dorskim απελλα (apella) = skupština, tako da bi i Apolon mogao biti bog politièkog živo


Karakteristike

ApolonApolon je bog medicine, lijeèenja i strelièarstva, ali i nositelj smrtonosne pošasti. Takoðer je bog proroštva i kolonizacije. Voða je Muza (Apollon Musagetes) te pritom i bog glazbe i poezije. Pjevale su mu se himne zvane peani. Bio je zaštitnik brojnih proroèišta i hramova, a posebno se istièu Delfi i Del. Kasnije je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios).

Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svjetlosti i sunca bez èega život ne bi bio moguæ, a takoðer i zato što je bio bog sklada i ljepote, koji èine život smislenim. Ideal je grèkoga kurosa', skladnog, razvijenog i lijepog mladiæa. Apolon je štitio ljude, lijeèio ih, brinuo se za njih, nagraðivao dobro i kažnjavao zlo. Bio je i bog strelièarstva, a njegove strijele nikad nisu promašile metu, pogotovo kad su kažnjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proroèanstava u kojima je ljudima objavljivao Zeusovu volju preko proroèica, posebice Pitije i Sibile.

Svete životinje Apolona jesu:

labud (prije nego je roðen, otok je bio okružen labudima)
skakavac (simbol pjesme)
vrana (dojavila mu je prijevaru njegove ljubavnice Korone)
zmija (simbol proroštva i lijeèništva)
grifin - mitološka stvorenja s izgledom lava i orla
vuk
dupin
sokol
gavran
miš


Roðenje

Kad je božica Hera saznala da Leta nosi djecu njena muža Zeusa, bila je bijesna i ljubomorna te se odluèila osvetiti tako što nije dopustila Leti da ostane na èvrstoj zemlji (kopnu ili otoku) i Leta je bila prisiljena tražiti gdje æe roditi. Dok ju je gonila zmija Piton s glavom zmaja koju je na nj poslala Hera, Leta je naišla na novostvoreni otok Del koji je plutao na vodi i nije bio ni kopno niti otok, a bješe okružen labudovima. Kad je kroèila na nj, dvije su stijene izronile iz morskih dubina; jedna je zaustavila kretanje otoka, a druga stala zmiji na put. Zatim je Leta na gori Kint rodila blizance - sina Apolona i kæer Artemidu. Poslije je Zeus prikovao Del za dno oceana da više ne pluta, a sam je otok postao posveæen Apolonu.

Hera je otela Ilitiju, božicu raðanja da bi sprijeèila Letu od poroðaja. Ostali su bogovi prevarili Heru tako što su joj ponudili ogrlicu od jantara dugaèku 8 metara, a božica je uspjela pobjeæi. Legenda kaže da je Artemida roðena prva, a potom je pomogla majci da porodi njezina brata Apolona. Apolon je roðen na sedmi dan mjeseca Targeliona te su sedmi i dvanaesti dan toga mjeseca poslije bili njemu posveæeni.


Život

Kad je Apolon odrastao, vjerni su mu pratitelji bili zlatna lira i srebrni luk. Krenuo je u Delfe da bi se osvetio Pitonu koji je progonio i pokušao silovati njegovu majku. Našao ga je u jednoj uvali pod Parnasom i ubio ga strijelama, a njegovo je tijelo zakopao u zemlju. Tada se ta zemlja zvala Pito, a on joj mijenja ime u Delfi, da se za njega više nikad ne bi èulo. No, proroèice su se èesto nazivale - Pitijama. Na mjestu pobjede utemeljio je i poznato svetište. U toj je uvali bio i izvor koji je emitirao pare koje su pomagale proroèicama da padnu u trans.

Kad je Zeus pogodio munjom Asklepija, Apolonova sina zbog uskrsnuæa mrtvaca, Apolon je za osvetu ubio Kiklopa koji je izradio strijelu. Umjesto da bude zauvijek prognan u Tartar, po Zeusovoj je zapovijedi otišao u Tesaliju i služio kod dobrog Admeta kao obièan pastir. Apolon je bio zadivljen Admetovim gostoprimstvom te je uèinio da mu sve krave donose blizance, a takoðer mu je da osvoji ruku princeze Alkestide, kæeri Pelija. Još je i uvjerio Mojre da ga poštede smrti (više: Admet).

Kad se bližila zima, odvezao se svojim kolima upregnutim labudovima u Hiperboreju gdje vlada vjeèno proljeæe. Proljeæe i ljeto provodio je u Delfima, a jesen i zimu u toj zemlji, a katkad i na Olimpu.

Apolonov je dolazak na Olimp donosio radost i dobro raspoloženje. Dolazio je kao voða Muza, svirao bi liru, a nitko mu nije bio ravan te bi i sam Ares uzdahnuo na njegovu svirku. Apolon i Artemida bili su Zeusovi miljenici, a to je bio razlog ljubomore drugih bogova


Trojanski rat

Apolonovom strijelom zapoèinje i Homerova Ilijada. Naime, Apolon šalje strijele koje nose kugu na grèke tabore za vrijeme Trojanskog rata, zato što je Agamemnon uvrijedio Apolonova sveæenika Hrisa otevši mu kæer. Hriseida je vraæena, ali je Agamemnom kao nadoknadu uzeo ljupku Briseidu, Ahilejevu robinju i družicu. Ahilej bjesni i to postaje glavni motiv Ilijade - Ahilejeva srdžba.

Kad je Diomed ozlijedio Eneju, Apolon ga je spasio, nakon što je to pokušala uèiniti i Afrodita, ali je Diomed i nju ozlijedio. Apolon je zatim zavio Eneju u oblak i prenio ga u Pergam, svetište u Troji.

Apolon je pomogao Parisu da ubije Ahileja tako što je vodio strijelu iz njegova luka u Ahilejevu petu, jedino ranjivo mjesto na njegovu tijelu. Jedan je moguæi uzrok taj da je Ahilej ubio Troila, Apolonova i Hekabina sina na Apolonovu oltaru u hramu


LJUBAV

Zene

Eros je bio ljubomoran na Apolona koji je ismijavao njegove strelièarske vještine, a takoðer ga je iritiralo i Apolonovo pjevanje. Eros je odaslao strijelu u Dafnu da bi je odbio Apolon koji se u nju zaljubio. Ona se molila majci Zemlji i svome ocu, rijeènom bogu, da joj pomognu. Na posljetku ju je otac pretvorio u lovorovo stablo, a ono je postalo posveæeno Apolonu.

Apolon je imao vezu sa smrtnom princezom Leukotejom, kæeri Orhama i sestrom Klitije. Leukoteja je voljela Apolona, a on se prerušio u njezinu majku da bi mogao uæi u njezine odaje. Klitija je bila ljubomorna na svoju sestru jer je i sama željela Apolona te je rekla ocu istinu, izdavši sestru i njezino povjerenje. Bijesni je Orham naredio da se Leukoteja živa zakopa. Apolon nije mogao oprostiti Klitiji te je ona tugujuæi umrla, a Apolon ju je pretvorio u suncokret koji svakoga dana slijedi sunce, koje je simboliziralo samog Apolona, boga sunca

Koronida, kæi kralja Flegije, bila je Apolonova ljubavnica koja mu je rodila sina Asklepija. Dok je bila trudna s njime, zaljubila se u Ishiju, Elatova sina, a vrana je dojavila Apolonu vijest o prijevari. U poèetku nije vjerovao vrani te je cijelu vrstu obojao u crno (dotad su vrane bile bijele), da bi je kaznio zbog laži. Kasnije, saznavši da je to istina, šalje svoju sestru Artemidu da ubije Koronidu, a takoðer je i sve vrane uèinio svetima i dao im zadatak da najavljuju smrt. Apolon je spasio Koronidino i njegovo dijete te ga je dao kentauru Hironu da ga odgoji. Flegija je bio gnjevan zbog smrti svoje kæeri te je spalio Apolonov hram u Delfima, a Apolon ga je zbog toga ubio.

Apolon je volio i Marpezu koju je oteo od Ide. Zeus ju je natjerao da bira izmeðu njih dvojice, a ona je odabrala Idu jer je rekla da æe dosaditi besmrtnome Apolonu kad ona ostari.

Kastalija je bila nimfa koju je Apolon volio. Ona je pobjegla od njeg i zaronila u izvor u Delfima koji je tada nazvan po njoj. Taj je sveti izvor bio inspiracija pjesnicima, a voda se koristila za èišæenje svetišta.

S Kirenom je imao sina Aristeja koji je postao bog zaštitnik stoke, voæa, lova, supružnišva i pèelarstva. Nauèio je ljude da koriste mlijeène proizvode te mreže i zamke u lovu, a takoðer ih je pouèio i o uzgoju maslina.

S Hekabom, ženom kralja Prijama, imao je sina Troila. Proroèica je prorekla da Troja neæe biti poražena sve dok Troil ne navrši dvadeset i sedam godina. Poslije su on i njegova sestra Poliksena ubijeni u zasjedi od Ahileja.

Apolon se takoðer zaljubio u Kasandru, kæi Hekabe i kralja Prijama, polusestru Troillusa. Obeæao joj je dar proroštva da bi je zaveo, ali ga je ona poslije odbila. Bijesni joj je Apolon dao dar proricanja, ali ju je prokleo tako da joj nitko nikad ne vjeruje.

U Euripidovoj drami Ija, Apolon je otac Iji, a Kreuza joj je majka. Kreuza je ostavila Iju da umre u divljini, ali je Apolon zamolio Hermesa da spasi dijete i da ga odnese u Delfe gdje su je odgojile sveæenice.

Muškarci

Apolon je imao brojne veze i s muškarcima, a svi su njegovi ljubavnici bili mlaði od njega.

Hijacint, spartanski princ bio je prekrasan i atletski graðen Apolonov ljubavnik. Njih su dvojica vježbali bacanje diska, kad je odjednom Hijacint pogoðen u glavu s diskom koji je skrenuo s kursa, a uzrok tome bio je Zefir koji je bio ljubomoran na Apolona jer je i sam volio Hijacinta. Kad je Hijacint umro, Apolon je bio shrvan i prokleo je svoju besmrtnost htjevši se pridružiti svome ljubavniku u smrti. Od njegove je krvi Apolon stvorio zumbul (lat. Hyacinthus), a njegove su suze ostavile trag na laticama - άί = jao

Akantus, personifikacija drveta akantusa takoðer je bio u vezi s Apolonom. Nakon njegove smrti, Apolon ga je pretvorio u biljku koja voli sunce (Apolona), a njegova je sestra Akantida pretvorena u èièak. U drugoj je inaèici prièe Akantus zapravo žena - Akanta. Ona ga je odbila dok ju je pokušao silovati ogrebavši mu lice, a potom ju je pretvorio u akantus.

Kiparis je bio Heraklov potomak kojem je Apolon dao pripitomljenu srnu kao društvo, ali ju je Kiparis sluèajno ubio kopljem. Kiparis je tražio da Apolon pusti da njegove suze zauvijek teku, a Apolon ga je pretvorio u èempres (lat. Cupressus), biljku koja je nazvana tužnim drvetom jer biljni sok izgleda poput kapljica suza na kori drveta


Apolon i Hijacint

Prièe

Nioba
Nioba je bilja kraljica Tebe i Amfionova žena koja se hvalisala nad Letom jer je imala èetrnaestero djece (Niobide), sedam djeèaka i sedam djevojèica, dok je Leta imala samo dvoje - Artemidu i Apolona. Apolon joj je ubio sinove dok su trenirali atletiku, a Artemida je ubila njezine kæeri otrovnim strijelama, kao i Apolon. U nekim je inaèicama prièe poneki potomak spašen. Amfion se, vidjevši mrtve sinove, prema nekim legendama ubio, a prema drugima ubio ga je Apolon nakon što je bijesnio i pokušavao se osvetiti. Shrvana je Nioba otišla u Malu Aziju gdje se plaèuæi pretvorila u kamen, a njene su suze stvorile rijeku Ahel. Zeus je pretvorio sve Tebance u kamen te nitko nije mogao pokopati Niobu sve dok je devetoga dana nisu pokopali sami bogovi

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:33 pm

Argonauti

(Grè. Argonautai, lat. Argonautae, doslovno znaèenje - "mornari s (laðe) Argo" - uèesnici pohoda za zlatnim runom u Kolhidu)
Organizator i voða tog pohoda bio je junak Jason iz Jolka u Tesaliji, na podsticaj jolskog kralja Pelije. Jason je bio sin kralja Esona i unuk Kreteja, osnivaèa Jolka, a Pelija je bio Kretejev pastorak. Iako je po naslednom pravu jolski presto trebalo da nasledi Eson, Pelija ga je proterao i prigrabio vlast u Jolku. Kad je Jason odrastao, zatražio je od Pelije da mu, kao zakonitom nasledniku, vrati vlast. Bojeæi se Jasona, Pelija je naoko pristao, ali je postavio uslov da Jason velikim junaèkim delom dokaže svoje sposobnosti buduæeg vladara. Kad je Jason pristao, Pelija mu je naredio da iz Kolhide donese zlatno runo koje je pripadalo moænom kralju Ejetu. To je bilo runo zlatnog ovna koji je u Kolhidu odneo Kretejevog sinovca Friksa da bi ga spasio žrtvovanja. Kralj Ejet je obesio runo o visoko drvo u svetom gaju boga Aresa, gde ga je èuvao džinovski zmaj koji nikada nije spavao.

Domoæi se zlatnog runa bilo je - prema opštem uverenju - gotovo nemoguæe. Veæ samo putovanje u Kolhidu (na današnjoj crnomorskoj obali Kavkaza) bilo je vezano za takve opasnosti da je bilo malo verovatno da bi neko uopšte mogao da krene u takav poduhvat. A kad bi nekome i pošlo za rukom da ostvari taj podvig, naišao bi na jaku Ejetovu vojsku, a ako bi i nju savladao, bez sumnje bi podlegao strašnom zmaju. Pelija se nadao da æe se Jason uplašiti od takvog zadatka, a ne uplaši li se, da æe pri pokušaju da ga ispuni sigurno poginuti.

Jason je prihvatio Pelijin uslov, ali je ubrzo shvatio da mu za ispunjenje zadatka nedostaje snage. Ipak, ono što ne može da uèini jedan èovek, ma kako hrabar, može postiæi udružen napor mnogih. Zbog toga se Jason uputio po grèkim krajevima i posetio mnoge poznate junake zamolivši ih za pomoæ. Za svoj poduhvat pridobio ih je èak pedeset. Meðu njima su bili: Zevsov sin Herkul, Tezej, ponos Atine, slavna braæa Kastor i Polideuk iz Sparte, lapitski kralj Piritoj, ftijski kralj Pelej, krilati junaci Kalais i Zeto, junaci Ida i Linkej, salaminski kralj Telamon, kalidonski Melegar, zatim Ankej, junaci Admet, Tidej, Eufem, Ojlej, Klitije, Tifije, Herkulov prijatelj Polifem i mnogi drugi. Kao muzièa pratio ih je slavni Orfej, vraè ima je bio Mops, a lekar Asklepije, kasnije bog leèništva. Kad je Arestorov sin Arg sagradio brzu laðu s pedeset vesala, koja je po njemu dobila ime Argo ("brza"), sakupili su se junaci u Jolku, prineli odgovarajuæe žrtve bogovima i isplovili na more.

Zapovednik laðe bio je Jason, njen kibernet (kako se tada nazivao kormilar) snažni Tifije, a dužnost "radarista" preuzeo je junak Linkej, koji je imao tako bistar vid oštar pogled da je video ne samo kroz vodu nego i kroz drvo i kamen. Ostali junaci su veslali, a ritam im je davao Orfej svojom pesmom i sviranjem na liri.

Argonauti su isplovili iz tesalskog zaliva na modro more koje se tada još nije zvalo Egejsko. Usmerili su laðu prema ostrvu Lemnosu, gde je vladala kraljica Hipsipila. Tamo su bili toplo primljeni jer su Lemnjanke pre kratkog vremena bile poubijale sve svoje muževe (zbog nevere), a iskustvo ih je nauèilo da je život s muževima doduše težak, ali bez njih još teži. Argonauti su tu postali predmet posebne pažnje i junacima se uopšte nije odlazilo sa ostrva. Da nije bilo Herkula, koji ih je energièno podsetio na cilj pohoda, možda bi i zauvek ostali na Lemnosu. Posle dve godine (prema drugoj verziji veæ nakon jedne noæi) Argonauti su uspeli da se osveste i uprkos suzama i molbama gostoprimljivih Lemnjanki, koje su usreæili mnogim potomcima, ukrcali su se na laðu i nastavili plovidbu.

Kad su stigli u Propontidu, današnje Mramorno more, pristali su na poluostrvu Kiziku, gde su živeli Posejdonovi potomci Dolioni, kojima je vladao kralj Kizik. Kralj ih je primio prijateljski, priredio veliku gozbu u njihovu èast, a pre odlaska upozorio ih na strašne šestoruke divove koji su živeli na suprotnoj obali. Drugog dana Argonauti su zaista naišli na njih, ali Herkul ih je na èelu male skupine sve do jednog pobio, pa su Argonauti mogli mirno da nastave plovidbu. Noæni vetar bacio ih je, meðutim, natrag i Argo je pristala na kizièkoj obali. Kiziæani ih u noænoj tami nisu prepoznali pomislivši da ih napadaju gusari. Rasplamsala se žestoka borba, u kojoj je Jason ubio voðu branilaca, ne sluteæi da je to sam kralj Kizik. Borce je rastavila tek svetlost praskozorja. Tri dana i tri noæi zajednièki su slavili sveèanosti u poèast mrtvom kralju i ostalima koji su poginuli.

Nastavljajuæi plovidbu, Argonauti su prispeli do obale Mizije (koja je ležala na istoènoj obali Propontide i nije, dakle, bila podudarna s istorijskom Mizijom). Tu ih je snašao težak gubitak. Tamošnje nimfe otele su im Herkulovog mladog prijatelja Hilu. Herkul i Polifem pošli su u potragu za njim, odluèivši da se neæe vratiti na laðu dok ga ne naðu. Kako ga nisu našli, nisu se ni vratili. Zbog toga je Jason morao da nastavi pohod bez njih. (Herkul je otišao u Lidiju, a Polifem se trajno nastanio u nedalekoj zemlji Halibljana, gde je utemeljio grad Kios). Do veèeri su Argonauti doplovili nadomak obala Bitinije, zemlje na krajnjem severu Propontide, iza koje se veæ prostiralo Negostoljubivo (današnje Crno) more. Stanovnici su ih tamo doèekali neprijateljski. Bili su to divlji Bebrici, kojima je vladao kralj Amik, ratoborni nasilnik i hvalisavac. Tvrdio je da je najbolji borac na svetu pa bi svakog stranca terao na borbu kako bi mu to i dokazao i u borbi ga ubio. Po svom obièaju izazvao je Argonaute da izmeðu sebe izaberu najjaèeg koji bi s njim odmerio snagu. Javio se Polideuk, slavni borac, koji mu je nakon nemilosrdne borbe strašnim udarcem razbio lobanju. Bebrici su se na to bacili na Argonaute da osvete kraljevu smrt, ali borba nije dugo trajala. Nakon velikih gubitaka Bebrici su se povukli u planine.

Pre narednog dela puta, koji je bio posebno opasan, Jason je odluèio da se neko vreme odmore. Naredio je Tifiju da brod skrene na zapad, u Trakiju. Kad su se iskrcali, na obali su sreli slepog starca koji se od slabosti jedva držao na nogama. Iznenaðeni su shvatili da je pred njima traèki kralj Finej, slavni vraè i vidovnjak. Bogovi su ga kaznili glaðu jer je, po nagovoru svoje druge žene, svoje sinove iz prvog braka bacio u mraènu tamnicu. Kad god bi Finej seo za sto, doletale su nasrtljive Herpije, krilate žene nepodnošljivog zadaha, i pojele mu jelo, a ono što nisu mogle da pojedu, zagadile bi. Finej se požalio Argonautima pa su odluèili da mu pomognu. Iz njihovih redova su istupili krilati junaci Zeto i Kalais, oslobodili utamnièene Finejeve sinove (zapravo svoje neæake, Pleksipa i Pandiona, jer je prva Finejeva žena bila njihova sestra Kleopatra), i vinuli se u visine da doèekaju Harpije. Kad su se Harpije pojavile, bacili su se na njih i progonili ih èak do Plotskih ostrva u Jonskom moru. Sve bi ih ubili, ali ih je Irida, glasnica bogova, uverila da bogovi ubuduæe neæe dozvoliti Harpijama da muèe Fineja. Zahvalni Finej savetovao je Argonaute kako da savladaju teškoæe na putu do Kolhide, a pre svega kako da proðu kroz nedaleki tesnac koji spaja Propontidu i Negostoljubivo more. Taj tesnac, koji se danas zove Bosfor, èuvale su Simplegade, dve ogromne stene, koje su se neprekidno primicale i razmicale, tako da se izmeðu njih nije moglo ploviti. Po Finejevom savetu Argonauti su ispred sebe pustili golubicu da im pomogne pri prolazu. Kad je poletela (izgubivši samo nekoliko krila iz repa), poverovali su da æe to uspeti i njima. Nalegli su na vesla i kad su se stene razmaknule, pojurili su napred. Uz pomoæ boginje Atene, koja je jednu stenu naèas zadržala, uspeli su da preplove tesnac (s manjim ošteæenjem na krmi laðe). Otada se Simplegade više ne mièu. Ispunilo se davno proroèanstvo da æe zauvek ostati nepomiène ako izmeðu njih proðe laða.

