Lep provod,puno zanimljivosti i luda zabava...
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 31 dana Pon Feb 06, 2012 12:06 am
Zadnje teme
» Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Pon Jan 19, 2009 12:24 pm od Rin Tin Tin

» na slovo na slovo
Čet Jan 15, 2009 1:42 am od Rin Tin Tin

» Da se malo lazemo ?
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» nastavi igru
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» asocijacije
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» brojanje do 10 000
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» Srecan rodjendan Kolisa!
Pon Jan 12, 2009 10:35 pm od kolisa

» Test inteligencije.....
Sub Dec 27, 2008 1:18 am od stryker

» Da li više volite crnu ili belu stranu eurokrema?
Sre Dec 24, 2008 10:25 pm od Dalai Lama

Novembar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  
KalendarKalendar
Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži

Delite | 
 

 Atentat na kralja Aleksandra

Ići dole 
AutorPoruka
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Atentat na kralja Aleksandra   Ned Nov 23, 2008 3:49 am

Atentat na kralja Aleksandra 1934. godine

*Karadjordjevići u 20. veku
*Politička scena Kraljevine Jugoslavije
*Nagoveštaji atentata
*Ante Pavelić,Vančo Mihajlov, VMRO...
*Ubistvo kralja u Francuskoj


≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ KARADJORDJEVIĆI U 20. VEKU≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

U noći izmedju 28 i 29. maja 1903. pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis sa 28 oficira upada u dvor na prevaru i ubija Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu Mašin, a njihova tela izbacuju kroz prozor.To je nestanak Obrenovića sa političke scene Srbije.
Sutra zaseda vlada koja je izglasala Petra 1. Karadjordjevića za kralja i vratila ustav iz 1901. godine.

12. juna 1901. stiže novi kralj u Beograd.
Bio je to dogadjaj koji je šokirao Evropu.
Petar 1. je bio izuzetno vezan za Francuze, tamo se i uključio u masoneriju.
Jedan od kasnijih ministara kralja Petra je optuživao da ima vanbračnu kćerku sa jednom Francuskinjom.
I to je bio trn u oku Englezima, oni su bili najveći kritičari ovoga majskog prevrata i nisu ni hteli da priznaju takvu zemlju. Engleski parlament je smatrao da tako nešto ne dolikuje ni afričkim narodima, a kamoli jednoj zemlji koja pretenduje da se uključi u tokove savremene evropske civilizacije.
Rusija i Austro-Ugarska pristaju da priznaju Srbiju, ali Englezi nikako.
Engleski kralj Edvard je odbio da prisustvuje krunisanju Petra 1. Karadjordjevića dok se ne kazne svi krivci koji su umešani u atentat.
Engleski uslovi iz maja 1906. su delimično prihvaćeni, tako što su penzionisani neki generali i odnosi su izgladjeni. Dobro, bar delimično.

1908. car Franjo Josip pripaja Bosnu i Hercegovinu Austro Ugarskoj i to izaziva ogorčenje Beograda. Kao glavni argument se često navodi kako to AU zaslužuje svojom prošlošću i civilizacijom, a često se pominje majski prevrat kao glavni argument da smo mi jedan narod daleko od civilizacije i nedorastao za savremene evropske tokove.
1909. Srbija priznaje Aneksiju BIH i to pod jakim uticajem zemalja sa Zapada.

SRPSKI MASONI, koji su bili pod patronatom Velike lože Ugarske se žale da njihova braća nisu uradila ništa po tom pitanju i dobar deo krivice za ovakav rasplet svaljuju na njih.
Odlučuju da se osamostale od Velike lože Ugarske i dvoume se izmedju VL Rumunije i Velikog Orijenta(Francuski masoni),sa kojima su u odličnim odnosima. Na kraju se ipak odlučuju da se osamostale pod pokroviteljstvoj Velike lože Grčke.Djordje Vajfert postaje mason broj jedan u Srbiji.Kasnije, 1919. godine kada je nastala Velika loža Srba , Hrvata i Slovenaca , Dj. Vajferet takodje preuzima ulogu Velikog majstora.

1914. godine Gavrilo Princip ubija prestolonaslednika Ferdinanda i suprugu mu Sofiju i AU postavlja ultimatim Srbiji koji nije prihvaćen. Taj ultimatum je poslat 23. jula , a već 28. jula je obavljen rat.
I to je možda najneobičnija objava rata.Vaistinu, neobična objava rata.
AU šalje telegram preko Bukurešta i to na francuskom jeziku. Poruka je više nego jasna.
U prenesenom značenju: Žalite se sada braći Francuzima koji su vas nahuškali na ovaj čin.

Naslednik kralja Petra trebao je da bude njegov stariji sin Djordje koji se 1909. odrekao toga, pa je ta čast pripala njegovom mladjem sinu Aleksandru. Kako je u to vreme kralj bio bolestan, Aleksandra(Regent) je zapala obaveza da pozove Srbe pod trobojku u rat.
To isto čini i kralj Nikola 1. Petrović:
“ Ko je junak i sledi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv prolivamo za jedinstvo i slobodu zlatnu”.

ALEKSANDAR KARADJORDJEVIĆ je mladji sin kralja Petra. Djordje, stariji sin i nesudjeni prestolonaslednik se 1909. godine odrekao te titule.
Aleksandar je stekao popularnost u 1. i 2. balkanskom ratu, a zatim i u 1. svetskom ratu kada je bio na bojnom polju zajedno sa vojskom.
Posle rata je sproveo u delo ideju stvaranja zajedničke države Srba,Hrvata i Slovenaca.
1.decembar 1918. datum je rodjenja Kraljevine SHS-a.
Medjutim , ta država nije bila ni nalik onoj kakvom je zamišljena.
Odmah su nastali problemi...


≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ POLITIČKA SCENA U KRALJEVINI ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Na samom startu je nastao kratak spoj izmedju Srba i Hrvata. Hrvati su smatrali da je Kraljevina jedna velika obmana i hteli su veća prava u toj državi od onih koja imaju.Hteli su daleko veća ovlašćenja kad je u pitanju nacionalna ekonomija i da imaju pravo na svoju sopstvenu vojsku.
To što su oni tražili može se tretirrati kao Konfederacija.
Gotovo da nije bilo pitanja po kome su mogli da se usaglase sa Srbima.
Odmah su pokušali da svoje zahteve i probleme prebace u medjunarodne okvire kako bi se tamo raspravljalo o tome.
Glavni adut Hrvata na političkom nebu je Stjepan Radić i njegova HSS( Hrvatska Seljačka Stranka). I pored mimoilaženja u stavovima i netrpeljivosti sa Svetozarem Pribićevićem(SDS-Samostalna Demokratska Stranka) njih dvoje se kasnije odlučuju da naprave koaliciju(SDK-Seljačko Demokratska Koalicija) i da se ujedine