Kad je Argo uplovila u vode Crnog mora, koje se mirno talasalo na severnoj strani tesnaca. Argonauti su odahnuli jer je za njima bio najteži deo plovidbe. Dugo su zatim plovili duž severne obele Azije (Azija je tada bila samo Mala Azija) i bez uzbudljivih dogaðaja dospeli do ostrva Aretijade, za koje pre njih (a ni posle njih) niko nije èuo. Kad je trebalo da pristanu uz obalu, pojavila se velika ptica i ispustila pero od metala, koje se zabolo u rame junaka Ojleja. Argonauti su s èuðenjem ustanovili da je pero jedne od Stimfalida, ptica koje je nekada ovamo oterao Herkul. Odmah zatim pojavila se nad laðom i druga takva ptica, ali je junak Klitije, vrstan strelac, uspeo da je obori. Zaštiæeni štitovima izašli su Argonauti na obalu da rasteraju ptice, ali nisu morali da se bore protiv njih jer su se Stimfalide uplašile i nestale s vidika. Na Aretijadi je Argonaute èekalo veliko iznenaðenje: našli su èetiri poptuno iscrpljena mladiæa - Friksove sinove. Oni su bili pobegli iz Kolhide jer ih je nakon smrti njihovog oca kralj Ejet nemilosrdno progonio. Hteli su da stignu do Orhomena, zemlje svog dede, ali su na putu doživeli brodolom. S radošæu su primili vest da Argonauti plove u Kolhidu da bi Ejetu oduzeli zlato runo i, uprkos opasnostima, koje su su dobro poznavali iz sopstvenog iskustva, pridružili su se pohodu. Sledeæeg jutra isplovila je laða Argo na severoistok i uskoro su se pred njenim pramcem pojavili modri vrhovi Kavkaza, pod kojima je ležala Kolhida.

Pristavši uz obalu, Argonauti su prineli žrtvu bogovima. Nakon toga Jason se najavio kod kralja Ejeta da od njega zatraži zlatno runo. Ako ga kralj dobrovoljno preda, neæe upotrebiti silu. Ejet je, meðutim, mislio drukèije: nije mu išlo u glavu da su toliki junaci došli u njegovu zemlju samo po zlatno runo. Zakljuèio je da su ih u stvari doveli Friksovi sinovi da ga, uz njihovu pomoæ, svrgnu s prestola. Posle vrlo burne izmene mišljenja, u toku koje je junak Telamon hteo da upotrebi maè kao argument, Jason je uverio kralja da æe izvršiti svaki zadatak koji mu on zada ako mu, posle njegovog izvršenja, preda zlatno runo. Èim runo dobije, sa svojim drugovima æe mirno otiæi iz Kolhide. Ejet mu je naredio da gvozdenim plugom uzore polje boga rata Aresa upregnuvši u njega ognjene bikove, zatim da to polje zaseje zmajskim zubima iz kojih æe niknuti naoružani vojnici i napokon da te vojnike ubije. Ako sve to izvrši, dobiæe zlatno runo.

Taj zadatak, èiju je složenost nadmašivala još samo njegova neizvesnost, Ejet je izmislio samo zato da bi zadržao zlatno runo. Bio je siguran da æe Jason taj zadatak ili odbiti ili da æe pri pokušaju da ga izvrši sigurno poginuti. Meðutim, Jason se prihvatio zadatka i dokazao da je pravi junak, posebno što u trenutku svoje odluke nije imao pojma šta se u to vreme odigralo na Olimpu.

Kada je boginja Hera videla da se njen ljubimac našao u nevolji, pozvala je boginju Atenu da se s njom posavetuje kako da se Jasonu pomogne. Uz Ateninu pomoæ Hera je podmitila Erosa, malog boga ljubavi, da ljubavnom strelom prostreli srce Ejetove kæeri Medeje, koja je bila službenica boginje Hekate i moæna èarobnica. Erosova strela pogodila je Medejino srce baš u trenutku kad je Friksov sin Arg doveo pred nju Jasona, koji je nju hteo da zamoli za pomoæ. Medeja se na prvi pogled zaljubila u Jasona i spremno ispunila njegovu molbu. Dala mu je èarobnu mast koja je èoveka èinila neranjivim i za jedan dan nesavladivim, poverila mu èarolije kojima se mogla pozvati pomoæ boginje Hekate i savetovala ga da nakon setve, kad izrastu zmajski vojnici, meðu njih baci kamen oko koga æe se oni posvaðati i neæe ga videti u žestini meðusobne borbe, pa æe ih lako savladati. Može se samo zamisliti Ejetovo zaprepašæenje kad je Jason drugog dana nakon prihvatanja zadatka ispunio ono što se od njega tražilo, ali i Jasonovo razoèaranje kad je Ejet uprkos tome odbio da mu preda zlatno runo. Sada je Jason ponovo došao kod Medeje: u dubokoj noænoj tami odvela ga je èarobnica u Aresov gaj, èarobnom vodom poškropila i uspavala zmaja, pokazala Jasonu zlatno runo i pozvala ga da se s njim što je pre moguæe izgubi. Jason joj je na to, iz zahvalnosti za ukazanu pomoæ, ponudio brak. Medeja je radosno prihvatila ponudu i ukrcala se s njim na laðu.

Za tri dana je Argo doplovio preko negostoljubivog Crnog mora do ušæa reke Istra (današnjeg Dunava). Meðutim, ubrzo su se pojavile kolhidske laðe s progoniteljima, koje je vodio Ejetov sin Apsirt. Smatrajuæi da je u pravu jer je ispunio uslove za dobijanje zlatnog runa, Jason je odluèio da ga ne vrati, ali kako je borba protiv ogromne moæi Kolhiðana bila bezizgledna, poslužio se lukavstvom kojim je kolhidsku vojsku lišio zapovednika. Uz Medejinu pomoæ namamio je Apsirta u napušteni hram na nedalekom ostrvu i tu ga ubio. Njegovo raskomadano telo je bacio u reku. Dok su zaprepašæeni Kolhiðani u mutnim vodama Istra lovili delove Apsirtovog tela, Argo im je, gonjena brzim zaveslajima, umakla protiv struje Istra daleko na zapad. Poznato je da iz dunava nije moguæe doploviti do Jadranskog mora, ali Grci to u doba postanka mita o Argonautima nisu znali. Tako je Argo bez teškoæa doplovio Istrom u Ilirsko more, odatle rekom Eridanom (današnji Po ili Pad) do Rodana (današnje Rone) a zatim u Tirensko more, dok se najzad nije usidrio kraj obale ostrva na kome je živela èarobnica Kirka, kæi boga sunca Heliosa. Kao Medejina roæaka skinula je s Jasona i Medeje prokletstvo zbog prolivene krvi i savetovala ih kako da savladaju opasnosti koje æe ih u buduænosti vrebati. Argonauti su se sa zahvalnošæu prisetili njenih saveta, posebno kad su ušli u tesnac izmeðu Scile i Haribde, kroz koji su uspešno prošli, i kada je Orfej svojim pevanjem nadvladao glasove sirena koje su ih mamile u propast. Posle duge plovidbe, tokom koje su savladali opasne virove meðu stenama Planktama, pristali su konaèno na ostrvu Sheriji, ostrvu blaženog naroda Faeèana.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:33 pm

Kralj Faeèana, Alkinoj, primio je Argonaute prema svom obièaju veoma prijateljski i priredio im bogatu gozbu. Ali drugog dana pristala je uz obalu njegovog ostrva kolhidska laða i njen zapovednik tražio je od kralja da mu izruèi Medeju. Alkinoj je odluèio da udovolji njegovoj molbi ako ona pripada Ejetu, ali ako je Jasonova žena, otac na nju ne može da polaže više nikakva prava. Istog dana se Jason venèao s Medejom, a Kolhiðani su se vratili neobavljenog posla.

Posle odmora kod Faeèana Argonauti su isplovili prema grèkim obalama, ali kad su im one veæ bile nadohvat, digla se silna oluja i bacila ih na široko more. Linkej je izgubio orijentaciju, pa su se nakon dugog lutanja primakli obalama Libije. Kako nisu mogli da pronaðu put iz pliæaka u koji su zapali, odluèili su, po savetu morskih nimfi, da laðu prenesu preko pustinje na otvoreno more. Posle teških iskušenja i patnji, muèeni vruæinom i žeðu, dospeli su do vrtova Hesperida, koje su im pokazale blistavu vodenu površinu. Nakon kratkog veslanja utvrdili su da se nalaze na Tritonovom jezeru. Izašavši na obalu, prineli su bogatu žrtvu bogu kojem je jezero pripadalo. Triton ih je zbog toga proveo kroz tesnac pun virova do mora kojim su doplovili do Krita. Na Kritu je Argonaute oèekivala poslednja prepreka: bakreni div Talos, koji je po Zevsovoj zapovesti èuvao kraljevstvo knososkog kralja Minosa. Talos im nije dozvolio da se iskrcaju, ali ga je Medeja svojim èarolijama uèinila bezopasnim, pa su mogli da se odmore i snabdeju vodom. Nakon toga krenuli su na sever, uz ostrva u prelepom moru, i najzad su se sreæno vratili u Jolk u Tesaliji.

Tako se završio slavni pohod Argonauta, slavan ne samo po tome što su ostvarili svoj cilj nego i po tome što niko od uèesnika nije poginuo. Posle prinošenja velièanstvenih žrtava bogovima junaci su se vratili svojim kuæama uz obeæanje da æe se svake èetvrte godine sastati kako bi u meðusobnim nadmetanjima proverili da li održavaju svoju snagu i umešnost na potrebnoj visini da bi, ako zatreba, jedan drugome pritekli u pomoæ. Organizaciju tih nadmetanja poverili su Herkulu. On je za njih odabrao mesto u dolini meðu rekama Alfejem i Penejem u Elidi i posvetio ih olimpskom Zevsu. Nadmetanja su po njemu dobila ime Olimpijske igre.

Jason nije dobio vlast u Jolku, nego je kao prognanik našao smrt pod ruševinama svoje uništene laðe Argo, a zlatno runo je bespovratno nestalo. Nakon mnogih vekova pojavilo se u Zapadnoj Evropi kao ekskluzivni plemiæki red, koji je svoj kraj doživeo s propašæu habsburške monarhije. Olimpijske igre održale su se do danas, iako s prekidom od 1500 godina. Ukinuo ih je car Teodosije I, i to 394. godine n.e.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:39 pm

Ahil

(Grè. Akhileus, lat. Achilles - sin ftijskog kralja Peleja i morske boginje Tetide, najveæi ahejski junak u trojanskom ratu)



Ni jedan od sto hiljada Ahejaca, koji su pod voðstvom mikenskog kralja Agamemnona došli pod bedeme visoke Troje, nije mu bio ravan po snazi, odvažnosti, okretnosti i brzini, a ni po otvorenoj i prijatnoj æudi i muževnoj lepoti. Obilovao je vrlinama koje krase muškarca. Sudbina mu je podarila sve osobine, samo mu je uskratila jedno: sreæu. Rodio se u braku koji je njegovoj majci bio nametnut. Najpre je Tetidu hteo da uzme sam najviši bog Zevs, ali je od titana Prometeja doznao za proroèanstvo da æe Tetidin sin nadvisiti svog oca. Zato je u svom interesu nju udao za smrtnog èoveka. Kada joj se rodio sin, majka ga je, prièalo se, uronila u vode Stiksa, reke podzemnog sveta, tako da mu je celo telo, osim pete za koju ga je držala, pokrio nevidljiv oklop. Veæ kao desetogodišnji deèak golim rukama je zadavio vepra i u trku dostigao jelena. Do pune zrelosti nauèio je sve što je tadašnjem junaku trebalo u životu: da se ponaša kao muškarac, da vlada oružjem, vida rane, da svira liru i peva.

Tetida je znala za proroèanstvo da æe njen sin biti stavljen pred izbor: dug život bez slave, ili kratak i slavan život junaka. Iako mu je želela slavu, kao majka je, svakako, davala prednost životu. Kad je saznala da ahejski kraljevi spremaju rat protiv Troje, sakrila je Ahila na ostrvu Skiru kod kralja Likomeda, gde je prerušen u ženske haljine živeo meðu kraljevim kæerima. Uz pomoæ vraèa Kalhanta kralj Agamemnon otkrio je njegovo skrovište i poslao po njega itaèkog kralja Odiseja i argejskog kralja Diomeda. Prerušeni u trgovce Odisej i Diomed ušli su Likomedovu palatu i pred kraljevim kæerima rasprostrli svoju robu. Meðu skupocene tkanine, nakit i sliène predmete, za koje se žene obièno zanimaju, stavili su, kao sluèajno, maè. Kad se na ugovoreni znak pred palatom zaèuo bojni pokliè njihovih drugova i zveket oružja, sve su se devojke u strahu razbežale, ali jedna ruka je zgrabila maè. Ahil se tako otkrio i bez dugog nagovaranja obeæao da æe se pridružiti ahejskoj vojsci. Nije mogla da ga zaustavi ni Likomedova kæi Dejdamija, koja je oèekivala njegovo dete, ni izgledi na dugu i sretnu vladavinu u domovini. Ahil je izabrao nadu u slavu.
U luku Aulidu, u kojoj su se skupili ahejski brodovi pred pohod na Troju, Ahil je doveo pet hiljada junaka, jezgra kojih su bili hrabri Mirmidonci. Njegov otac Pelej, koji zbog starosti nije mogao da uèestvuje u ratu, dao mu je svoj oklop, veliko koplje od tvrdog jasena i bojna kola s besmrtnim konjima. To su bili pokloni koje je kao svadbeni dar dobio od bogova kada se venèao sa Tetidom. Ahil je znao da ih iskoristi. Devet godina je ratovao na bojnom polju pod Trojom i osvojio dvadeset i tri grada u njenoj okolini. Samom svojom pojavom izazivao je u redovima Trojanaca grozu i strah. Ahejska vojska i sve vojskovoðe cenili su ga kao najhrabrijeg i najuspešnijeg ratnika - osim vrhovnog zapovednika, Agamemnona.

Agamemnon je, naime, na Ahila bio ljubomoran. Bio je, doduše, moæan kralj i sposoban ratnik, ali ne i tako velik èovek da bi oprostio podreðenom koji ga nadvisuje zaslugama i popularnošæu. Dugo je skrivao svoje neprijateljstvo, ali jednom prilikom nije uspeo da se savlada: izazvao je svaðu koja je gotovo dovela do propasti ahejske vojske.

Bilo je to poèetkom desete godine rata, kad je u ahejskom taboru zavladalo duboko nezadovoljstvo zbog beskrajnog odugovlaèenja rata. Vojnici su želeli da se vrate kuæama, a vojskovoðe su izgubile nadu da æe osvajanjem Troje steæi slavu i domoæi se bogatog plena. Ahil je sa svojim Mirmidoncima krenuo u susedno kraljevtsvo da pribavi hranu i plen koji bi vojnicima podigao moral i razbio malodušnost. Meðu zarobljenicima doveo je i kæer Apolonovog sveštenika Hrisa. Pri deobi plena devojka je pripala Agamemnonu. Ahil nije imao ništa protiv toga jer nije žudeo za njom. Voleo je lepu Briseidu, koju je zarobio u jednom od svojih prethodnih pohoda. Ali nedugo posle toga pojavio se u ahejskom taboru Hriseidin otac Hris i, poželevši Ahejcima skoru pobedu, zamolio Agamemnona da mu vrati kæer, naravno uz veliku otkupninu. Ahejcima se dopala sveštenikova ponuda, ali je protiv toga ustao Agamemnon: da mu se, navodno, devojka sviða, da je neæe dati ni za šta na svetu i neka se Hris vrati odakle je i došao. Sveštenik je otišao, ali je zamolio Apolona da ga osveti. Uslišivši njegovu molbu, Apolon je sišao sa Olimpa i strelama iz svog srebrnog luka poèeo da seje kugu po ahejskom taboru. Vojnici su umirali, ali Agamemnon nije preduzeo ništa da umiri gnevnog boga. Kad je stanje u vojsci postalo nepodnošljivo, Ahil je odluèio da stupi u akciju: sazvao je vojsku u skupštinu da se dogovore šta da rade. Agamemnon se osetio uvreðenim zbog Ahilovog mešanja i naumio je da mu se osveti. Kad je vraè Kalhant objavio u skupštini da se Apolon može umiriti jedino vraæanjem Hrisove kæeri, naravno bez otkupnine i uz izvinjenje, Agamemnon se okomio na njega i pritom grubo napao i Ahila koji ga je branio. Posle neèuvenih uvreda, kojima je pred celom vojskom osramotio Ahilovu èast, izjavio je na kraju da æe se u interesu vojske odreæi Hriseide, ali da æe kao naknadu za nju izabrati robinju jednog vojskovoðe - i izabrao je Ahilovu miljenicu Briseidu.

Ahil se disciplinovano pokorio odluci vrhovnog zapovednika, ali se zakleo da neæe ratovati sve dok ga Agamemnon za to ne zamoli i ne pruži mu zadovoljenje pred celom ahejskom vojskom. Uputio se na morsku obalu, pozvao iz morskih dubina svoju majku i zamolio je da se zauzme za njega kod najvišeg boga. Zevs neka pomogne Trojancima da potisnu ahejsku vojsku, kako bi Agamemnon shvatio da bez Ahila ne moze da ratuje i došao kod njega sa izvinjenjem i molbom. Tetida je prenela sinovljevu molbu, i najviši bog joj je udovoljio. Zabranio je bogovima da uèestvuju u borbi i podstakao Hektora, voðu Trojanaca, da iskoristi Ahilov izostanak iz borbe i potisne Ahejce sve do mora. U isto vreme Agamemnonu je poslao varljiv san da ga, uprkos slabljenju njegovih snaga, podstakne u napad. Iako su se Ahejci hrabro borili, morali su da odstupe. Trojanci se, posle nove bitke, èak nisu ni povukli iza gradskih bedema, nego su prenoæili na ravnici pred samim ahejskim taborom, kako bi ga sutradan uništili nezadrživim jurišem. Kad su se Ahejci našli u škripcu, Agamemnon je Ahilu poslao izaslanike s porukom da žali sto ga je uvredio, da mu vraæa Briseidu i povrh toga daje još sedam drugih devojaka i bogate darove, samo da prestane da se ljuti i vrati se u borbu. Ali Ahil je u svojoj srdžbi prevršio meru. Odbio je Agamemnonov predlog i izjavio da neæe ratovati sve dok Hektor ne napadne njegov tabor. Ali do toga neæe doæi jer æe se on sa vojskom vratiti u rodnu Ftiju.

Katastrofa je izgledala neizbežna. Trojanci su u jutarnjem napadu potisnuli ahejski bojni red, srušili bedem koji je branio ahejski tabor, a Hektor se èak probio do laða s namerom da ih zapali i tako onemoguæi Ahejcima da se spasu bekstvom. U tom èasu Ahilu je pristupio Patroklo, njegov najdraži prijatelj, i zamolio ga da mu pozajmi svoj oklop i dozvoli da pomogne drugovima u èasu teskog iskušenja. Kad Trojanci ugledaju Ahilovo oružje, pomisliæe da je protiv njih krenuo sam Ahil pa æe se u strahu pred njim povuæi. Ahil se za trenutak kolebao, ali ugledavši vatru koju je Hektor bacio na jednu ahejsku laðu, odmah je ispunio Patroklovu molbu. Osim oklopa dao mu je i svu svoju vojsku. Patroklo se brzinom munje bacio na Trojance i lukavstvo je uspelo. Misleæi da pred sobom imaju Ahila, Trojanci su poèeli da se povlaèe u opštoj pometnji. Ugasivši vatru, Patroklo je udario na Trojance koji su se povlaèili, goneæi ih prema bedemima. Ali tada je neprijatelj uvideo da je prevaren jer se Patroklo nije usudio da u boj ponese Ahilovo teško koplje. Suprotstavili su se Patroklu, a kopljanik Euforb, uz pomoæ boga Apolona, smrtno ga je ranio a Hektor zatim probo kopljem.



Doznavši da mu je poginuo najbolji prijatelj, Ahil je udario u strašno naricanje. Njegovi drugovi su mislili da æe u oèajanju zabiti sebi maè u grlo. Zaboravivši istog èasa sve uvrede, hteo je da se baci u borbu i osveti Patrokla, ali njegov oklop je bio u rukama pobednièkog Hektora. Zato je Ahil zamolio majku Tetidu da mu nabavi drugi. Napravio mu ga je, na njenu molbu, sam oružar bogova Hefest za samo jednu noæ. Nad Patroklovim mrtvim telom, koje su Ahejci posle strašnog krvoproliæa oteli Trojancima, Ahil se zakleo da æe se ljuto osvetiti Hektoru. Pomirio se s Agamemnonom, koji je pred celom vojskom priznao svoju krivicu i vratio mu Briseidu i u prvoj bici posle Patroklove smrti ubio Hektora.

Bila je to nemilosrdna borba. Ahil je trazio Hektora u bojnim redovima i tri puta ga našao, ali ga je svaki put spazio Apolon, veran braniocima Troje. Obuzet strašnim besom, Ahil je raspršio trojanski bojni red, uništio deo vojske, a ostatak prisilio da se skloni iza bedema. Kad su se zatvorila ogromna Skejska vrata, pred njima je èekao Hektor: izazvao je Ahila na dvoboj da bi spasio svoju èast i èast svoje vojske. Predložio je da pobednik ostavi telo palog svojim drugovima, kako bi mogli da ga dostojno sahrane. Ali Ahil je prihvatio samo izazov na dvoboj i bacio se na Hektora kao orao na zeca. Uprkos svojoj snazi, Hektor se dao u beg. U trci da spasi goli život triput je optrèao visoke trojanske bedeme, ali se na kraju zaustavio na nagovor boginje Atene, koja je Trojancima želela propast. Ukrstio je svoje oružje s Ahilom u dvoboju na život i smrt, nad kojim su se užasnuli èak i bogovi, i pao proboden Ahilovim kopljem.

Pobednik Ahil vezao je mrtvog Hektora za svoja borna kola, tri puta je na njima obišao trojanske bedeme i dovukao leš u ahejski tabor da ga baci na milost i nemilost ahejskim psima. Ali bogovi nisu dozvolili da se skrnavi leš hrabrog Hektora. Zevs je naredio Tetidi da obuzda svog sina. Ona je to uèinila i utišala njegovu jarost. Kad je zatim pod plaštom noæi u Ahilov toranj došao stari trojanski kralj Prijam da iskupi leš svoga sina, Ahil mu ga je predao ganut njegovom sudbinom. Potom je na dvanaest dana obustavio borbe da bi Trojanci mogli dostojno da sahrane svog mrtvog voðu. Pobedio je ne samo neprijatelja u borbi nego i svoju strast. Dokazao je ne samo da je heroj nego i nešto više - èovek.

Ali Ahilu nije bilo suðeno da doživi pad Prijamovog grada, i sam je pao ubrzo nakon Hektora. Pobedio je još i ubio kraljicu Amazonki Pentezileju, koja je sa svojom ženskom vojskom pritekla u pomoæ Troji, a ubio je u dvoboju i novog vrhovnog zapovednika trojanske vojske, kralja Memnona iz daleke Etiopije. Ali kad je posle njegove pogibije hteo da provali kroz otvorena Skejska vrata u grad, na put mu je stao sam bog Apolon. Ahil mu je doviknuo da mu se skloni s puta jer æe ga inaèe probosti kopljem. Apolon ga je poslušao, ali samo da mu se osveti zbog nanete uvrede. Uspeo se na trojanske bedeme, potražio u bojnoj vrevi Prijamovog sina Parisa i pozvao ga da napne svoj luk i strelu nanišani na Ahila. Paris se nije dao dva puta nagovarati, i Apolon je uputio njegovu strelu pravo u Ahilovu petu koja nije bila zaštiæena oklopom. Bojnu viku nadjaèao je jedini krik užasa - Ahil je pao kao Sunce oboreno s nebeskog svoda i zemlja se pod njim zatresla da su popucali trojanski bedemi. Ali odmah nakon toga Ahil je ustao i istrgnuo strelu iz pete. Medjutim, kuke na njenom vrhu išèupale su mu iz noge veliki komad mesa, rastrgle žile i iz rane je šiknuo jak mlaz krvi. Kada je Ahil osetio da s krvlju gubi snagu, a s njom i život, kriknuo je oèajno, strašnom kletvom prokleo Apolona i Troju i ispustio dušu. Za Ahilovo telo se razbuktala ogorèena bitka. Na kraju su ga Ahejci oteli iz trojanskih ruku i sveèano sahranili na visokoj lomaèi koju je zapalio sam bog Hefest. Zatim su njegov pepeo pomešali s pepelom Patrokla i nad njihovim zajednièkim grobom podigli visok nadgrobni spomenik od gline da bi stalno podseæao svet na slavu dvojice junaka

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:40 pm

Artemida

(Grè. Artemis, lat. Diana - kæi Zevsa i titanke Lete, boginja lova i životinja, kraljica prirode i boginja meseca)
Bila je sestra boga svetla i sunca Apolona i prema najstarijim kazivanjima rodila se na ostrvu Delosu. Njena majka Leta našla je tu utoèište u begu pred zmajem Pitonom, koji ju je progonio po celom svetu da je ubije po zapovesti ljubomorne Zevsove žene Here. Delos je tada još bio ploveæe ostrvo koje su nosile morske struje i okretali morski vrtlozi, ali èim je na njega stupila Leta, s morskog dna su izronile dve stene i zagradile mu put, kao i Pitonu. Tu je, na gori Kint, Leta rodila blizance Artemidu i Apolona. Prema drugoj verziji, rodila ih je u gaju Ortigiji u Efesu. U njegovoj blizini Grci su podigli Artemidin hram, koji je postao jedno od "sedam èuda sveta".

Bez obzira na to koja je verzija taèna, Artemida je, oèigledno, boginja maloazijskog porekla. Veæ su Hetiti poštovali boginju lova Rutamiš, a Liðani i boginju Aritmu, kojoj su bili posveæeni košuta i jelen. Artemidin kult se u najstarije doba proširio celim grèkim svetom, a posle i rimskim. Prvobitno su je poštovali kao boginju prirode koja vlada svim živim stvorenjima. Kako je Artemidin brat bio bog sunca, ona je postala boginja meseca, a kao boginja prirode postala je i boginja njene plodnosti. Bila je zaštitnica šuma, lugova, livada i polja, a i svega što danas nazivamo proizvodnjom biljnih kultura. Kao boginja plodnosti u svom delokrugu je imala i poroðaj. Tako je, èim se rodila, svojoj majci Leti pomogla pri poroðaju brata Apolona. Artemida je bila i boginja lekovitih izvora. Mogla je na ljude da pošalje ludilo, oduzetost ili smrt. Jedna je od retkih boginja koja se nikad nije udavala. Od samog poèetka pa sve do nestanka svog kulta ostala je devièanska boginja. Od najstarijih vremena pripisivali su joj strast za lovom. Umetnici su je prikazivali s lukom i strelom, u društvu raznih životinja (lava, tigra, labuda ili jelena). Kako su lov i rat nekada bili u tesnoj vezi, u nekim krajevima je Artemida postala boginja rata. U Sparti su joj, navodno, u davna vremena prinosili i ljudske žrtve, a posle su pred njenim kipom šibali spartanske mladiæe, što je bila priprema za patnje koje su ih oèekivale u ratu. Kao boginju meseca ponekad su je izjednaèavali s boginjom Selenom, a njenog brata Apolona s bogom sunca Heliosom.

Glavno Artemidino zanimanje bio je lov. Lovila je sama ili u društvu nižih bogova i nimfi. Kad bi se zasitila lova, odlazila bi svom bratu u Delfe i plesala tamo s Haritama ili pevala s muzama.

Iz mitova znamo za nekoliko njenih uplitanja u sudbine ljudi, koja nam odaju ženu pre tvrdog nego milostivog srca. Mikenskom kralju Agamemnonu, na primer, nije mogla da oprosti što joj je ubio košutu, i zbog toga mu je gotovo onemoguæila odlazak pod Troju. Umirila se èim joj je kralj kao žrtvu prineo svoju kæer Ifigeniju. Okrutno je kaznila tebanskog lovca Akteona kad ju je jednom zgodom, sasvim sluèajno, video nagu. Pretvorila ga je u jelena i naredila njegovim psima da ga rastrgnu. Kad je kalidonski kralj Enej jednom zaboravio da joj prinese žrtvu, poslala je u njegovu zemlju ogromnog vepra, koji je uništavao letinu i ubijao ljude. Da bi ga ubili, morali su da se udruže svi kalidonski junaci, na èelu s Enejevim sinom Meleagrom. Artemida je, prièalo se, iz ljubomore ubila i slavnog lovca Oriona. Poznata je njena osveta tebanskoj kraljici Niobi, koja je uvredila njenu majku: ubila joj je svih sedam kæeri. Bilo je sluèajeva da se umilostivi izvinjenjem ili prinošenjem žrtve. Od njenog gneva se, na primer, spasao Herkul, koji je ulovio njenu omiljenu kirinejsku košutu.

Mada njena lepota nije bila lepota dostojanstvene i mudre Atene, ni lepota strastvene Afrodite, niti lepota uzvišene boginje, kakvom se isticala Hera, Artemida je za Grke ipak bila ideal ženske lepote.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:42 pm

Ares

(grè. Ares, lat. Mars - Sin najvišeg boga Zevsa i njegove žene Here, bog rata)
Grci su stvorili jednog boga za rat voðen mudro, zato i pobednièki, a drugog za rat voðen u slepom besu, stoga i neizvesnog ishoda. Boginja prvog od tih ratova postala je Zevsova kæi Atena, a drugog Ares.

Ares je bio bog besnog rata, ratnog ubijanja i krvave borbe na bojnom polju. Voleo je rat radi rata, klanje radi klanja. Nije mu bilo posebno stalo do uzroka rata, a u veæini sluèajeva ni do njegovog ishoda. Radovao ga je ratni pokliè, bojna vreva, zveket oružja i miris krvi. Jednako se radovao smrti boraca kao i njihovoj hrabrosti. Nalièje te ljubavi prema ratu (ili njena logièna dopuna) bila je mržnja prema poretku koji bi spreèavao da se rat rasplamsa. Potpomagao je svakoga ko je bio spreman da naruši mir. Zbog tih osobina Aresa nisu voleli ni bogovi ni ljudi. Sam Zevs rekao mu je nekoliko puta da mu je odvratan i da bi ga, da nije njegov sin, veæ odavno bacio u mraèni Tartar.

Nije bilo bitke u koju se nije Ares upleo. S velikim štitom, oklopom i bronzanim maèem iznenada bi se pojavljivao na bojištima i sejao smrt. Redovno su ga pratili njegovi sinovi Dim i Fob, koji su bili otelotvorenja strave i užasa. Pred Aresovim bojnim kolima jurile su Erida, boginja svaðe, i Enija, boginja ratnog klanja. Ares je savršeno vladao ratnièkom veštinom, u to nije bilo sumnje, ali je u borbi bio nepouzdan i èas je pomagao jednu, a èas drugu stranu. Uprkos svojoj snazi i spretnosti, nije bio nesavladiv. Kad bi mu se misao zaslepila strašæu, morao je da se povuèe neslavno. Atena, koja nikada nije dozvolila da je bes nadvlada, uvek je pred njim odnosila pobedu. Èak mu se dogodilo da podlegne smrtnom èoveku. Uz Ateninu pomoæ pod Trojom ga je kopljem ranio Diomed, voða Argejaca. Ares je zaurlao od bola kao deset hiljada ratnika, sasvim ga je izdalo junaštvo, i jauèuæi je umakao sa bojišta na visoki Olimp. Jednom ga je savladao Herkul, ali je još pre toga bio podlegao i dvojici mladih giganata, Otu i Efijaltu. Svezali su ga lancima i zatvorili u metalnu posudu. Držali su ga zatvorenog punih trinaest meseci i da ga nije oslobodio bog trgovine Hermes, ostao bi tamo zauvek na radost ljudi. Inaèe, Ares je bio lep, stasit, mlad bog, iako ponešto vojnièki grub, što je, naravno, privlaèilo mnoge žene. U njega se zaljubila i sama boginja ljubavi i lepote, Afrodita, žena dobrog ali neuglednog boga Hefesta, i imala s njim petoro dece: Dima i Foba, sinove koji su nasledili sve odbojne Aresove osobine, zatim Erosa i Anterosa, koji su po svojoj naravi, bez sumnje, bili Afroditina deca, i divnu kæer Harmoniju. I s drugim boginjama i smrtnim ženama Ares je imao nekoliko potomaka. Smatrali su ga i praocem Amazonki, naroda ratobornih žena

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:43 pm

Arijadna



(Grè. Ariadne - kæi kritskog kralja Minosa i njegove žene Pasifaje)
"Arijadnina nit" spominje se do dana današnjeg. Tako se naziva spasonosno sredstvo koje omoguæava snalaženje u zamršenim situacijama i njihov razrešavanje. Tu nit (zapravo klupko konca) dala je Arijadna atinskom junaku Tezeju kad je doplovio na Krit da ubije Minotaura u knososkom Lavirintu. Ulazeæi u Lavirint, Tezej je trebalo da odmotava klupko, a nakon što ubije Minotaura da se, prateæi odmotanu nit, vrati iz spleta hodnika do izlaza. Ali osim klupka konca Arijadna je Tezeju za borbu s Minotaurom dala i maè. Za rešenje teškog zadatka uputstvo nije dovoljno. Treba imati i sredstvo, ali i sposobnosti i odvažnosti, što se kod junaka podrazumeva.

Tezej je došao na Krit tako što se dobrovoljno javio kao jedan od sedmorice mladiæa koje je svakih devet godina, zajedno sa sedam devojaka, atinski kralj Egej morao da šalje kritskom kralju Minosu kao kaznu što mu je za vreme Atinskih igara ubio sina Androgeja (iz zavisti što je pobedio domaæe takmièare). Te žrtve èekala je strašna sudbina: Minos ih je prepuštao polubiku-poluèoveku Minotauru da ih rastrgne i pojede. Atinske mladiæe i devojke mogla je od sprsi da spase samo smrt èudovišnog Minotaura i zato je Tezej odluèio da ga ubije. Uz pomoæ Arijadne, koja se u njega zaljubila èim je došao na Krit, to mu je pošlo za rukom.

Ali ubiti Minotaura zaista nije bilo lako. Tezej i Arijadna s pravom su se bojali Minosove osvete i zato su brže-bolje sa spašenim devojkama i mladiæima pobegli s Krita. Pod punim jedrima plovili su sve do ostrva Naksa, gde su prenoæili. U snu se Arijadni javio bog Dionis i naredio joj da ostane na Naksu jer namerava da se njom oženi. Uzalud se branila, a uzalud se opirao i Tezej, koji je nameravao da je povede u Atinu i uzme za ženu. Volja boga se morala poštovati. Duboko ožalošæen Tezej je nastavio plovidbu u Atinu. U žalosti zbog gubitka Arijadne zaboravio je da zameni crna jedra svoje laðe belim, koja je trebalo veæ iz daljine da kralju Egeju oglase uspešan povratak. Arijadna je postala Dionisova žena, a Tezej se nakon nekog vremena oženio njenom mlaðom sestrom Fedrom i to nesreæno.

Arijadnin brak s Dionisom takoðe je bio nesreæan. Kada se žena uda za muškarca iz višeg roda, uglavnom dobija gospodara, a ne muža. Tugujuæi za Tezejem, izmuèila se do smrti. Na kraju se nad njom sažalila boginja Artemida i usmrtila je strelom. Bogovi su je preneli na nebo i odredili joj mesto blizu sazvežða Zmije.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:44 pm

Demetra

(Grè. Demeter, lat. Ceres - kæi titana Krona i njegove žene Reje, boginja plodnosti zemlje ipoljoprivrede)



Kad se rodila stigla ju je ista sudbina kao i njene sestre Hestiju i Heru i brata Hada i Posejdona: njen otac Kron ju je, u strahu od moguæe pobune, progutao. Ali Demetra je, kao božansko biæe i dalje živela u njegovoj utrobi i doèekala dan kad ju je oslobodio Zevs, njen najmlaði brat, koji je izmakao sudbini svoje sabraæe tako što ga je majka krišom rodila i sakrila na Kritu. Kad je Zevs svrgnuo Krona i proglasio se najvišim bogom, uzeo je Demetru na Olimp i pri podeli funkcija meðu bogovima poverio joj brigu za plodnost zemlje. Da ta plodnost ne bi bila uzaludna, Demetra je nauèila ljude da obraðuju zemlju i postala tako ne samo osnivaèica zemljoradnje veæ i novog naèina života u stalnim naseobinama, koji je zamenio dotadašnje nomadsko stoèarstvo i lov. Dala je ljudima zakone kojih su morali da se pridržavaju u novim životnim okolnostima.

Iako je Demetra darovala spokojan i tih život, sama dugo nije uspela da postigne takav život. Sa ne tako znaèajnim bogom, ili polubogom, Jasionom imala je sina Pluta, koji je postao bog bogatstva i uzrok njenog velikog bola. Kad je, naime, Zevs doznao za Plutovo roðenje, ubio je Jasiona munjom jer je pre toga uzalud nastojao da zadobije Demetrinu naklonost. Nakon toga Demetra nije odolela Zevsovom navaljivanju i rodila mu je kæer Persefonu, koja je nakon kratke radosti svojoj majci nanela novu patnju i bol.

Kad se Persefona igrala sa nimfama na cvetnim livadama Nise, otvorila se pred njom zemlja, iz ponora se pojavio bog podzemnog sveta Had, šèepao je i nestao sa njom u bezdanu. Demetra je èula oèajni krik svoje kæeri i poletela u pomoæ, ali od Persefone više nije bilo ni traga. Devet dana je Demetra lutala svetom bez jela i piæa, tražeæi kæerku, dok joj na kraju Helios, sveznajuæi bog sunca, nije otkrio tajnu Persefoninog nestanka. Na to je nesreæna majka pošla na Olimp i odluèno zatražila od Zevsa da kao najviši bog preduzme nešto u vezi s Hadovim nasilnim èinom i vrati joj kæer. Ali Zevs nije mogao da uèini gotovo ništa jer se Had u meðuvremenu bio oženio Persefonom i da joj da proba zrna od jezgra šipka, a kad je neko u podzemnom svetu nešto okusio, nije više mogao da se vrati na zemlju. Demetra je na to napustila Olimp, zatvorila se u svoj hram u Eleuzini i na svet poslala neplodnost koja je imala katastrofalne posledice ne samo za ljude nego i za bogove. Ljudi su, naime, prestali da poštuju bogove i nisu im više prinosili žrtve. Kad je takvo stanje postalo neizdrživo, Zevs ga je rešio kompromisom. Prisilio je Hada na obavezu da dve treæine godine pusti Persefonu na svet, gde æe živeti sa svojom majkom, a Demetra je opet morala da pristane na to da Persefona treæinu godine živi sa svojim mužem u podzemnom svetu. Tako se i dogodilo: kad seljak s jeseni položi seme u zemlju, Persefona odlazi u carstvo mrtvih, a rastužena Demetra prirodi oduzima plodnost. Ali kad se u proleæe njena kæi opet vrati na zemlju, majka je pozdravlja cveæem i zelenilom, u koje se priroda ponovo oblaèi.

Prvi èovek kog je Demetra poduèila kako da uzgaja bilje bio je Triptolem, sin eleuzinskog kralja Keleja. Demetra je to uèinila iz zahvalnosti što su je Triptolemovi roditelji u njenoj dubokoj tuzi za Persefonom lepo primili u svojoj palati, iako nisu ni slutili da ugošæuju boginju.

Darovala je Triptolemu zrnevlje žita i nauèila ga kako da ore zemlju. Po njenoj naredbi Triptolem je širio svoje umeæe po celom svetu. Drugom Kelejevom sinu, Demofontu, Demetra je nameravala da daruje besmrtnost, ali kad je njegova majka Metanira zatekla boginju kako kali deèaka nad vatrom, užasnuta je kriknula, a prestrašena Demetra ga je ispustila u vatru i Demofont je izgoreo. Nakon Demetrinog odlaska, kralj Kelej je dao da se u njenu èast u Eleuzini sagradi velièanstveno svetilište, koje je posle toga postalo središte njenog kulta.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:54 pm

Dionis

(Grè. Dionysos, takoðe i Bakhos, lat. Bacchus - sin najvišeg boga Zevsa i Semele, kæeri tebankskog kralja Kadma, bog vina i vinogradarstva)



Rodio se u Tebi, mada se mestom njegovog roðenja smatraju i Naksos, Krit, Elida, Teos i Eleutera. Pitanje njegovog porekla i u drugom smislu je dosta zamršeno. Kad je trebalo da doðe na svet, ljubomorna Zevsova žena Hera odluèila je da ga ubije. Posetila je Semelu u liku stare dadilje i nagovorila je da zamoli Zevsa da joj se barem jednom pokaže u svoj svojoj moæi i velièanstvenosti. Najviši bog je u svom samoljublju ispunio Semelinu želju i prikazao joj se u sjaju svojih munja, praæen tutnjavom gromova. Dogodilo se upravo ono što je Hera želela: jedna munja je zapalila tebansku kraljevsku palatu, a plamen je uhvatio i Semelu, koja je u smrtnom strahu rodila nedonošèe. Ali, umešao se Zevs. Svoju ljubavnicu je, doduše, prepustio njenoj sudbini, ali je oko svog sina podigao zid gustog bršljana koji ga je saèuvao od plamena. Kad se vatra stišala, izvukao je dete iz skrovišta i zašio ga u svoju butinu da se do kraja razvije. Kad se Dionis "po drugi put rodio", Zevs ga je predao bogu Hermesu da brine o njemu.

Hermes nije bio oženjen, a kako je kao glasnik bogova neprekidno bio na putu, nije imao vremena da odgaja mladog Dionisa, pa ga je predao Semelinoj sestri Ini, ženi orhomenskog kralja Atamanta. Kad je Hera doznala da su Ina i Atamant prihvatili Dionisa, poslala je na Atamanta ludilo, ne bi li u nastupu besa ubio deèaka. Kralj je, meðutim, poubijao samo svoju decu i ženu, jer se u poslednji èas umešao Hermes i Dionisa spasio od smrti. Odneo ga je u jednu dolinu planinskog venca Nisa i poverio ga nimfama, koje su ga sakrile u duboku peæinu s ulazom zaraslim u vinovu lozu, i odgajale ga uprkos svim Herinim podvalama i zamkama. Tu je Dionis prvi put probao vino kojim je zatim opijao sebe, svoje starateljke i svoje pratioce silene i satire. Otud je Dionis doneo ljudima prve sadnice vinove loze. Dao ih je, u znak zahvalnosti za gostoljubivost, atinskom pastiru Ikariju i nauèio ga da od grožða napravi napitak, a sam je zatim Zevsovom voljom postao bog tog napitka.

Glas o Dionisovom roðenju i njegovom opojnom napitku ljudi su primili s podvojenim oseæanjima. Jedni su se odmah s oduševljenjem predali njegovom kultu, a drugi su mu se odluèno suprotstavili. Traèki kralj Likurg pokušao je, na primer, udarcima korbaèa da istera Dionisa iz svoje zemlje, kao i njegove poštovatelje i družbenike i zbog toga je bio kažnjen slepilom i naprasnom smræu. Tebanski kralj Pentej mrzeo je Dionisa zbog toga što je svojom veselošæu i druželjubivošæu odvraæao misli ljudi od tako važnih stvari kao što su rat, samopregor, odricanje, žrtve za višu stvar i tome slièno. (Naravno, za to je skupo platio). U Argu su se opet njegovom kultu suprotstavljale žene, na èelu s kraljevim kæerima. Dionis je njihovu hladnu trezvenost pretvorio u mahnitost pa su poèele da se meðusobno ubijaju. Na svojim putovanjima Dionis je susretao ne samo svoje stare, zaklete neprijatelje nego i one sasvim sluèajne, i teško je reæi koji su mu zadali više neprilika. Jednom zgodom su ga zarobili tirenski gusari misleæi da je sin nekog kralja, od kojeg su se nadali bogatoj otkupnini. Ali Dionis je raskinuo okove, pretvorio se u lava i uèinio da gusarska laða u tren oka zaraste u gustu lozu, tako da su gusari u panici poskakali u more gde su se pretvorili u delfine (osim kormilara, koji ih je jedini molio da puste Dionisa na slobodu). Najzad, ljudi su priznali Dionisa kao moænog boga, a njegovom daru, vinu, odaju se sve do danas.

Grci, meðutim, nisu smatrali Dionisa samo bogom vina i vinogradarstva, nego i zaštitnikom voæa i grmlja, kojima je davao svežinu i soènost, pa time i bogom plodnosti. Buduæi da vinogradarstvo i voæarstvo iziskuju marljivost i radinost, poštovali su ga kao zaèetnika tih vrlina, a istovremeno i kao darovaoca bogatstva koje one omoguæuju. Kao boga vina poštovali su ga pre svega zbog toga što je ljude oslobaðao briga i bio izvor životnih radosti. Svojim darovima je osvežavao duh i telo, podsticao druženje, donosio zabavu i ljubav, a umetnicima omoguæavao pun zamah stvaralaèke energije. Sve su to bili i ostali darovi koje nije moguæe ièim platiti, samo pod uslovm da se pri odavanju poštovanja Dionisu pridržavamo stare izreke: "meden agan" - "nièega previše"

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:54 pm

Edip

(Grè. Oidipus, lat. Oedipus - sin tebanskog kralja Laja i njegove žene Jokaste, jedan od najtragiènijih junaka grèkih mitova i grèke književnosti)
Edipovu sudbinu odredilo je strašno prokletstvo koje je na sebe navukao njegov otac Laj, otevši mladog Hrisipa, sina elidskog kralja Pelopa. To prokletstvo je trebalo da progoni Lajev rod do treæeg kolena, a prva njegova žrtva morao je biti on sam, suðeno mu je da pogine od ruke sopstvenog sina. Kada se dugo nakon toga Laju rodio sin, naredio je da ga izlože u šumi podno Kiterona, a da ne bi umakao divljim zverima, osakatio mu je noge i sputao ih remenjem. Ali rob koji je deèaka odveo u šumu smilovao se nad njim i, umesto da ga ostavi na milost i nemilost kiteronskim zverima, poverio ga je brizi pastira kog je sluèajno sreo u šumi. Pastir je odneo deèaka svom gospodaru, korintskom kralju Polibu, koji nije imao potomke. Polib ga je posinio i zbog njegovih oteklih nogu nazvao ga Edip (u prevodu - "oteèenih stopala") i odgojio uz pomoæ svoje žene Merope, kako dolikuje nasledniku prestola. Edip je, naravno, mislio da su mu roditelji Polib i Meropa. Sve je bilo u najboljem redu dok ga neki pijani korintski mladiæ nije nazvao nahodom. Edip je to isprièao Polibu i Meropi i po njihovoj zbunjenosti zakljuèio da nešto od njega kriju. Kad na direktno pitanje nije od njih saznao ništa što bi ga oslobodilo sumnje, zaputio se u Delfe da u tamošnjem proroèištu dozna istinu. Meðutim, Pitija mu o njegovoj prošlosti nije rekla ni reè, ali mu je zato prorekla buduænost: ubiæe svog oca, oženiti se sopstvenom majkom i s njom imati sinove koji æe poginuti zbog njegovog prokletstva.

Edipa je to proroèanstvo duboko pogodilo. Kad se malo pribraio, odluèio je da preduzme sve da ga onemoguæi. Imena njegovih roditelja Pitija mu nije otkrila, ali šta ako su oni stvarno Polib i Meropa? Znaèi, njima više ne sme da se vrati, i od naslednika prestola treba da postane skitnica bez otadžbine. Ali može li èovek odabrati put drukèiji od onoga koji mu je odredila sudbina?

Edip se tako nije vratio u Korint, nego se uputio u Tebu. Na obroncima Parnasa, u uskom klancu, sreo je kola u kojima je sedeo dostojanstveni starac. Edip se sklonio s puta, ali vozaè se time nije zadovoljio. Osorno mu je doviknuo da se skloni u jarak, a da bi potkrepio svoju zapovest, udario je Edipa bièem. Edip mu je uzvratio udarac i, smatrajuæi da je stvar time rešena, hteo je da nastavi put. Uto je starac skoèio na noge i udario ga štapom. To je Edipa razljutilo i, uprkos poštovanju prema starèevim godinama, uzvratio mu je dvostruko. Udarac je bio tako jak da je starac ostao na mestu mrtav. Starèeve pratioce koji su nasrnuli na njega Edip je nadjaèao i pobio nakon kratke borbe. Spasio se samo rob koji je pobegao odmah nakon poèetka sukoba. Prvi deo proroèanstva se ispunio: nepoznati starac kojeg je Edip ubio bio je njegov otac Laj.

Put s kojeg za Laja više nije bilo povratka doneo je spas njegovom kraljevstvu. Na gori Sfingiju (ili Fikionu) kraj Tebe bila se ugnezdila èudovišna Sfinga, krilata neman s lavljim telom i glavom žene, koja je ubijala ljude. Svakome ko je tuda prolazio postavljala je zagonetku, i kad je ne bi rešio, rastrgla bi ga svojim kandžama. Laj je hteo da pita delfsko proroèište kako da od Sfinge oslobodi svoj grad. Umesto odgovora, vratio se rob sa vešæu o kraljevoj pogibiji.

Kad je Edip stigao u Tebu, grad je obavijala dvostruka tuga. Nemajuæi šta da izgubi osim svog èemernog života, Edip se zaputio Sfingi i upitao je kako glasi zagonetka. Ona je, zaèudo, bila laka a glasila je: "Ko izjutra ide èetvoronoške, u podne na dve, a uveèe na tri noge? Pri tome je, kad ide na dve noge, spretniji i jaèi nego kad ide èetvoronoške, ili na tri noge." Edip je, bez mnogo razmišljanja odgovorio: "Èovek! U zoru svog života nespretno puzi èetvoronoške, u podne muževne zrelosti hoda na dve noge, a u predveèerje svog života zbog slabosti se podštapa štapom kao treæom nogom!"

Sfinga je na to oèajnièki zalepršala krilima i survala se sa stene u more: sudbina joj je odredila da upravo tako i pogine kad neko reši njenu zagonetku.

Zahvalni Tebanci izabrali su Edipa za kralja, a Lajev šurak Kreont dobrovoljno mu je predao vlast jer je nakon kraljeve smrti objavio da kralj treba postati èovek koji æe grad osloboditi Sfinge. Edip je sad bio siguran da je umakao sudbini: nastanio se u kraljevskoj palati, ne sluteæi da se u njoj rodio, i venèao se Jokastom, Lajevom udovicom, ne znajuæi da ženi svoju majku.

Sve se ispunilo kako je proroèište proreklo: dobio je dve kæeri, Antigonu i Ismenu, i dva sina, Eteokla i Polinika. Ništa ga nije spreèavalo da bude potpuno sreæan - i da se ispuni njegova sudbiona.

Tebu je iznenada pogodila strahovita katastrofa: bog Apolon je poslao na grad kugu. Muškarci, žene i deca umirali su, stoka je skapavala, zavladala je glad jer neobraðena zemlja nije donosila plodove. Kad je Tebi zapretila opasnost da se pretvori u veliko groblje, Edip je odluèio da u Delfe pošalje Jokastinog brata Kreonta da upita kako da se grad spasi od nesreæe. Pitija je dala nedvosmislen odgovor: Teba æe biti spašena kad graðani iz svoje sredine prognaju èoveka koji je ubio kralja Laja i svojim nedelom navukao na grad božju kaznu.

Sada je trebalo pronaæi Lajevog ubicu. Bio je to težak zadatak: kraljevo ubistvo se desilo davno, prošle su mnoge godine, vreme je izbrisalo tragove, a svedok ubistva bio je jedan rob... Edip je zato sazvao sve graðane da mu pomognu da pronaðe i kazni ubicu ma gde bio i ma ko bio. Iz okupljene mase tada se zaèuo glas da bi možda bilo najbolje da upitaju vraèa Tireziju koji, iako slep, vidi i najskrivenije stvari. Edip je naredio da ga dovedu, a kad je vraè došao, zatražio je da mu kaže ko je ubio kralja Laja. Tirezija nije hteo da odgovori: on zna ko je ubica, ali ne može da ga imenuje. Edip ga je molio, zatim pretio, ali vraè je ostao neumoljiv. Na kraju je Tirezija popustio navaljivanju naroda i Edipovim pretnjama: "Ti si, Edipe, onaj koji je ubio svog oca! Uèinio si to ne znajuæi, kao što si ne znajuæi postao muž svoje majke!"

Vraèeve reèi su razbesnele Edipa. Nije mogao da ih protumaèi drukèije osim da ga je na to naveo Kreont ne bi li sebi stvorio pogodno tlo za osvajanje vlasti u Tebi. Tireziju, koji nikada nije izrekao ništa osim istine, nazvao je potkupljenim lažljivcem. Ali Tirezija je mirno odgovorio: "I znaj, iako si u Tebu došao kao stranac, rodio si se u ovom gradu. Slep si kod oèiju koje æes uskoro izgubiti, s njima svoje bogatstvo i vlast, a od kralja æeš se pretvoriti u izgnanika!"

Tirezijino samopouzdanje uznemirilo je Edipa. Pozvao je svoju ženu, ponovio pred njom ono što je rekao vraè i zatražio da odgovori da li je Laj imao sina koji je možda bio odgojen negde drugde, odakle je zatim mogao da se vrati u Tebu, kako to tvrdi vraè. Jokasta je odgovorila po istini: Da, imala je s Lajem sina, ali ga je on, bojeæi se proroèanstva, izložio u šumi gde je mališan i poginuo. Rob koji je ispunio Lajevu zapovest još uvek živi i može posvedoèiti smrt Lajevog sina. Neka Edip naredi da se dovede i on æe razbiti sve sumnje.
Potreba da se nešto dokaže dokaz je nesigurnosti, ali Edip je ipak naredio da dovedu roba. Jedva što su sluge otišle, pojavio se u njegovoj palati glasnik iz Korinta i doneo mu vest o smrti kralja Poliba. Tuga se u Edipovom srcu pomešala s radošæu: nije, dakle, ubio svog oca! Izbegao je sudbini! I ostale æe se vradžbine pokazati neistinitim!

To je bio poslednji sreæni trenutak Edipovog života. Jer glasnik je nastavio: donosi mu takoðe poziv u Korint gde treba da postane naslednik kralja Poliba, a da bi razbio njegov strah od proroèanstva, prema kojem æe se navodno oženiti svojom majkom, obaveštava ga da nije Polibov i Meriopin sin veæ nahod kojeg je on sam prihvatio u kiteronskoj šumi od roba kralja Laja i predao ga Polibu. Jokasta je u tom trenutku shvatila sve. Oèajnièki kriknuvši, otrèala je u svoje odaje i oduzela sebi život. Edip još nije uspeo da doðe sebi od iznenadnog udarca, a veæ ga je pogodio sledeæi. Rob kog su doveli priznao je nakon dužeg oklevanja da nije ispunio naredbu kralja Laja i da je novoroðenèe zaista predao pastiru kralja Poliba. Sam je takoðe bio svedok nesreænog sluèaja kada je Edip ubio kralja Laja i jedini se od svih kraljevih pratilaca spasio. Edip je tad u oèajanju jurnuo u Jokastine odaje i tamo zatekao svoju ženu i majku veæ mrtvu. Išèupao je kopèu iz njene haljine i iglom sebi izbo oèi. Nije više mogao da gleda sjaj Sunca koje mu je osvetljavalo tamnu dubinu njegovog pada, nije više hteo da vidi svoju decu ni rodnu Tebu. U borbi sa sudbinom izgubio je sve, a na kraju je odbacio i nadu.

Tebanski narod je duboko saoseæao s Edipovom tragedijom, ali ne zadugo. Ljudi, koji su još donedavno cenili Edipa zbog njegove mudrosti, pravednosti i zasluga za rodni grad, poèeli su da zahtevaju da napusti Tebu. Branio ga je jedino Kreont i pružio mu utoèište u svojoj palati. Ali na kraju je i on popustio pod pritiskom kad su se protiv Edipa okrenuli i njegovi sinovi, Eteoklo i Polinik, kako bi se domogli prestola. Zato je Kreont podelio s njima vlast, a Edipa kao "oskvrnitelja otadžbine" poslao u progonstvo.

Slep i bespomoæan, slomljen udarcima sudbine i ljudske nezahvalnosti, Edip se sunovratio u ponor poniženja - ostao mu je samo njegov prokleti život. Dugo je lutao sa svojom kæerkom Antigonom, koja ga je dobrovoljno sledila u progonstvo, po gorama i šumama. Ljudi su ga izbegavali, a gradovi mu otkazivali gostoprimstvo. Na kraju je došao na Kolon u blizini Atine i sklonio se, prema svom obièaju, s Antigonom u šumu izvan naselja. Od seljaka je doznao da se nalazi u svetom gaju Eumenida, blagonaklonih boginja osvete. Tu vest je primio s olakšanjem jer je znao da mu je na to mesto suðeno da ode s ovog sveta, kako mu je nekad predvidao Apolon u Delfima. A setio se i drugih Apolonovih reèi: onaj ko mu pruži utoèište i poslednju utehu biæe bogato nagraðen. Zamolio je zato seljake da odu u Atinu i dovedu mu njihovog kralja Tezeja.

Ali pre Tezeja stigla je na Kolon Edipova mlaða kæi Ismena s vešæu da je meðu njenom braæom planuo sukob i borba na život i smrt: Eteoklo se udružio s Kreontom i prognao Polinika koji se na to pridružio Argejcima i pod zidine Tebe doveo veliku vojsku. Kreont i Polinik trudili su se da Edipa pridobiju svaki na svoju stranu, jer je prema proroèanstvu iz Delfa bitku za Tebu trebalo da dobije onaj na èijoj strani bude Edip. Ali uzalud su sinovi došli njemu na Kolon, uzalud ga molili, uzalud pretili. Kralj Tezej uzeo ga je u zaštitu i spasio od njihovih grubosti, a Edip je na kraju prokleo oba svoja sina strašnom kletvom - da poginu u meðusobnoj borbi.

Kad je Edip izrekao svoju kletvu, zaèuo se tutanj groma. Bio je to znak najvišeg poslenika sudbine, Zevsa Olimpskog, da Edip može da siðe u carstvo sena. Oprostio se zato od Antigone i Ismene i pozvao k sebi Tezeja. Izmolio je od njega obeæanje da æe se brinuti za njegove kæeri, a u zamenu za to otkrio mu je mesto svog poslednjeg poèivališta, koje æe Atinu braniti bolje od štitova i èvrstih bedema. Na to se Edip bez uzdaha rastao od sveta i sišao u sumorno Hadovo carstvo, iza èijih vrata završava život smrtnika i time se njegova sudbina ispunila.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:54 pm

Elektra

(Ime dvaju božanskih biæa i jedne smrtne žene iz grèkih mitova)
Prvo od tih božanskih biæa je kæi titana Okeana i njegove žene Tetije. Udala se za Taumanta, boga prirodnih pojava na moru, i imala s njim èetiri kæeri: boginju duge i glasnicu bogova, Iridu, i tri nakazne poluæene-poluptice, Harpije.

Druga od njih bila je kæi titana Atlasa i okeanide Pleone. S najvišim bogom Zevsom imala je sina Dardana, praoca osnivaèa Troje, Ila. Zevs ju je preneo na nebo zajedno sa njenih šest sestara i pretvorio u sazvežðe Plejada (Vlašiæi). Nakon pada Troje, u žalosti je raspustila kose i povremeno luta nebom kao zvezda repatica.

Smrtna Elektra bila je kæi mikenskog kralja Agamemnona i njegove žene Klitemnestre. Spasila je svog brata Oresta i pomogla mu da se osveti oèevim ubicama, stricu Egistu i vlastitoj majci Klitemnestri. Posle te osvete, èijoj je pripremi posvetila sedam godina svog života, udala se za Orestovog prijatelja Pilada i otišla s njim u Fokidu. S Piladom je imala sina Strofija.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:55 pm

Eros

(Grè. Eros, lat. Amor ili Cupido - bog ljubavi i sama ljubav. Prema starijim mitovima otelovljenje životne snage koja se rodila iz prvobitnog Haosa. Prema mlaðim mitovima, sin boga rata Aresa i boginje ljubavi i lepote Afrodite)
Šta zaista znamo o poreklu ljubavi? Je li stvarno tako stara kao svet? Upravo to tvrdi Hesiod: Eros se rodio istovremeno sa boginjom zemlje Gejom. Da li je istinita tvrdnja da bez ljubavi ne bi bilo života na zemlji? Prema Hesiodu, upravo je Eros spojio raspršene zaèetke stvari iz kojih su ponikla sva živa biæa, bogovi, ljudi i životinje. Zar se ljubavi zaista ne može odoleti, iako donosi i radost i tugu? Ona je upravo onakva kakav je Afroditin sin Eros koji vlada nad svima i svuda: uzleæe na zlatnim krilima naoružan lukom i strelama, bira sebi žrtve, a koga pogodi svojom strelom, taj podlegne ljubavi koja mu donosi radost, patnju, ili oboje. Iskustvo u ljubavi objašnjava zašto ljudi za njim èeznu, o njemu pevaju i zašto ga proklinju.

Najviši bog Zevs dobro je znao šta æe sve svetu doneti ljubav, kao i to da Erosovim strelama ni sam neæe odoleti. Zato je odluèio da ga ubije èim se rodio. Ali Afrodita je malog Erosa sakrila u duboku šumu gde Zevsovo oko nije pronilko i poverila ga brizi divljih lavica. Kad je odrastao, vratio se Zevsu na Olimp i svi bogovi su mu poželeli dobrodošlicu zbog njegove dobre æudi i lepote. Postao je Afroditin pomoænik. Imao je posla preko glave, a umešao se u život gotovo svakog boga i svakog èoveka. Prema mlaðim mitovima, mora je sebi da pronaðe pomoænike: erose ili amore. Bila su to, navodno, njegova braæa. Brat mu je, prema mlaðim mitovima bio i Anteros ("Protivljubav").

Ali protiv ljubavi, bez Anterosove pomoæi, bio je nemoæan i sam Eros. Zna se za nekoliko njegovih ljubavnih zgoda. Najlepša je, kao i kod ljudi, prièa o njegovoj prvoj ljubavi. Zaljubio se protiv svoje volje svoje majke u prelepu devojku Psihu, koja je bila obièna smrtnica. Iz toga su nastale razne komplikacije i oboje su puno pretrpeli, ali se na kraju ipak sve dobro završilo jer je najviši bog Zevs primio Psihu na Olimp meðu bogove i time je potvrdio kao Erosovu zakonitu ženu.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:55 pm

Feniks

(Grè. Phoiniks, lat. Phoenix - ime dvojice junaka i jedne ptice iz grèkih mitova)
Prvi od tih junaka bio je sin sidonskog kralja Agenora, koji se sa svojom braæom Kadmom i Kilikom zaputio u potragu za svojom nestalom sestrom Europom, ali ga je to zamorilo pa se nastanio u zemlji na istoènim obalama Sredozemnog mora, koja je po njemu dobila ime Fenikija. Po nekim mitovima, Feniks je Ageronov otac.

Drugi Feniks bio je sin kralja Amintora iz beotijskog grada Eleona. U mitovima se s njim susreæemo kao sa starim, iskusnim i mudrim èovekom. U mladosti je napustio svoju otadžbinu da ne bi ubio oca koji je hteo da mu otme verenicu. Utoèište je našao kod ftijskog kralja Peleja i posle postao vaspitaè njegovog sina Ahila, najveæeg junaka u ahejskoj vojsci pod Trojom. Bio je i èlan izaslanstva koje je dobilo zadatak da pomiri Ahila sa vrhovnim zapovednikom ahejske vojske Agamemnonom. Meðu Ahilom i Agamemnonom je izbio spor oko zarobljene Briseide, zbog èega je Ahil odbio da uèestvuje u borbama. Doduše, Ahil je izaslanstvo primio dostojno i s poštovanjem, ali nije udovoljio njegovoj molbi.

Ptica Feniks dospela je u grèke i rimske mitove iz Egipta. Tamo se zvala "boinu" (èaplja), a kako je boravila uz moèvare, stari Egipæani su smatrali da je roðena iz vode, na koju su gledali kao na prapoèetni element, i to sama od sebe, slièno kao što se samo od sebe, prema njihovim shvatanjima, rodilo i sunce. Povezivanjem tih elemenata nastalo je verovanje da je ta ptica jedno od otelotvorenja sunca koje nakon vladanja svetom umire i uvek se iznova raða, pojavljujuæi se u blještavoj svetlosti zore. U složenim egipatskim shvatanjima vlast sunca (a tako i kralja, èak i umrlog) obnavljala se u tridesetogodišnjim ciklusima, koji su simbolizovali ljudski vek. Iz boinua razvio se Feniks Grka i Rimljana. Smatrali su ga pticom koja je imala èudesnu moæ da se svakih pet stotina godina u svom gnezdu spali, a iz pepela ustaje podmlaðena za novi život. Tako je postala simbol uskrsnuæa, koje su preuzeli hrišæani.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:56 pm

Heba

(Grè. Hebe, lat. Hebe - boginja veène mladosti i peharnica olimpskih bogova)

Prema Homeru, bila je kæi najvišeg boga Zevsa i njegove žene Here. Prema nekim novijim autorima, Hera ju je rodila sama od sebe, kao Zevs Atenu. Na Olimpu je Heba imala znaèajnu ulogu: toèila je bogovima nektar. Udala se relativno kasno, ali je zato postala žena najveæeg junaka grèkih mitova, Herkula. Kada se Jolaj borio protiv kralja Euristeja, shvativši da nema više snage zbog starosti, zamolio je Hebu da ga uèini mladim na samo jedan dan. Ona je uslišila njegovu molbu, omoguæivši mu da pobedi Euristeja i da spokojan umre.

Helena

(Grè. Helene - kæi najvišeg boga Zevsa i njegove ljubavnice Lede, najlepša od svih smrtnih žena)
Njena majka Leda bila je žena spartanskog kralja Tindareja, s kojim je imala dvoje dece, kæer Klitemnestru i sina Kastora. Svojom lepotom Leda je oèarala i samog Zevsa i imala s njim dvoje dece, kæer Helenu i sina Polideuka. Tindarej nije imao ništa protiv Zevsovog uplitanja u proširivanje porodice pa je sopstvenu decu i pastorke odgajao podjednako. Sa sinovima nije imao poteškoæa. Obojica su postali slavni junaci i dospeli na nebo gde i danas sjaje kao Blizanci ili Dioskuri. Ni s Klitemnestrom nije bilo problema, bar dok se nije udala. Zatim ju je otac dao za mikenskog kralja Agamemnona. S Helenom je bilo gore.

Bila je još mlada devojka, a o njenoj lepoti se veæ nadaleko prièalo, pa je za njom èeznuo atinski kralj Tezej i oteo je uz pomoæ svog prijatelja Piritoja. Oslobodila su je braæa Kastor i Polideuk i vratila kuæi. Uskoro su se u Sparti pojavili novi Helenini prosci. S vremenom su se tamo našli svi ahejski kraljevi i kraljevski sinovi koji su nameravali da se žene. Njihove svaðe oko Helene dovele su Grèku gotovo na rub rata. Katastrofu je spreèila domišljatost itaèkog kralja Odiseja. On je Tindareju dao sasvim originalan savet: neka ostavi sve dinastièke i politièke obzire po strani i dozvoli Heleni da odabere muža po sopstvenom ukusu. Prosci su se s tim složili i zakletvom se obavezali da æe njen izbor bez pogovora priznati, da pobednika neæe ubiti niti ga na bilo koji naèin uvrediti, nego æe mu u svemu biti od pomoæi.

Sreænim ili nesreænim sluèajem njen izabranik je bio Agamemnonov brat Menelaj. Nakon venèanja rodila im se kæi Hermiona, a kad je Tindarej umro, Menelaj je postao njegov naslednik na spartanskom prestolu. Sve je bilo u najboljem redu, a ni Menelaj ni Helena nisu slutili šta im sudbina sprema.

U to vreme se u peæini kentaura slavila svadba ftijskog kralja Peleja s morskom boginjom Tetidom, na kojoj su uèestvovali svi bogovi. Jedino nije bila pozvana boginja svaðe Erida da im ne bi pokvarila zabavu. Uvreðena, Erida je iz osvete meðu boginje Afroditu, Heru i Atenu bacila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "najlepšoj". Boginje su odmah kao jedna posegnule za jabukom jer je svaka od njih, razumljivo, smatrala sebe najlepšom. Zbog toga je meðu njima izbila svaða, u koju nije želeo da se upliæe ni sam Zevs. Želeo je da ima svoj mir, pa je naredio bogu Hermesu da uzme jabuku i odvede boginje na planinu Idu nedaleko od Troje, gde živi pastir po imenu Paris i da on reši taj spor.

Paris je bio sin trojanskog kralja Prijama. Za to što je živeo u planini, a ne u kraljevskoj palati, postojao je dobar razlog. Pre Parisovog roðenja, njegova majka je sanjala da je rodila goruæu baklju koja je zapalila Troju. Vraè je san protumaèio tako da æe deèak kojeg æe kraljica roditi biti uzrok propasti Troje. Zbog toga je kralj Prijam naredio da se dete odmah posle roðenja odnese na Idu i tamo ostavi. Deèaka je prihvatila i dojila medvedica, a zatim ga je našao pastir Agelaj i odgajao ga kao svog sina. O tome da je Paris kraljev sin znao je samo Zevs.

Kad je Paris ugledao Zevsovog glasnika Hermesa, hteo je da pobegne glavom bez obzira, ali mu je u istom trenutku palo na pamet da æe ga Hermes svakako stiæi i tako je, savladavši strah, saslušao njegovu zapovest. Paris je uzeo jabuku iz Hermesovih ruku i poèeo da posmatra boginje. Èinilo mu se da su sve tri podjednako lepe. Dugo je razmišljao, a odluèio se onda kad su boginje uticale na njega na naèin koji ljudski zakoni i sudovi u osnovi ne dopuštaju. Zevsova žena Hera obeæala mu je vlast nad celom Azijom, boginja rata Atena ratnièku slavu, a boginja ljubavi i lepote Afrodita najlepšu ženu na svetu. Paris je jabuku dosudio Afroditi.

Da postoji prelepa Helena, Paris u tom èasu nije znao, ali je Afrodita uèinila da je što pre upozna. Putevima sudbine Paris je ubrzo dospeo u Troju, gde ga je prepoznala njegova sestra Kasandra, slavna èarobnica i proroèica. Kralj Prijam, koji je dugo žalio što je odbacio sina, primio ga je s velikom radošæu i uveo u kraljevsku palatu. Tu je Afrodita savetovala Parisu da sagradi laðu i otplovi u Spartu, poznatu po lepoti svojih žena. Paris ju je poslušao na veliki bes Here i Atene, koje su, zbog svoje povreðene sujete, njemu, kao i èitavoj Troji, želele sve najgore.

Kralj Menelaj primio je Parisa i njegovog prijatelja Eneju, koji ga je pratio, kako i dolikuje gostima iz slavne Troje. Priredio je u njihovu èast gozbu i predstavio ih svojoj ženi Heleni. Èim je Paris stao licem u lice s najlepšom od svih smrtnih žena, zaljubio se u nju na prvi pogled. I on se njoj dopao. Drugog dana se Menelaj izvinio svojim gostima jer je zbog neodloživog posla morao da ode na Krit. Poželeo im je prijatan boravak, a Heleni rekao da im u svemu ugodi. Za to što je Helena muževljeve reèi shvatila poprilièno široko, kriva je boginja Afrodita. Razbuktala je u Heleni takvu ljubav prema Parisu da je zaboravila na svog muža, kæer i otadžbinu i s Parisom krišom otplovila u Troju.

Prema tome, Helena je s Parisom otišla dobrovoljno. Druga verzija tvrdi da ju je Paris na to prisilio, èak i nasilno odveo. Nije poznato jesu li otplovili pravo u Troju. Kako se èini, pošli su najpre na svadbeno putovanje u Egipat, zatim su neko vreme proveli u Sidonu, a u Troju došli posle nekoliko godina. Bilo kako bilo, Helena je nestala iz Sparte, a s njom i kraljeva riznica.
Menelaj, svakako, preko svega toga nije mogao da preðe kao da se ništa nije dogodilo. Otišao je u Mikenu svom bratu Agamemnonu i zamolio ga za pomoæ. Agamemnon ga je savetovao da s itaèkim kraljem Odisejem poðe u Troju i zamoli trojanskog kralja Prijama da vrati Helenu. Ako Prijam ne bude voljan da ispravi Parisov èin, neka mu zapreti ratom. Prijam je odbio Menelajevu molbu i Agamemnon je sa pretnje prešao na delo. Zamolio je za pomoæ sve ahejske kraljeve koji su nekada Menelaju obeæali da æe mu, kao Heleninom mužu, u svemu pomoæi. Tu su pomoæ obeæali i ostali ahejski vladari. Svi su se odazvali lièno ili su poslali svoje sinove, i doveli vojsku svako prema svojim moguænostima. Pod Agamemnonovim voðstvom krenula je najzad protiv Troje vojska od sto hiljada Ahejaca.

Tako je zbog Helene i Parisa planuo dugotrajan i krvav trojanski rat koji se završio uništenjem Troje i pogibijom najboljih ahejskih junaka. Helena je ubrzo zažalila zbog svog èina koji je i njenoj staroj i njenoj novoj otadžbini doneo tolike patnje. Kraj Prijam joj, doduše, nikada ništa nije prebacio, ali je ona znala da je cela Troja mrzi kao povod ratu i svaka žena koja je u ratu izgubila muža ili sina dala joj je to na znanje svojim pogledom. Uz sve to, od ljubavi prema Parisu brzo se otreznila. Bio je lep i pazio je na svoj izgled, ali ni po èemu drugom nije mogao da se uporedi sa njenim prvim mužem. Njena oseæanja prema Parisu u toku rata su izbledela i na kraju se pretvorila u prezir. U borbi je èesto znao da se ponaša kao kukavica, a muškarac koji se ne ponaša onako kako mu dolikuje, u oèima žena vrlo brzo gubi svako dostojanstvo.

Paris je u ratu postigao i neke uspehe, ali nijedan svojom hrabrošæu. Èak je ubio i najveæeh ahejskog junaka Ahila, ali ne u ravnopravnoj borbi, nego izdajnièkom strelom, odapetom s trojanskih bedema, koju je usmerio bog Apolon. I sam je poginuo na slièan naèin. Kad je šetao bedemima, pogodila ga je otrovna strela ahejskog strelca Filokteta i zadala mu smrtnu ranu. Pateæi od strahovitih bolova, Paris je napustio Troju i otišao na planinu Idu da umre napušten od svih. Njegovi drugovi pronašli su ga tamo sklupèanog u grmlju i priredili mu skroman pogreb. Helena nije prišla njegovoj lomaèi. U meðuvremenu je našla utehu u društvu njegovog brata, mladog Dejfoba. S njim nije dugo uživala. Pri zauzimanju Troje ubio ga je u njegovim odajama kralj Menelaj.

Ponovni susret Helene i Menelaja bio je za nju neoèekivano povoljan. Menelaj, naime, nikada nije poverovao da bi ona dobrovoljno otišla s Parisom, i bio je uveren da je uništenjem Troje svoju ženu oslobodio dugotrajnih patnji. Razume se da ga je Helena podržala u tom uverenju i nije skrivala bezgraniènu radost što ju je napokon oslobodio. S velikim slavljem se ukrcala na Menelajevu laðu i otplovila s njim u Spartu.

Svoj rodni kraj Helena je ugledala nakon punih sedam godina lutanja. Tik iza ostrva Lezbosa bura je raspršila Menelajeve brodove, kod rta Sunion izgubio je kormilara, pred rtom Malejom opet ga je zahvatila bura i odnela njegovu laðu èak do ušæa Nila. Helena se tako opet našla u Egiptu koji je upoznala na braènom putovanju sa Parisom. Godinama je lutala s Menelajem obalama Nila, Libijom, Fenikijom i drugim zemljama, a našla se i u Sidonu. Na kraju se opet vratila u Egipat, gde je Menelaj bogatom žrtvom bogovima otkupio sretnu plovidbu u otadžbinu. Pre njihovog odlaska egipatska kraljica Polidamna dala je Heleni èudotvorni lek napravljen od pepela èarobnih biljki. Ko bi ga popio u vinu, zaboravio bi sve brige i nevolje. Dovoljna je bila jedna èaša i Helena je zaboravila svoje braène nevolje i nesreæu u Troji, a Menelaj muke koje je zbog nje pretrpeo.

U Sparti, nakon povratka, Helena je živela u sreæi s Menelajem. Bili su opet vezani nepomuæenom ljubavlju do kraja života, a zatim i posle smrti jer su ih bogovi oboje preneli u Elizijum, gde provode dane u veènom blaženstvu.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:56 pm

Helios

(Grè. Helios, lat. Sol - sin titana Hiperiona i njegove žene Tije, bog sunca)
Kao blistavi bog sa zlatnom kosom i krunom od sunèevih zraka bio je dostojno otelotvorenje sunca. Stanovao je na istoènoj obali Okeana, u zlatnoj palati, iz koje je svakog jutra izlazio u zlatnim kolima u koja su bila upregnuta èetiri krilata konja, i u njima je putovao preko nebeskog svoda. Obasjavao je zemlju zracima koji su joj darovali svetlost, toplotu i život. Uveèe je na zapadu opet silazio u vode Okeana. Tamo ga je èekala zlatna laða kojom se vraæao u svoju palatu, a sledeæeg dana bi ponavljao putovanje. Helios je sve mogao da vidi i èuje i bio je bistro oko olimpskog Zevsa. Voleli su ga bogovi, ljudi, životinje i biljke. Jedino u podzemnom Hadovom carstvu nije bio dobrodošao gost. Sam mu se, meðutim, uklanjao po sopstvenoj volji.

Heliosova žena bila je okeanida Perza. Na istoku je s njom imao sina Ejeta, koji je postao kralj u Kolhidi, a na zapadu kæer Kirku, moænu èarobnicu. S Perzinom sestrom Klimenom imao je sina Faetona, poznatog po nesreænoj vožnji nebeskim kolima, i nekoliko kæeri. Osim njih imao je još dve kæeri s nimfom Neerom. Zvale su se Faetusa i Lampetija, a èuvale su mu stada stoke na ostrvu Trinakiji, današnjoj Siciliji. Tu je bilo sedam stada krava i sedam stada jaganjaca, svako po pedeset komada. Bila su simbol trista pedeset dana i trista pedeset noæi (meseèeva godina kod Grka je imala pedeset nedelja po sedam dana). Prema nekim mitovima Helios je osim Perze (pre ili posle nje) imao ženu Rodu, kæer boga mora Posejdona. Po njoj je nazvao ostrvo Rodos, koje je izvukao iz morskih dubina jer na svetu za njega ništa nije ostalo kad su bogovi delili vlast i imanja. Zbog toga su ga stanovnici Rodosa posebno poštovali, kao i svi Grci, a posle njih i Rimljani, iako kod njih kult Heliosa nikada nije imao takvo znaèenje kao kult sunca i bogova sunca u Egiptu ili u zemljama Bliskog istoka.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:56 pm

HERA

(grè. "Ηρα, "Ήρη), u grè. mitologiji kraljica bogova, vrhovno žensko božanstvo.

Kæi Kronosa i Reje, žena (i sestra) Zeusova, majka Aresa, Hefesta i Hebe, H. je štovana kao zaštitnica žena i braka. Njen kult bio je proširen po èitavoj Grèkoj, a njezin blagdan (Ήραϊα) slavio se osobito sveèano u Argosu. Od životinja bili su joj posveæeni krava i paun. U mitologiji, legendi i epskom pjesništvu H. je prikazana kao moæno božanstvo, vjerna i dostojanstvena, ali stroga žena, uvijek ljubomorna na svog muža Zeusa, osvetoljubiva prema svima koji je dovoljno ne poštuju (Ilijada, Eneida).

U lik. umjetnosti prikazivana je èesto (Fidija, Praksitel, Zeuksid, Asklepiodor, Kolotes, Poliklet, kovani novci s otoka Samosa), uvijek kao velièanstvena, ozbiljna pojava, èesto s krunom na glavi, a žezlom i jabukom u ruci. U rim. mitologiji odgovara joj Jupiterova žena Junona.

Kad se rodila, snašla ju je ista sudbina kao i njenu stariju braæu. Otac Kronos progutao ju je ne bi li se oslobodio moguæeg pobunjenika protiv svoje vlasti. Kao božansko biæe Hera je i dalje živela u njegovoj utrobi sve do dana kad je braæu oslobodio najmlaði meðu njima, Zevs, koji je izbegao sudbinu ostale Kronosove dece tako što ga je majka Reja rodila potajno i sakrila na Kritu. Kad je Zevs poveo borbu protiv Kronosa, boginja Tetija odnela je Heru na kraj sveta, èak Okeanu. Zevs ju je tamo sreo posle svoje pobede. Buduæi da mu se sviðala, odveo je na Olimp i s njom sklopio brak. To što je Hera bila njegova sestra nije bila prepreka braku. Brakovi krvnih srodnika meðu bogovima nisu bili ništa neobièno. Tako je Hera postala najviša boginja i kraljica neba.

U savetu bogova Heri su pripale dužnosti zaštitnice braka. Posebno se brinula za svetost i neraskidivost braène veze, slala muževima potomstvo i pomagala majkama pri porodu. Kao Zevsova žena bila je njegova savladarka onoliko koliko je to dozvoljavala podreðenost žene u antièkim mitovima (koji tako odražavaju položaj žene u antièkom svetu). Zevs se s njom èesto savetovao i poveravao joj svoje misli za koje ostali bogovi nisu znali. Njenim molbama redovno je i spremno udovoljavao veæ zbog toga što se, kada bi joj se suprotstavio, s njim svaðala, a takve su ga svaðe u najmanju ruku umarale. Ali kad je bilo potrebno, energièno bi joj davao na znanje koliko daleko sme da ide. Kad je, na primer, tvrdokorno progonila njegovog sina Herkula, kog je imao s ovozemaljskom ženom Alkmenom, izdalo ga je strpljenje, vezao je lancima i obesio izmeðu neba i zemlje. Inaèe je poštovao, iskazivao joj sve moguæe poèasti i zahtevao da je i ostali bogovi poštuju.

Hera je ulogu zaštitnice braka shvatala vrlo strogo i živela tako da svojom braènom vernošæu bude uzor svim boginjama i smrtnim ženama. Upravo zbog toga nikako nije mogla da podnese da njen muž neprekidno narušava svetost braène zajednice. Zevs je, naime, bio veliki ženskaroš i nije bilo naoèitije boginje koju bi on pustio na miru. Imao je brojne ljubavnice i meðu ovozemaljskim ženama, a s njima i brojnu decu. Kad bi Hera doznala za neku od njegovih ljubavnih pustolovina, napravila bi mu takvu scenu da se tresao Olimp, a na zemlji besnela oluja. Na kraju bi se supružnici pomirili i na Olimpu se slavila božanska gozba. Hera je Zevsu dala tri potomka: boga rata Aresa, božanskog kovaèa i oružara Hefesta i Hebu, boginju veène mladosti (nju je prema nekim mitovima rodila sama od sebe, slièno kao Zevs Atenu). Njena kæi bila je, navodno, i zaštitnica poroðaja, boginja Iltija. Prema Hesiodu, imala ju je sa Zevsom, a prema nekim drugim autorima, i nju je rodila sama od sebe, a prema treæima, to je bilo samo Herino ime kao zaštitnice poroðaja. Pri vršenju svoje božanske funkcije na olimpskim gozbama Hera je sedela na zlatnom prestolu pored samog Zevsa. Njeno oružje bile su magle, gromovi i oluje. Mogla je i da menja ljudsko oblièje. Èesto se uplitala u život mitskih junaka, uporno je progonila Zevsove potomke koje je imao sa smrtnim ženama, a u trojanskom ratu bila je neprijatelj branilaca Troje.

Od biljaka posveæen joj je bio šipak, simbol plodnosti, od ptica - kukavica (u koju se, navodno, pretvorio Zevs kad je prvi put hteo da doðe kod nje), paun (èije su okrugle šare na repu bile simbol zvezdanog neba) i ždral.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:58 pm

Herkul

(Grè. Herakles, lat. Hercules - sin najvišeg boga Zevsa i tirintske kraljice Alkmene, najveæi junak grèkih mitova)



S njegovim imenom se susreæemo kao sa atributom èoveka gorostasnog rasta i divovske snage. Ali Herkul nije bio samo èovek divovske snage. On je imao i sve ljudske slabosti i vrline. Svojom snagom se služio ne samo da bi stekao slavu nego da bi i doprineo boljitku èoveèanstva. Uèinio je više od drugih ljudi ali je više i trpeo. Upravo zbog toga je i postao junak. Dobio je nagradu za kojom je uzalud èeznuo njegov vavilonski prethodnik Gilgameš ili fenièki Melkart. Ispunila mu se nedostižna èovekova težnja - postao je besmrtan.

Rodio se u Tebi, gde se bila sklonila njegova majka Alkmena sa svojim mužem Amfitrionom. Amfitrion je ubio svog tasta Elektriona i sklonio se u Tebu bojeæi se osvete njegovog brata Stenela. Zevs je znao za Herkulovo skoro roðenje, i to ne samo kao sveznajuæi bog, nego upravo zbog toga što je i sam u tome imao udela. Alkmena mu se, naime, veoma sviðala pa je uzeo lik Amfitriona i bez teškoæa ušao u njenu sobu. Kad je došao dan Herkulvog roðenja, Zevs nije propustio priliku da u savetu bogova prorekne da æe toga dana doæi na svet najveæi junak. Hera je odmah naslutila da je tu opet reè o posledicama jedne od njegovih ljubavnih avantura i odluèila da mu se osveti. Pretvarala se kako ne veruje u Zevsovo proroèanstvo i zatražila da se zakune da æe onaj ko se na taj dan rodi vladati svim ljudima, bili oni i Zevsovog roda. Zevs se uhvatio u zamku i zakleo se da æe se tako dogoditi. Hera se na to odmah pobrinula da Stenelova žena Nikipa isti dan rodi sina, iako je bila tek u sedmom mesecu trudnoæe, a Alkmenin poroðaj je zadržala. Tu se ništa nije moglo izmeniti: snažni Herkul, sin najvišeg boga, morao je da služi slabom Euristeju, sinu smrtnog Stenela - žalosna sudbina koju može da pobedi samo pravi junak.

Kad se Herkul rodio, dobio je po svom tobožnjem dedi ime Alkid. Ime Herkul su mu dali kasnije, zbog toga što je "kroz Heru stekao slavu" (što je tradicionalno, iako ne i do kraja istraženo poreklo njegovog imena). Hera je bila uzrok te slave, svakako protiv svoje volje, i to preprekama koje mu je postavljala na njegovom životnom putu, sveteæi se zbog nevere svog muža. Te Herine prepreke i zamke Herkul je jednu za drugom uporno savladavao. Èim se rodio, Hera mu je u kolevku poslala dve zmije da ga ubiju. Herkul ih je zadavio. Amfitrion se užasnuo nad snagom i spretnošæu deteta. Shvatio je da æe onaj ko veæ kao dete može da uèini takav podvig zaista daleko dospeti. Zato se pobrinuo da Herkul bude primereno odgajan, èak i bolje nego njegov sin Ifiklo. Herkulov uèitelj u borbi oružjem bio je Zevsov sin Kastor, a u gaðanju lukom ehalijski kralj Eurit. Mudrosti ga je uèio Zevsov sin Radamant, èuven zbog svoje pravednosti, a muziku i pevanje uèio je od Lina, brata samog Orfeja. Herkul je bio dobar uèenik. Jedino što mu bas nije išlo od ruke bilo je sviranje na liri. Kada ga je Lin jednom prilikom za vreme poduèavanja izgrdio, Herkul ga je udario lirom tako jako da ga je na mestu usmrtio. Amfitrion je zato odluèio da ga ukloni daleko od ljudi. Poslao ga je na goru Kiteron da tamo napasa stoku. Herkul je to smatrao doliènim zanimanjem i poslušao je svog tobožnjeg oca.

Na Kiteronu se Herkulu svidelo. Uznemiravalo ga je jedino to što je tamo besnio strašan lav koji je proždirao i ljude i stoku. Krenuo je zato na njega, savladao ga i za uspomenu poneo njegovu kožu. Otada je spokojno živeo sve do svoje osamnaeste godine, kad mu je na um pala misao da bi bilo dobro ogledati se malo po svetu i pronaæi sebi ženu. Istesao je batinu od stabla ogromnog jasena, prebacio preko ramena kožu kiteronskog lava i krenuo u rodnu Tebu.

Putem je sreo neke ljude koji su mu rekli da su skupljaèi poreza orhomenskog kralja Ergina i da idu u Tebu po sto volova, koje je tebanski kralj Kreont morao godišnje davati kao danak jer ga je Ergin napao i porazio. Herkulu se to nije èinilo pravednim, a kad skupljaèi nisu hteli da ga poslušaju i uvredama pokušali da ga oteraju, odrezao im je uši, noseve i usne i vezanih ruku poslao kuæi. Tebanci su svog zemljaka oduševljeno primili, ali njihova radost nije dugo potrajala. Pred vratima grada pojavio se Ergin s velikom vojskom. Herkul je odbranu grada uzeo u svoje ruke, porazio Ergina i mirovnim ugovorom ga prisilio da Tebancima vrati dvostruko od onoga što je od njih oteo. Kralj Kreont je zato dao Herkulu za ženu svoju kæer Megaru i pola svoje palate. Herkul je ostao u Tebi i postao otac triju sinova, smatrajuæi se najsreænijim èovekom na svetu.

Junakova sreæa se, meðutim, ne sastoji u mirnom životu. Herkul se u to ubrzo uverio. Dok je bio pastir, boginja Hera je mirno posmatrala dogaðaje u njegovom životu, ali kad se bio tako munjevito uzdigao, odluèila je da se umeša. Snagu nije mogla da mu oduzme, ali ima li ièeg goreg od snage kojom ne vlada pamet? Poslala je na njega ludilo i Herkul je u pomraèenju uma ubio sva tri svoja deteta i dvoje dece svog polubrata Ifikla. Ali to nije bilo sve. Hera mu je zatim vratila zdrav razum. Skrhan bolom, Herkul se uputio u Delfe da u tamošnjem proroèištu zamoli boga Apolona za savet kako da se oèisti od nedela koje je poèinio. Bog mu je ustima Pitije odgovorio da mora da stupi u službu mikenskom kralju Euristeju i kad izvrši dvanaest zadataka koje mu Euristej zada, opraæe sa sebe sramotu i krivicu i postati besmrtan.

Herkul je poslušao, otisao u Arg, smestio se u gradu Tirintu nedaleko od Mikene (bilo je to sedište zaista dostojno Herkula: sa svojim deset do petnaest metara debelim bedemima Tirint je do danas najbolje utvrðeni grad na svetu) i stupio u Euristejevu sluzbu. Kad ga je kralj Euristej prvi put ugledao, Herkul, gora od èoveka, mišiæava junaèina, ulio mu je takav strah da nije smogao hrabrosti za bilo kakvu zapovest. Prepustio je to svome glasniku Kopreju, ali s vremenom je poèeo za Herkula da izmišlja sve teže i teže zadatke.

Na prvi zadatak Herkul nije morao dugo da èeka. Trebalo je da ubije lava koji je živeo u nedalekim Nemejskim gorama. Pred lavom je drhtao èitav kraj jer je bio dva puta veæi od drugih, a pored toga i neranjiv jer je imao neprobojnu kožu. Herkul je pronašao njegov brlog (peæina se i danas pokazuje turistima), nasrnuo na njega i snažnim udarcima batine ošamutio, a zatim jednostavno zadavio. Kada je posao bio završen, prebacio je lava preko ramena i odneo ga u Mikenu. Euristej se od groze gotovo skamenio, ne samo od strašnog lava nego još više od strahovite snage svog sluge. Umesto priznanja ili nagrade naredio mu je da ubuduæe ne dolazi u mikenski grad. Dovoljno je da dokaze o izvršenim zadacima donese pred bedeme, a on æe odozgo proveriti. Sad neka se spremi za izvršenje drugog zadatka: da ubije Hidru.

Hidra je bila neman sa zmijskim telom i sa devet zmajskih glava, od kojih je jedna bila besmrtna. Živela je u moèvarama u blizini grada Lerne u Argolidi i pustošila okolinu. Ljudi su protiv nje bili nemoæni. Herkul je doznao da Hidra ima pomoænika, velikog raka oštrih štipaljki. Zato je i sam poveo pomoænika, najmlaðeg sina svog brata Ifikla, hrabrog Jolaja. Iza lernejskih moèvara zapalio je šumu da Hidri onemoguæi beg. Užario je u plamenu svoje strele i zapoèeo borbu. Ognjene strele samo su razdražile Hidru. Bacila se na Herkula, ali ju je to stajalo jedne glave. U tren oka izrasle su joj na tom mestu dve glave. U pomoæ Hidri priskoèio je i rak, ali kad je štipaljkom uštinuo Herkula za nogu, Jolaj ga je ubio dobro odmerenim udarcem. U trenutku kad se iznenaðena Hidra obazrela za svojim pratiocem i pomoænikom, Herkul je išèupao iz zemlje goruæe stablo i Hidri spalio glavu. Nova se nije pojavila. Tada je Herkul shvatio kako treba da nastavi borbu. Postupno joj je odsecao glave, a Jolaj je goruæim cepanicama palio klice glava koje su rasle. Napokon je poodsecao i spalio sve glave, iako se Hidra oèajnicki branila i onom jednom, besmrtnom. Na kraju pala je i ta poslednja glava, a Hidrine nagorele ostatke Herkul je odmah zakopao u zemlju i na to mesto stavio ogroman kamen da glava ne može izaæi. Kad je Hidra bila mrtva, kao dokaz da ju je ubio rasekao je njeno telo na komadiæe i u njenoj žuèi natopio vrhove svojih strela. Rane od njih bile su neizleèive. U pratnji stanovnika osloboðenog kraja Herkul se s Jolajem pobednièki vratio u Mikenu. Meðutim, pred Lavljim vratima stajao je veæ glasnik Koprej s novim zadatkom: osloboditi zemlju od stimfalskih ptica - Stimfalida.

Te ptice su dobile ime po Stimfalskom jezeru u Arkadiji, u èijoj okolini su živele i pustošile je gore nego skakavci. Imale su kandže i perje od èvrstog metala, a mogle su da izbacuju ubojita pera u letu. Borba protiv njih bila je takoreæi bezizlazna. Naime, onaj ko bi ih gaðao našao se u kiši njihovih strela od kojih se nije moglo pobeæi. Herkul se zbog toga popeo na visoko stablo, prestrašio ih èegrtaljkom, a kad su poèele da kruže oko njega, pogodio je veliki broj njih svojim taèno usmerenim strelama. Uzalud su strašne ptice izbacivale metalne strele na zemlju. Napokon su prestrašene odletele preko mora i nikad se više nisu vratile.

Nakon toga Herkul je dobio novi zadatak: da uhvati košutu zlatnih rogova i gvozdenih nogu, koja je živela u Kerineji (na granici Ahaje i Arkadije), a pripadala je boginji Artemidi. Euristej se nadao da æe se moæna boginja razljutiti na Herkula i ukrotiti njegovu samouverenost. Uhvatiti tu košutu svakako nije bilo lako jer je bila vrlo plašljiva i brza. Herkul ju je progonio godinu dana dok joj se nije dovoljno približio. Ranjenu košutu uhvatio je i doneo u Mikenu. Nije zaboravio ni izvinjenje Artemidi zbog svog bezbožnog èina, a ni to da umiri njenu srdžbu bogatom žrtvom, pa mu je oprostila.

Nov zadatak koji je èekao Herkula bio je slièan prethodnom. Trebalo je da uhvati erimantskog vepra koji je pustošio okolinu grada Psofide i ogromnim oènjacima klao stoku i ljude. Kad ga je naterao u dubok sneg, Herkul mu je svezao noge i živog doneo u Mikenu. U strahu pred gorostasnom životinjom kralj Euristej se sakrio u bure i odatle sav izvan sebe molio Herkula da što pre ode s veprom i da æe mu za to dati manje opasan zadatak: da oèisti staje elidskog kralja Augije.

Taj posao nije bio opasan. Augija je imao golemo stado goveda, a u stajama toliko ðubreta i prljavštine da poslovica to spominje i danas. Oèistiti te staje, ili bolje reæi kravlji izmet, bio je nadljudski zadatak. Herkul je kralju predložio da æe ga obaviti za jedan dan ako za to dobije desetinu stada. Augija je pristao i Herkul se upustio u posao, razume se, ne samo snagom nego i pameæu. Isterao je stado na pašu, prokopao kanal do obližnjih reka Alfeja i Peneja, naterao vodu iz njih u staje da odnese neèistoæu, uveèe je kanal zagradio, vratio stado u staje i otišao po obeæanu nagradu. Kralj je, meðutim, doznao da je èišæenje staja bila zapravo Herkulova dužnost i uzeo je to kao izgovor da mu uskrati nagradu. Osim toga uvredio ga je napomenom da kao Zevsov sin ne mora da zaraðuje èišæenjem staja. Herkul je to, naravno, zapamtio, a kad mu se posle pružila prilika, vratio je to Augiji s kamatom: sa svojim drugovima opustošio je njegovu zemlju a njega ubio.

Da bi izvršio sledeæi zadatak, morao je da poðe na Krit. Euristej mu je naredio da odande dovede divljeg bika kojeg je kritskom kralju Minosu darovao bog mora Posejdon, pod uslovom da mu ga prinese kao žrtvu. Minosu se bik jako dopao pa je umesto njega žrtvovao drugog. Posejdon se time nije zadovoljio i na bika je, za kaznu, poslao besnilo, tako da je besomuèno jurio s kraja na kraj ostrva i uništavao sve što mu se našlo na putu. Herkul je po Euristejevoj naredbi uhvatio bika, ukrotio ga i sasvim mirnog preneo na leðima preko mora, s Krita u Arg. Posto je ukrotio kritskog bika, Herkul je laðom otplovio u Trakiju, gde je vladao Diomed, kralj Bistonaca, da mu, po Euristejevoj zapovesti, otme izuzetno plahovite konje koji su se hranili ljudskim mesom. Uz pomoæ nekolicine drugova Herkul je uspešno zauzdao konje i doveo ih do laðe. Tamo ga je s vojskom stigao kralj Diomed, u nameri da vrati konje koji su mu pripadali. U ljutoj borbi protiv brojno nadmoænije vojske, Herkul je uspeo da saèuva svoj plen, ali su konji u meðuvremenu rastrgli njegovog najboljeg prijatelja Abdera, koji ih je kod laðe èuvao. Duboko ožalošæen, Herkul je doveo konje u Mikenu. Euristej ih je pustio na slobodu, kao što je pre uèinio i sa kritskim bikom.

Ni duboka tuga ni prezir s kojim su doèekana njegova junaèka dela, nisu slomili Herkula. Odluèno je pošao na ostrvo Eritiju, odakle je Euristeju pomogao da dotera veliko stado stoke koja je pripadala divu Gerionu. To ostrvo se nalazilo daleko na zapadu, gde je kopno završavalo uskom prevlakom. Herkul ju je probio svojom batinom i u tako nastali morski tesnac postavio dva stuba (u starom veku Gibraltar se zvao "Herkulovi stubovi"). Na zapadni kraj sveta stigao je upravo u trenutku kada je bog Helios sišao za zlatnim kolima u Okean. Da se odbrani od njegovih plamenih zraka Herkul je nameravao da ga strelom obori s kola. Æud i vladanje bogova se ne mogu predvideti, pa se Herkulova hrabrost dopala Heliosu i èak mu je pozajmio svoju zlatnu barku da na njoj otplovi preko mora do ostrva Eritije. Kad je stigao tamo, Herkula je napao Gerionov dvoglavi pas Ort, a i div Eurition, koji su èuvali stada. Herkul ih je obojicu ubio, a nakon njih i Geriona. Posle mnogih teškoæa i nedaæa pošlo mu je za rukom da natera stado do obala Peloponeza. Putem je savladao snaznog Erika, koji mu je ukrao jednu kravu, a zatim i diva Kaka, koji mu je ukrao nekoliko. Kad se veæ nadao da æe se sreæno vratiti u Mikenu, Hera je poslala besnilo na njegovo blago. Stado se razbežalo na sve strane pa je morao da uloži svu snagu i spretnost da ga ponovo okupi. Euristej je zatim žrtvovao celo stado Heri.

Iduæi Herkulov junaèki podvig bio je pohod u zemlju ljutih ratnica Amazonki, odakle je Euristejevoj kæeri Admeti trebalo da donese pojas njihove kraljice Hipolite. Pošao je tamo s nevelikim odredom drugova i na putu se zaustavio u Miziji, gde je vladao kralj Lik, poznat po svom gostoprimstvu. Kralj mu je priredio velièanstvenu gozbu. Dok su se gostili, u grad su provalili divlji Bebrièani i poèeli da ga pljaèkaju. Herkul je ustao sa stola i sa svojim drugovima udario na uljeze. Ubio je njihovog kralja i njegovu zemlju poklonio Liku, koji ju je u njegovu èast prozvao Heraklejom. Svojom pobedom je stekao takvu slavu da mu je sama kraljica Hipolita izašla u susret i poklonila mu dobrovoljno svoj pojas. Meðutim, boginja Hera proširila je glasinu da Herkul namerava da Hipolitu odvede u ropstvo i Amazonke su joj poverovale. Napale su Herkulove drugove i njima nije ostalo ništa drugo nego da se bore. Na kraju, Amazonke su bile poražene, mnoge su pale u zarobljeništvo a meðu njima i dve zapovednice, Melanipa i Antiopa. Hipolita je Melanipi otkupila slobodu svojim pojasom. Antiopu je Herkul poklonio svom prijatelju Tezeju da mu se tako oduži za njegovu hrabrost, a i zato sto se Tezeju svidela pa se njome i oženio.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:59 pm

Tako je Herkul u svemu izvršio deset zadataka, iako Euristej nije hteo da u poèetku prizna da je lernejska Hidra ubijena (uz izgovor da je Herkul imao pomoænika), a ni èišæenje Augijevih staja (jer to, navodno, nije hteo da uradi bez nadoknade). Da bi izvršio jedanaesti zadatak Herkul je morao da ode u podzemni svet i odande dovede samog Kerbera. Bio je to zaista pakleni pas. Imao je tri glave, oko vrata zmije, a na kraju repa zmajsku glavu s odvratnim ždrelom. Iako se iz podzemnog sveta do tada niko živ nije vratio, Herkul se nije kolebao. Bogovima je njegova hrabrost imponovala i odluèili su da mu priteknu u pomoæ. Bog Hermes, vodiè duša umrlih, doveo ga je do ponora Tenara (na današnjem rtu Matapanu, na najjužnijem delu Peloponeza i evropske obale), gde je bio tajni ulaz u Hadovo podzemno carstvo. Tamo ga je prihvatila boginja Atena. Po sablasnom putu, na kojem je sretao duše mrtvih prijatelja i ubijenih neprijatelja, dovela ga je Atena pred presto vladara podzemnog sveta, Hada, koji ga je kao Zevsova sina ljubazno primio. Dozvolio mu je da uhvati i odvede Kerbera, ali pritom nije smeo da upotrebi oružje. Kerber se branio zubima i kandžama, udarao repom sa zmajskom glavom i tako grozno zavijao da su duše mrtvih letele podzemnim svetom u sablasnoj pometnji. Posle kratke borbe Herkul ga je tako jako stegnuo da je Kerber mogao da se oslobodi samo obeæanjem da æe biti poslušan i da æe krenuti za Mikenu sa njim. Videvši èuvara podzemnog sveta, Euristej je pao na kolena (prema drugoj verziji sakrio se u baèvu) i, kršeæi ruke, molio Herkula da paklenu nakazu odvede tamo odakle ju je i doveo.

Ostao je poslednji zadatak. Euristej mu je zapovedio da mu donese tri zlatne jabuke iz vrtova Hesperida, kæeri moænog titana Atlasa, koji je zbog pobune protiv bogova bio osuðen da na ramenima drži nebeski svod. Gde su bili ti vrtovi, niko nije znao, ali se znalo da put do njih èuva Ladon, zmaj koji nikada ne spava, zatim div Antej koji svakoga nadjaèa i ubije a i sam titan Atlas. Herkul se uputio u Egipat, prošao Libiju i sve zemlje koje je veæ znao s puta za Gerionovim stadom, ali tražene vrtove nije našao. Tek kad je stigao daleko na sever, do beskonaènih voda Eridana, savetovale su ga tamošnje nimfe da za njih upita morskog boga Nereja. Posle teške borbe, u kojoj je Nerej neprekidno menjao oblik, Herkul ga je svezao i nije ga pustio dok nije saznao sve što je želeo. Vrtovi Hesperida su negde na dalekom zapadu, izmeðu današnjeg Maroka i Francuske.

Herkul je ponovo morao u Libiju, u zemlju gde je živeo div Antej, sin boginje zemlje Geje. Antej ga je, po svom obièaju, izazvao na dvoboj, ali Herkul ga je u teškoj borbi pobedio. Uspeo je u toku borbe da uvidi otkud div crpe svoju snagu. Kad bi Antej osetio da malaksava, priljubio bi se uz svoju majku zemlju i skupio snage za novu borbu. Herkul ga je otrgnuo od zemlje i podigao uvis. U tom položaju div je bio bespomoæan i Herkul ga je zadavio. Na putu do vrtova Hesperida, Herkul je morao da savlada i izbegne mnoge prepreke koje putnicima postavljaju razbojnici i vladari. Meðu ostalim, umakao je egipatskom kralju Busirisu, koji je hvatao strance i žrtvovao ih bogovima. Na kraju je Herkul došao do Atlasa. Kad mu je objasnio zašto je došao, Atlas mu je sa sumnjivom susretljivošæu predložio da on sam donese jabuke ako mu za to vreme Herkul pridrži nebeski svod. Herkul je pristao. Atlas je svoje obeæanje ispunio, ali zatim predložio da æe sam odneti jabuke u Mikenu, a zatim se vratiti. S lukavstvom je moguæe izaæi na kraj samo lukavstvom. Herkul navodno pristane i zamoli Atlasa da na trenutak pridrži teret, dok on napravi podlogu za rame jer ga svod žulja. Èim je Atlas zauzeo svoje staro mesto, Herkul uzme jabuke, uètivo zahvali divu, krenu natrag i zaustavi se tek u Mikeni. Euristej nije verovao svojim oèima i toliko se iznenadio da mu je vratio jabuke. Herkul ih je prineo kao žrtvu boginji Ateni, a ona ih je vratila Hesperidama. Time je bio ispunjen i dvanaesti zadatak i Herkul je bio slobodan.

Nedugo zatim bio je slobodan i u drugom smislu reèi. Svoju ženu Megaru Herkul je velikodušno prepustio Jolaju, koji ju je za vreme njegovog odsustva tešio kao veran pratilac i tako se navikao na nju da nije više mogao da živi bez nje. Herkul je zatim napustio Tebu za koju ga više ništa nije vezivalo i vratio se u Tirint. Ali ne zadugo, jer su ga tamo èekale nove zamke boginje Here, a s njima i nove patnje i nova junaštva.

Ne zna se taèno da li je Hera na njega poslala èežnju za novom ženom, ili se u njemu probudilo èastoljublje u želji da pobedi najveæeg strelca lukom u Heladi, ehalijskog kralja Eurita. To dvoje je bilo u tesnoj vezi jer je Eurit proglasio da æe svoju prelepu rusokosu kæer Jolu dati onome ko ga pobedi u gaðanju lukom. Zbog toga se Herkul zaputio u Ehaliju, najavio se u palati svog nekadašnjeg uèitelja, zaljubio se u njegovu kæer na prvi pogled i drugog dana pobedio. Kralj Eurit, meðutim, nije mogao da preboli što ga je pobedio njegov uèenik i izjavio je da svoju kæer neæe dati èoveku koji je služio kod kukavièkog Euristeja. Herkul se uvredio i pošao da traži ženu drugde. Našao ju je tek u Kalidonu. Bila je to lepa Dejanira, kæi kralja Eneja. Nije je dobio lako. Morao je da se bori za nju u dvoboju sa drugim proscem, reènim bogom Ahelojem, koji je po želji mogao da se pretvori u zmiju ili bika. Posle svadbe mladenci su ostali u Enejevoj palati, ali Hera nije zaboravila na Herkula. Oduzela mu je razum i on je na gozbi ubio sina svog prijatelja Arhitela: hteo je samo da ga udari zato što mu je na ruke nalio vodu pripremljenu za pranje nogu, ali mladiæ se od udarca nije više osvestio. Arhitel mu je oprostio, ali Herkul je ipak napustio Kalidon i s Dejanirom krenuo u Tirint.

Putujuæi, došli su do reke Euena, preko koje nije bilo mosta. Putnike je, uz umerenu naplatu, na drugu obalu prevozio kentaur Nes. Herkul mu je poverio ženu, a sam je preplivao reku. Ali Dejanirina lepota toliko je oèarala kentaura da je pokušao da je otme. Herkul ga je zaustavio smrtonosnom strelom. Hidrina žuè otrovala je kentaurovu krv tako da je ubrzo umro, ali je još pre smrti smislio osvetu. Savetovao je Dejaniri da uzme njegovu krv i ako Herkul ikada prestane da je voli, da mu tom krvlju natrlja odeæu i njegova ljubav æe joj se vratiti. Došavši u Tirint, Dejaniri se èinilo da joj èarobna krv nikada neæe trebati. Živeli su kako dolikuje supružnicima, zajednièki su odgajali svog sina Hila i drugu decu - dok se u Herkulovu sudbinu nije ponovo uplela Hera.

Do toga je došlo èudnom igrom sluèaja. Kad je, naime, Herkul otišao u Ehaliju, nestalo je kralju Euritu stado. Ukrao ga je Autolik, inaèe poznati lopov, a da istragu zavede na pogrešan trag, kradljivcem je proglasio Herkula kako bi se osvetio kralju za smrtnu uvredu. Cela Ehalija je u to poverovala - osim Ifita, najstarijeg Euritovog sina. Da dokaže Herkulovu nevinost, Ifit je pošao da traži ukradenu stoku. Put ga je naneo u Argolidu, a kad je veæ bio tamo, posetio je i Tirint. Herkul ga je srdaèno primio, ali kad je za vreme gozbe saznao zbog èega ga Eurit sumnjièi, strašno se razljutio, a Hera je u njemu raspirila takav bes da se nije savladao i sunovratio je Ifita sa bedema. Nije to bilo samo ubistvo nego i kršenje najsvetlijeg zakona gostoprimstva. Zevs se na svog sina razgnevio i poslao na njega bolest.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 7:59 pm

Kad bolest nije prolazila, Herkul se uputio, naprežuæi sve svoje snage, u Delfe da pita za savet Apolona kako da okaje svoj greh. Ali Pitija mu nije dala odgovor. Razjareni Herkul oduzeo joj je tronožac s kojeg je objavljivala svoja proroèanstva. Kad neæe da vraèa, ne treba joj ni tronožac. Odmah zatim se pojavio Apolon i zatražio tronožac. Herkul nije hteo da mu ga vrati, a Apolon je svakako hteo da mu ga oduzme, pa su veliki Zevsovi sinovi poèeli da se svaðaju i natežu kao deca. Kako nisu prestajali, Zevs je zagrmeo i rastavio ih munjom. Nakon toga su se umirili i Apolon je naredio Pitiji da posavetuje Herkula. Morao je tri godine da služi kao rob, a dobijeni novac da daje Euritu kao naknadu za ubijenog Ifita.

Herkul je ponovo morao da se rastane sa slobodom. Postao je rob lidijske kraljice Omfale, uobražene i okrutne žene koja ga je neprekidno ponižavala. Èak je morao i da tka sa sluškinjama i nosi žensku odeæu, dok je ona sama hodala pred njim u koži njegovog kiteronskog lava. Povremeno ga je puštala na slobodu, ali ne iz susretljivosti i ljubaznosti, nego da bi po povratku još teže podnosio sudbinu roba.

Za vreme jednog takvog izlaska Herkul se prikljuèio Argonautima koji su išli u Kolhidu. Za vreme drugog, pao je u Aulidi u zarobljeništvo kralja Sileja, koji je prisiljavao svakog stranca da radi u njegovom vinogradu, ali je Herkul brzo pobegao. U Efesu su ga, dok je spavao, napali patuljci kerkopi (ili daktili) i ukrali mu oružje. Hteo je da ih kazni, ali kako su bili mali i smešni, pustio ih je na slobodu. Uvek bi se sam vraæao u robovsku službu, dok se nije potpuno oèistio od poèinjenih zlodela.

Došao je najzad i poslednji dan treæe godine. Herkul je dobio oružje od kraljice Omfale i sad je bio slobodan. Bez srdžbe oprostio se od nje, štaviše, udovoljio je njenoj želji da joj za uspomenu ostavi potomka (dala mu je ime Atis), koji je posle nje stupio na lidijski presto. Kad se vratio u otadžbinu, Herkul je skupio svoje verne prijatelje i pripremio se za veliki obraèun.

Prvi mu je za davnu uvredu platio kralj Augija, a zatim je došao na red i trojanski kralj Laomedont. Bio je to nepodmiren raèun još iz vremena kada je Herkul služio kod Euristeja i nije bio svoj gospodar. Nakon povratka iz pohoda protiv Amazonki uèinio je Laomedontu veliku uslugu: oslobodio je Troju morske nemani kojoj je trebalo da bude žrtvovana Laomedontova kæi Hesiona. Laomedont mu je obeæao konje koje je njegov deda Tros dobio od Zevsa kao otkupninu za sina Ganimeda odnesenog na Olimp. Meðutim, Laomedont nije imao obièaj da ispunjava svoja obeæanja. Kada je Herkul došao po nagradu, oterao ga je uz uvredu. Sad je to Herkul naplatio: doplovio je pod Troju sa šest laða, zauzeo ju je i ubio Laomedonta. Nakon tolikih junaèkih dela Herkulova slava dosegla je visine snežnog Olimpa. A to ni iz daleka nisu bila sva koja je izvršio. Oslobodio je, na primer, titana Prometeja, kojeg je Zevs prikovao na vrh Kavkaza, gde mu je orao svakog dana jeo jetru a ona mu je neprestano iznova rasla. Dobro odmerenim udarcem usmrtio je orla i oslobodio Prometeja patnji i sramotne kazne. Izborio je od boga smrti Tanatosa dušu Alkestide, koja je odluèila da dobrovoljno umre umesto svog muža Admeta i vratio je u život. Savladao je i ubio mnoge neprijatelje i nemani, meðu njima i Kikna, sina boga rata Aresa. Osnovao je više gradova od kojih je najpoznatija Herakleja (Herkulanum) u podnožju Vezuva. Usreæio je mnoge žene (samo u jednoj jedinoj noæi, koju je s Argonautima proveo na ostrvu Lemnosu, pedeset Lemnjanki je usreæio potomstvom). Herkul je stekao poštovanje kao nijedan èovek tog vremena, èak ga je i sam Zevs molio za pomoæ.

Naime, protiv olimpskih bogova pobunili su se giganti, sinovi Urana, svrgnutog boga neba, i boginje zemlje Geje. Imali su gotovo osiguranu obedu jer su bili vrlo snažni, a osim toga su od svoje majke dobili biljku koja ih je štitila od oružja bogova. Bogovi su se našli u bezizlaznoj situaciji pa su se setili ubogih smrtnika, jer od èovekovog oružja gigante nije štitila nikakva èarolija. Zbog toga je Zevs poslao Atenu po Herkula. Nije morala posebno da ga nagovara, spremno je poslušao poziv svog oca, požurio na bojište, ubio najpre Alkioneja, najsnažnijeg giganta, zatim i druge pobunjenike, i zajedno s bogovima najzad slomio njihov otpor. Time je stekao ne samo zahvalnost bogova nego i ljudi jer je Zevs bio svakako bolji vladar nego njegovi prethodnici, Kron i Uran ili prvobitni Haos.

Vrativši se iz borbe sa gigantima, Herkul je odluèio da izmiri svoj poslednji raèun. Krenuo je na Ehaliju, osvojio i ubio kralja Eurita zbog davne uvrede koju mu je naneo. Meðu zarobljenicima spazio je rusokosu Jolu, koju mu Eurit nekada nije hteo da da za ženu. U njemu je opet planula nekadašnja ljubav. Èim je za to doznala Dejanira, setila se èudotvorne krvi kentaura Nesa, natopila je njome Herkulov ogrtaè i poslala ga po Lihi u Ehaliju. Hidrin otrov s Herkulove strele, koji je otrovao Nesovu krv, prodro je u Herkulovo telo i izazvao strahovit bol. Herkul je taj bol hrabro podnosio, a kad je od svog sina Hile saznao za njegov uzrok, shvatio je da mu je došao kraj. Naredio je da ga odnesu u njegov dvor, ali Dejanira je veæ bila mrtva. U oèajanju što je iz ljubavi prouzrokovala smrt svog muža probola se maèem. Nepodnošljive muke naterale su Herkula na odluku da se oslobodi strahovitog tereta života. Zamolio je svoje drugova da mu na gori Eti podignu pogrebnu lomaèu. Poslušali su ga i po njegovoj želji položili ga na nju. Ali niko nije hteo da zapali lomaèu, iako ih je za to usrdno molio. Na kraju se na to odvažio mladi Filoktet. Za nagradu Herkul mu je dao svoj luk i strele. Vatra iz Filoktetove baklje planula je, ali su još jasnije sevnule Zevsove munje. S njima je sa Olimpa sletela Atena, zajedno s glasnikom bogova Hermesom, i dovela Herkula na zlatnim kolima na Olimp. Èitav Olimp je pozdravio najveæeg junaka, èak je i Hera savladala staru mržnju i dala mu za ženu svoju lepu kæer Hebu, boginju veène mladosti. Zevs ga je postavio za sto bogova, pogostio ga nektarom i ambrozijom, a kao nadoknadu za njegova junaèka dela i njegove patnje proglasio ga besmrtnim.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 8:00 pm

HERMES

Bio je najspretniji, najsnalažljiviji i najlukaviji od svih olimpskih bogova, a svoje sposobnosti je dokazao veæ prvog dana svog života. Rodio se ujutro (u peæini pod gorom Kilenom u Arkadiji), pre podne pobegao iz kolevke, u podne pronašao liru i nauèio da na njoj svira, popodne je bogu Apolonu ukrao stado od pedeset krava (i uvukao ih za rep u peæinu kako bi za sobom ostavile suprotan trag), uveèe se vratio kao da se ništa nije dogodilo, omotao se pelenama i usnuo s najnevinijim smeškom na usnama. Kada je Apolon došao da ga kazni, tako mu se spretno izvinjavao i tako drsko lagao (istog dana je nauèio i da govori i da laže) pa je Apolon odluèio da ga odvede pred samog Zevsa. Podvizi njegovog najmlaðeg sina su Zevsa oduševili, ali mu je reda radi zapovedio da Apolonu vrati njegovo stado. Hermesu to, nije bilo po volji i umesto odgovora poèeo je da svira na liri tako lepo da je Apolon poželeo da je ima i predložio Hermesu da zadrži ukradne krave. Hermes je na to pristao, a Apolon je tom zamenom bio toliko zadovoljan da mu je dao i zlatan štap uz dobar savet: neka ode na goru Parnas i neka kod tamošnjih sveštenica nauèi da vraèa. Hermes ga je poslušao i tamo se savršeno pripremio za svoju buduæu ulogu na Olimpu.

Na Olimp se, meðutim, nije vratio tako lako. To mu je branila majka koja je bila samo niža boginja i smatrala je da je društvo bogova za njega odviše uzvišeno. Zbog toga je Hermes ostao na zemlji, èuvao stada arkadijskih stoèara i kratio sebi vreme raznim izumima. Da nadoknadi liru koju je prepustio Apolonu, izumeo je pastirsku frulu, a da se ne bi zamarao dotadašnjim naèinom paljenja vatre, izumeo je kresivo. Posle toga i brojeve, mere i pismo. Najzad mu je život na zemlji omrznuo pa je zamolio majku da ga pusti na Olimp. Bolje je živeti meðu bogovima u palatama, okružen izobiljem, nego u mraku peæine, u siromašnoj Arkadiji. Kad je Maja napomenula da ga bogovi možda neæe primiti meðu sebe, Hermes je izjavio da æe u tom sluèaju skupiti grupu razbojnika i postati im voða. Taj je argument zvuèao Maji uverljivo i nije joj ostalo drugo nego da mu dozvoli da ide na Olimp.

Bogovi su ga primili iznad oèekivanja srdaèno. O njegovim podvizima veæ su dosta èuli, a osim toga bio je sin samog Zevsa. Na Olimpu je odmah dobio visoku dužnost. Zevs ga je imenovao svojim glasnikom. Sliènu funkciju je, doduše, imala i boginja duge Irida, ali ju je Hermes brzo nadmašio. Dok je Irida samo oglašavala Zevsove zapovesti, on ih je sprovodio u delo. Uskoro je proširio svoju klijentelu i na ostale bogove i postao ne samo njihov glasnik nego i savetnik. Najradije je, svakako, radio za Zevsa, koji mu je poveravao posebno osetljive i zamršene sluèajeve. Hermes ih je uvek pouzdano i uspešno izvršavao. Spasio je, na primer, Zevsovog sina Dionisa, kog je orhomenski kralj Atamant hteo da ubije u nastupu ludila. Ubio je stookog pastira Arga, koji je po zapovesti ljubomorne Here èuvao Zevsovu ljubavnicu Iju. Oslobodio je boga rata Aresa iz gvozdene baève, u koju su ga zatvorili giganti Aloadi, i doveo na Olimp boga Hefesta. Pomogao je i brojnim junacima: Perseju u borbi s Gorgonom Meduzom, Herkulu u vreme njegove službe kod mikenskog kralja Euristeja, Orfeju u odvažnom poduhvatu, silasku u podzemni svet i povratku na zemlju, Odiseju u njegovim dugotrajnim lutanjima na povratku iz osvojene Troje kuæi u Itaku. Po Zevsovoj zapovesti vratio je u život mladog Pelopa, kad ga je ubio njegov otac Tantal.

Kao što je pružao pomoæ junacima, pružao ju je i obiènim smrtnicima kada su ga za to molili. Pastirima je èuvao blago, vodio je i štitio putnike, davao snagu borcima i brzinu trkaèima, pomagao trgovcima u sticanju dobitka, i uopste svim ambicioznim ljudima na putu do uspeha. Jedini od bogova nije se ustezao da pomaže varalicama i zloèincima, naravno pod uslovom da su svoj posao obavljali lukavo i pametno. Glupi i lenji ljudi nisu imali šta da oèekuju od Hermesa. Jedino su se takvi na njega i žalili.

Zbog mnoštva zadataka koje je morao da obavlja i zbog neprekidne zauzetosti Hermes kao da nije imao vremena da se oženi. To svakako ne znaèi da nije ostavio potomke. S lepom Polimelom, iz pratnje boginje Artemide, imao je sina Eudora, koji je u trojanskom ratu bio jedan od voða Ahilovih Mirmidonaca; s nimfom Karmentom imao je sina Euandra, koji je napustio rodnu Arkadiju, iselio se u Italiju i nastanio na rimskom brežuljku Palatinu. S Hersom, kæerkom prvog atinskog kralja Kekropa, imao je sina Kefala, a s Afroditom, boginjom lepote i ljubavi, sina Hermafrodita. Prema nekim autorima njegov sin je bio i korintski kralj Sizif, a prema drugima Silen, Satir i Pan. Od ostalih njegovih sinova poznati su Autolik, proslavljena varalica i zloèinac, i Dafnis, osnivaè novog pesnièkog žanra, pastirskih pesama.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 8:00 pm

Ikar

(Grè. Ikaros, lat. Icarus - sin atinskog umetnika i izumitelja Dedala, žrtva prvog èovekovog leta)
Ikar se ubraja meðu najpoznatije junake grèkih mitova. Tok njegovog leta i udes kojim se završio opšte su poznati. Njegov otac Dedal sagradio je kritskom kralju Minosu graðevinu Lavirint za neman Minotaura. Kralj Minos zabranio je nakon toga Dedalu da napusti Krit, kako ne bi izdao tajnu graðevine, ili negde drugde sagradio sliènu. Kad Dedal nije mogao da pobegne s Krita morem, odluèio je da pobegne nebom. Od ptièjeg perja konstruisao je krila za sebe i sina i poleteo s njim sa Krita. Ali Ikar nije poslušao Dedalovo nareðenje da ne leti suviše visoko. Iza ostrva Parosa Ikar je uzleteo do takve visine da je Sunce rastopilo vosak kojim je perje njegovih krila bilo zalepljeno, survao se u more i udavio. More u kome je mladiæ izgubio život nazvano je po njemu Ikarskim. Tako se zvalo za vreme Homera, a tako se zove i danas.

Nema sumnje da je Ikar poginuo svojom krivicom, ali da li je stvarno krivica uzdiæi se u visine do kojih se niko pre nije uzdigao? Èoveèanstvo je na to pitanje odgovorilo jednoznaèno. U našoj svesti Ikarov pad nije ostao kao simbol sloma i krivice, nego simbol tragiène sudbine èoveka koji se osmelio da postigne ono o èemu su drugi samo sanjali.

Astronomi su Ikarovim imenom nazvali mali asteroid koji svakih devetnaest godina prolazi blizu Zemlje. Verovatnost da æe taj Ikar pasti na Zemlju manja je od jedan prema milijardu

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 8:00 pm

KASANDRA

(grè. Κασσάνδρα), po grè. mitu, kæi trojanskoga kralja Prijama kojoj je Apolon podijelio dar proricanja. Buduæi da je odbila njegovu ljubav, kaznio ju je na taj naèin da nitko nije vjerovao njezinim proroèanstvima. Kao robinja došla je poslije pada Troje s Agamemnonom u Mikenu, gdje ju je Klitemnestra ubila. Kasandrin je lik obraðen u nizu literarnih djela, od Homerove Ilijade i Eshilova Agamemnona do Schillerove balade Kassandra; naroèito mjesto u tom nizu zauzima ep Alexandra helenistièkog pjesnika Likofrona, u kojem K. daje mutna i nerazumljiva proroèanstva o buduæim hist. dogaðajima.
U Homerovim epovima Kasandra je predstavljena kao najljepsa Prijamova i Hekubina kci.
Jedna od najcesce predstavljenih scena u vizuelnoj umjetnosti arhaicnog i klasicnog doba Grcke jeste scena u kojoj se Kasandra cvrsto drzi za Atininu statuu, iza koje se skrila za vrijeme pada Troje, dok je Lokrijski Ajaks pokusava odvuci od statue. Uspijevsi da je odvoji od Atinine statue, Ajaks je slucajno ostetio statuu time navukavsi na sebe gnjev Atinin (zanimljivo je da je Atina bila uvrijedjena zbog pomjeranje njene statue, a ne zbog Ajaksovog brutalnog silovanja Kasandre).
Najupecatljivija scena iz Eshilovog "Agamemnona" je svakako scena u kojoj Kasandra prorice zlokobnu buducnost za sebe kao i za Agamemnonona, u isto vrijeme pjevajuci o tjeskobama koje su Agamemnonovu kucu zadesile u proslosti. Iako svjesna svega sto je ocekuje ukoliko udje u Agamemnonovu palatu, Kasandra dobrovoljno odlazi u sigurnu smrt.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 8:01 pm

Tezej

(Grè Theseus, lat. Theseus - sin atinskog kralja Egeja, ili boga mora Posejdona, i trezenske princeze Atre, atinski junak i kralj)



Tezej je jedan od najveæih junaka grèkih mitova i s pravom se svrstava odmah uz Herkula. Proslavio se mnoštvom sliènih dela, bio mu je ravan hrabrošæu i junaštvom i njegov verni prijatelj. Èesto je ratovao na njegovoj strani protiv zajednièkog neprijatelja. Kao Jonjanin svojim prijateljstvom s Doraninom Herkulom simbolizovao je jedinstvo Grka, i grèki umetnici su to rado napominjali svojim zemljacima, posebno politièarima iz gradova-država koje su postale jedne drugima neprijatelji. Od brojnih primera dovoljno je pomenuti samo Fidijin reljef s prizorima iz Tezejeve i Herkulove zajednièke borbe protiv Amazonki, koji je krasio presto Zevsovog kipa u Olimpiji, èetvrtog od sedam èuda sveta.

Tezejevim ocem smatrao se atinski kralj Egej, potomak Kekropa, utemeljitelja Atine. Manje zvanièno, ali èešæe, smatran mu je ocem i bog mora Posejdon. Njegova majka Etra bila je, prema nekim autorima, Egejeva žena, a prema drugim samo njegova ljubavnica. Po ocu, trezenskom kralju Piteju poticala je od osvajaèa Peloponeza Pelopa. Nije, dakle, imao tako uzvišeno poreklo kao Herkul, koji je bio smatran Zevsovim sinom, ali za njegovu, unapred odreðenu, istaknutu ulogu u svetu mitova i to je bilo dovoljno.

Rodio se u Trezenu, na severozapadnoj obali Argolide, gde je proveo i mladost. Egej mu je, pre svog povratka u Atinu, gde su ga zvale vladarske dužnosti, ostavio samo maè i sandale, na koje je navalio ogroman kamen, jer Tezej æe, kad odraste, morati da ima dovoljno snage da taj kamen sam ukloni. Tako se i dogodilo. Nakon šesnaest godina Tezej se razvio u snažnog mladiæa koji je sve svoje vršnjake nadmašivao snagom, odvažnošæu, lepotom i kraljevskim držanjem.

Prvo putovanje mladog Tezeja je bilo u Atinu. Trebalo je da po zakonu postane u buduænosti tamo kralj. Iako je morem bilo jedva pola dana plovidbe, odabrao je duži i opasniji put kopnom. Hteo je da malo razgleda svet, a da po moguænosti uèini i neko junaèko delo da Egeju ne doðe bez slave. Prilika da se istakne pružila mu se odmah na granici Trezena i Epidaura. Tu je živeo hromi div Perifet, koji je putnike ubijao gvozdenom batinom. Tezej mu je tu zabavu prekratio. Vešto mu je izbio batinu iz ruku i tako ga njom udario da Perifet više nije ustao. Na Istmu je Tezej naišao na razbojnika Sinisa, koji je hvatao putnike i vezivao ih za vrhove dvaju borova, a njih bi prethodno savio do zemlje. Kad bi borove oslobodio, snažnim bi se trzajem ispravili i rastrgnuli privezanog nesreænika. Nakon teške borbe Tezej je savladao Sinisa i uèinio s njim isto što je on radio s putnicima. U spomen na ovu pobedu osnovao je Istmijske igre. U Kromionu je ubio, na molbu seljaka, divovsku sivu svinju koja je unistavala letinu. Bila je to više neman nego svinja jer joj je otac bio stoglavi div Tifon, a majka èudovišna Ehidna. Zatim je Tezej oslobodio megarski kraj od razbojnika Skirona, koji je vrebao na putnike ispod stene nadvijene nad more, prisiljavao ih da odlože svoje stvari i da mu operu noge u potoku na steni. Kad bi to uèinili, Skiron bi ih snažnim udarcem noge bacao u more. Tezej je spremno udovoljio razbojniku, a kad mu je Skiron pružio noge, èvrsto ga je za njih zgrabio i u velikom luku bacio razbojnika u more. Kod Eleuzine, gde je stigao posle toga, Tezej je morao da se upusti u dvoboj slièan onom koji je Herkul vodio s divom Antejem. U tom kraju je živeo razbojnik Kerkion, koji je svakog ko bi došao u njegovu blizinu prisiljavao da se s njim bori na život i smrt. Tezej je prihvatio izazov i Kerkion više nikad nije imao prilike da ga ponovi: dvoboj s Tezejem nije preživeo.

Sva ta dela bila su dovoljna da šesnaestogodišnji mladiæ stekne zahvalnost svih žitelja osloboðenih kraljeva i glas junaka. Tezej je zatim s radošæu pohitao u Atinu. Ali u samoj Atici, kod reke Kefisa, put mu je prepreèio razbojnik Damast, poznatiji pod imenom Prokrust ili Rastezaè. To ime dobio je zbog toga što je pozivao putnike u svoju kuæu i tamo ih prisiljavao da legnu u njegov krevet. Ali ne zato da se odmore: kad bi im noge bile duže, Prokrust bi ih odsecao, a kad su bile kraæe, rastezao bi ih tako dugo dok udove nesreænika ne bi rastegnuo do ruba postelje. Tezej, meðutim, nije legao na taj ležaj nego je na njega pustio Prokrusta. Buduæi da je razbojnik bio za glavu duži od kreveta, Tezej mu je bez oklevanja odsekao glavu. Tezejev obièaj kažnjavanja zloèinaca na isti naèin na koji su oni èinili zlodela odjeknuo je nadaleko i postao zastrašujuæi primer za sve razbojnike. Od tog vremena put izmeðu Peloponeza i Atike bio je ne samo slobodan nego i ugodan putnicima i trgovcima.

Tezej je posle toga bez prepreka stigao u Atinu i potražio Egejevu palatu. Stari kralj ga u prvi èas nije prepoznao. Ali prepoznala ga je èarobnica Medeja, koja je stekla Egejevu naklonost obeæanjem da æe mu, ako se njom oženi, svojim èarolijama vratiti mladost. Medeja je odmah naslutila da bi mogla da izgubi svoj položaj, pa je nagovorila Egeja da otruje Tezeja. Ali tokom gozbe Egej je sluèajno bacio pogled na Tezejev maè prepoznavši u njemu svoj dar, a kad je uoèio i njegove sandale odmah je prevrnuo èašu s otrovanim vinom. Zagrlivši Tezeja, predstavio ga je narodu kao svog naslednika, a Medeju prokleo i prognao.

Radost u Egejevoj palati nije dugo trajala. Pod zidine grada došli su sinovi Egejevog brata Palanta, kojima je Tezej dolaskom u Atinu pokvario planove da posle Egejeve smrti zavladaju gradom. Bilo ih je pedeset, a pratila ih je velika vojska. Tezej je odluèno stao na èelo odreda branitelja, uoèio raspored neprijateljskih snaga i snažnim noænim napadom uništio uporišta neprijatelja. Gotovo polovina Palantida je poginula, a ostali su se dali u beg. Kad je svojom pobedom osigurao Atini vladavinu zakonitog kralja, Tezej je krenuo za novim junaèkim delima, za dobro svog naroda i za svoju slavu. Atika je tada trpela zbog ogromnog bika koji je ubijao ljude i uništavao žetvu. Doveo ga je Herkul s Krita jer mu je tako naredio mikenski kralj Euristej, kojeg je, po odluci bogova, Herkul morao da sluša u svemu. Euristej je hteo da zadrži tog bika, ali kad je video jarost životinje, pustio je bika na slobodu na užas cele Grèke. Tezej je pošao bikovim tragom i u ravnici kod Maratona stao mu na put. Nakon duge i teške borbe uspeo je da ubije bika. Radosno se vratio u Atinu, ali ga niko nije doèekao niti pozdravio. Grad je bio u dubokoj žalosti.

Po treci put doplovili su u Atinu izaslanici kritskoga kralja Minosa po strašan danak koji je Egej morao da plaæa svake devete godine zato što je ubio Minosovog sina Androgeja. Nije, naime, mogao da podnese to što je Androgej na Atinskim igrama porazio sve domaæe uèesnike. Taj danak u krvi èinilo je sedam mladiæa i sedam djevojaka, koje je Minos bacao nemani Minotauru, èoveku s glavom bika, kojeg je držao zatvorenog u knososkom Lavirintu. Bilo je opšte poznato da je od tog sramnog danka Atinu je mogla da oslobodi sarno Minotaurova smrt. Tezej se nije dugo kolebao. Svestan svoje dužnosti odluèio je da ubije èudoviste. Dobrovoljno se javio meðu mladiæe koje je trebalo žrtvovati. Kralj Egej nije hteo da mu to dopusti, ali je Tezej ostao pri svome. Na odlasku se s Egejem dogovorio da æe se vratiti odmah posle pobede, ako uspe da pobedi, i da æe na povratku cma žalosna jedra svoje laðe zameniti belim, kako bi veæ izdaleka najavio sreæan ishod svog pohoda.

Kad je laða pristala na Kritu, kralj Minos je meðu mladiæima uoèio Tezeja i zapitao ga ko mu je otac. Tezej je odgovorio da je upravo onako kao što je Minos sin olimpskog Zevsa on sin Zevsovog brata Posejdona. Na to je Minos skinuo svoj zlatni prsten i bacio ga u more. Ako je istina to što Tezej govori, neka ga uz Posejdonovu pomoæ pronaðe i vrati mu ga. Tezej je položio ispit. Posejdonova zena Amfitrita vratila mu je prsten i Minos ga je, na svoje èuðenje, opet dobio.

Taj je ispit bilo beznaèajan prema zadatku koji je oèekivao Tezeja, ali uskoro se potvrdilo da je sreæa sklona hrabrima. Tezej je dobio neoèekivanu pomoæ. U njega se na prvi pogled zaljubila Minosova kæi Arijadna i potajno mu donela dva dara: maè za borbu s Minotaurom i klupko konca, koje je po ulasku u Lavirint morao da odmotava kako bi mogao da se vrati.

Kad su Tezeja, s ostalim atinskim mladiæima i djevojkama, doveli u Lavirint, naredio im je da se sakriju kod ulaza, a sam je kroz brojne i spletene hodnike Lavirinta krenuo u samo središte graðevine, u kojoj je živeo Minotaur. Èim ga je neman ugledala, bacila se na njega da ga probode ogromnim rogovima. Tezej je spretno odskoèio u stranu i nasrnuo na Minotaura maèem. Razvila se divovska borba. Minotaur je rikao i udarao kopitima da se tresla zemlja. Tezej je svojom spretnošæu i oštroumnošæu nadvladao njegovu sirovu snagu. Na kraju je iskoristio trenutak kad je mogao da uhvati bika za rogove (baš onako kao što se danas kaže u poslovici) i svom snagom zabio mu maè u grudi. Kad se uverio da je Minotaur zaista mrtav, vratio se, prateæi odmotanu nit, i iz Lavirinta izveo mladiæe i devojke. Na izlazu ga je èekala Arijadna. Požurili su u luku što su brže mogli.

Ono što je sledilo odigralo se u nekoliko trenutaka. Tezej je naredio da se njegova laða porine u more, dok su njegovi drugovi postavljali vesla, probio je dna kritskih laða usidrenih u luci, skoèio zatim na palubu svoje laðe i naredio da se isplovi. Izvan luke naredio je da se podignu jedra. Kad su Kriæani otkrili njihov beg, Tezejeva je laða veæ bila na širokom moru, a kad su uspeli da poprave svoje laðe i krenu u poteru, tamo je veæ s Arijadnom i sa spasenim Atinjanima nestao iza modrog horizonta. Nakon uspešnog bega Tezej je punim jedrima zaplovio na sever. Zaustavio se samo kod ostrva Naksa da dopuni zalihe vode i da se okrepi kratkim snom. U zoru je nastavio plovidbu, ali bez Arijadne. Njoj se, naime, u snu javio bog Dionis i naredio joj da ostane na ostrvu jer namerava da je uzme za ženu. Prema drugoj verziji, Tezej je nju u žurbi zaboravio. (Prema iduæoj verziji, hteo je da se oslobodi Arijadne kako ne bi morao da se njome oženi, a i zbog toga što mu se svidela njena sestra Fedra, koja mu, doduše, nije pomogla, ali je bila nekoliko godina mlaða. Bilo kako bilo, Arijadna je zaista postala žena boga Dionisa, a Tezej se oženio Fedrom.) Kad je otplovio s Naksa, Tezej je usmerio laðu pravo na sever, prema Atini. U neprekidnoj žurbi i strahu od kritskih brodova (prema nekim autorima i zbog toga što ga je muèila savest zbog Arijadne) zaboravio je da zameni crna jedra na jarbolu svoje laðe belim. Kad je kralj Egej s visoke stenovite obale ugledao laðu, pomislio je da je Tezej poginuo i u oèajanju bacio se s visoke litice u more, koje je po njemu dobilo ime Egejsko.

Nakon Egejeve smrti Tezej je postao atinski kralj. Vladao je mudro i pravedno, ali nije živeo zadovoljno i spokojno. Èeznuo je za novim pustolovinama i junaèkim delima i nije propustio ni jednu priliku da se odlikuje. S junakom Jasonom pošao je da traži zlatno runo u Kolhidu (prema nekim autorima, u tom je pohodu uèestvovao mnogo pre), s junakom Meleagrom uèestvovao je u lovu na opasnog kalidonskog vepra, a s Herkulom u ratu protiv Amazonki. Sa svih pohoda vratio se ovenèan slavom, a s poslednjeg i sa ženom. Oženio se Antiopom, lepom i hrabrom predvodnicom Amazonki, koju je dobio od Herkula prilikom podele plena. Antiopa se u njega zaljubila i kad su njene bivše drugarice u ratnom pohodu došle pod Atinu da je oslobode, stavila se na Tezejevu stranu i u borbi poginula. Tugu zbog ženine smrti Tezej je nastojao da prevlada radom: ojaèao je Atinu bedemima, ukrasio je novim graðevinama, dao atinskom narodu zakone u njegovom vlastitom interesu i vodio ga do toga da može sam sobom vladati. Nastojao je da svom gradu saèuva mir i nije želeo da uèestvuje u osvajaèkim ratovima. Kad je lapitski kralj Piritoj namerno isprovocirao sukob, bez kolebanja mu se suprotstavio i izazvao ga na dvoboj. Shvativši da su podjednako jaki, predložio mu je da obojica povuku svoje vojske, zakljuèe mir i sklope ugovor o prijateljstvu. Tako se i zbilo jer ravnoteža snaga ne vodi ratu, nego osigurava mir. Za Atinu taj je ugovor bio povoljan, ali Tezej je, kako se posle pokazalo, skupo platio prijateljstvo s Piritojem.

Nedugo nakon zakljuèenja ugovora s Tezejem, Piritoj se oženio Hipodamijom, kæerkom kralja Buta, i na svadbu pozvao sve slavne junake Grèke. Meðu njima i Herkula, a svakako i Tezeja. Da bi sveèanost bila zanimljivija, pozvao je i susede kentaure, pola ljude - pola konje. Bila je to velika greška. Èovek treba da zove uljudne ljude u goste, a ne poluživotinje. Za vreme gozbe kentauri su se opili i kad je sveèanost bila na vrhuncu, voða kentaura, Eurition, napao je Hipodamiju. Ostali su se poveli za njegovim primerom i bacili se na Lapiæanke da ih otmu. Piritoj, Herkul i Tezej, na èelu ostalih Grka, skoèili su u odbranu lapitskih žena. Rasplamsala se nemilosrdna borba i to u okolnostima nepovoljnim za Grke: u gostinsku dvoranu nisu poneli oružje. Zato su na kentaure bacali teške pehare, udarali ih nogama razbijenih stolova i tukli se s njima golim rukama. Kentauri su se branili oružjem i kopitima, ali su na kraju podlegli i veæina ih je izginula.

Vrativši se u Atinu, Tezej je odluèio da se opet oženi i izabrao je za ženu Arijadninu sestru Fedru. Nije sigumo da li je do tog braka došlo prekasno, ali izvori se slažu u jednom: njihov brak nije bio sreæan. Fedra se zaljubila u Tezejevog i Antiopinog sina Hipolita. Sve to se završilo Hipolitovom smræu i Fedrinim samoubistvom. U to vreme postao je udovac i Piritoj. Posjetio je Tezeja i predložio mu da zajedno potraže žene. Obojica su poželeli lepu Helenu iz Sparte (istu onu zbog koje je posle izbio trojanski rat) i oteli je. Buduæi da se pravi prijatelji ne svaðaju zbog žene, sporazumeli su se da za nju bace kocku i onaj kome Helena pripadne pomoæi æe drugome da naðe sebi ženu koju poželi.

Tezeju je kocka bila sklona, dobio je i odveo Helenu u Atinu. Piritoj ga je na to zamolio da mu pomogne da za ženu dobije Persefonu, ženu vladara podzemnog sveta, Hada. Uzalud ga je Tezej odvraæao od drske namere. Piritoj je ostao pri svome i tako je Tezej zbog datog obeæanja pošao s njim po Persefonu. Bog Had ih je, zaèudo, primio ljubazno, a kad je Piritoj izneo svoju molbu, odgovorio je da æe razmisliti o tome, a da oni u meðuvremenu sednu na kamene klupe u predvorju i prièekaju na njegovu odluku. Èim su Piritoj i Tezej seli klupe, ukoèili su se i ostali uz njih prikovani kao da su za njih prirasli. Piritoj sa svog kamenog prestola nikad više nije ni ustao, a Tezeja je posle mnogo godina oslobodio Herkul. Helenu su u meðuvremenu iz Atine odvela njena braæa Kastor i Polideuk. I ne sarno to: za kaznu srušili su atinske bedeme, a vladavinu nad gradom predali Tezejevom najljuæem neprijatelju, Menesteju.

Vrativši se iz podzemnog sveta, najveæi atinski junak postao je ubogi prognanik. Buduæi da nije smeo da se vrati u Atinu, otišao je na ostvo Eubeju gde je imao imanje. Nadao se da æe tamo naæi svoje sinove Demofonta i Akamanta i da æe uz njihovu pomoæ opet doæi na atinski presto. Sreæa mu, posle uvrede nanesene bratu najvišeg boga Zevsa, nije više bila sklona. Ništa mu nije koristila ni njegova hrabrost, a ni snaga. Ostalo mu je jedino da se rastane od sveta.

Poginuo je neslavno: skirski kralj Likomed poèeo je da polaže pravo na Tezejeva imanja na Eubeji i pozvao je Tezeja na Skir da reše spor. Tamo ga je poveo u šetnju na visoku stenu i u èasu Tezejeve nepažnje survao ga u more. Tako je Tezej našao smrt u morskim talasima i ništa mu nije pomoglo što je bio sin boga mora.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sre Nov 26, 2008 8:01 pm

Tantal

Grè. Tantalos, lat. Tantalus - sin Zevsa i okeanide Plute (ili kraljice Omfale), kralj Sipila u Lidiji.
Dugo je uživao u sreæi kojoj se jedan smrtnik uopšte može i ponadati. Njegov otac ga je od svih svojih ovozemaljskih sinova najviše voleo, okružio ga je bogatstvom i blagostanjem, otklonio od njega sve nesreæe i brige, lièno ga, i u društvu s ostalim bogovima, poseæivao i pozivao na Olimp da prisustvuje gozbama i sastancima bogova. Zevsova naklonost udarila je Tantalu u glavu. Poèeo je da se smatra ne samo nadèovekom veæ i bogom jednakim Zevsu. To što je sa stola bogova odnosio hranu koja je osiguravala veèni život i veènu mladost, i razdavao je prijateljima, Zevs mu je oprostio. Iz ljubavi prema njemu oprostio mu je i to što je izdavao tajne sa savetovanja bogova, za koje ljudi nije trebalo da znaju. Zevs ga nije kaznio èak ni kada je bahato odbio njegov predlog da mu ispuni svaku želju: "Šta je meni potrebno od bogova", rekao je. "Usud koji mi je odredila sudbina bolji je od usuda bogova!" Èim je Tantal prekoraèio granicu i poèeo da laže bogove, Zevsa je napustilo strpljenje. Prvi put to se dogodilo kad se Tantal pred bogom Hermesom lažno zakleo da u svojoj palati ne krije zlatnog psa kojeg mu je doveo miletski kralj Pandarej. (Taj pas bio je èuvar koze Amalteje, koja je svojim mlekom dojila Zevsa, ali ga je Pandarej ukrao. Kada se uplašio da æe ga bogovi kod njega naæi, dao je psa Tantalu. Prema drugoj verziji, psa je ukrao sam Tantal.) Ipak, ni sada ga Zevs nije kaznio, veæ mu je samo zapretio. Ali drugi put svoju pretnju je ispunio.

Tantal je dirnuo u nešto na šta su bogovi izuzetno osetljivi: doveo je u sumnju njihovo sveznanje. Namerio je da iskuša to svojstvo bogova. To bi, po svoj prilici, još i ostalo bez posledica da ispit koji je u tu svrhu zamislio nije bio tako grozan. Ubio je svog sina Pelopa, rasekao ga na komade i ukusno prireðenog ponudio bogovima kao jelo na gozbi. Bogovi su, naravno, taj ispit položili i jelo ni su ni dotakli. Jedino je boginja Demetra pojela komadiæ ramena, i to samo zbog toga to je bila pometena i skrhana bolom zbog otmice svoje kæeri Persefone, koju je bio oteo bog Had i odneo u svoj podzemni svet. Ogorèeni i uvreðeni, bogovi su ustali sa stola, raskomadanog Pelopa stavili u kotao i nad vatrom spojili delove njegovog tela, a bog Hermes ga je po Zevsovoj zapovesti oživeo. Komad ramena koji je pojela Demetra nadoknaio je bog Hefest verno prilagoðenim komadom slonovaèe. Zevs je zatim izrekao svoju presudu: Tantal æe biti baèen u carstvo tame boga podzemnog sveta Hada. Tamo æe biti muèen najtežim mukama: stajaæe u bistroj vodi, ali žeð neæe moæi da ugasi. Kad god se sagne da dohvati vodu i napije se, voda æe mu nestati pod nogama i pojaviæe se suva zemlja. Nad glavom mu æe se nadvijati grane stabala soènih pomorandži, smokava, krušaka, jabuka i gržða, ali èim Tantal posegne rukom da ih ubere, vetar æe ih podiæi tako da neæe moæi da ih dosegne. Osim žeði i gladi, Tantala æe muèiti i veèiti strah. Iznad njega æe biti obešen ogroman kamen koji svakog èasa može da padne, što æe uveæati Tantalove muke, kojih se nikada neæe osloboditi.

Tako je rekao Zevs, a tako je i bilo: bahatost sama priprema svoj pad, a oholost ne može ostati nekažnjena. Iako su Zevsove reèi veæ odavno razneli vetrovi, Tantalova muka je do danas ostala simbol najtežih patnji koje mogu snaæi èoveka.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Grčka mitologija
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Slovenska mitologija
» Japanska mitologija
» Rimska mitologija
» Finska mitologija
» Grčka mitologija

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MALO SOKAČE :: D i s k u s i j a :: Kultura i obrazovanje-
Skoči na: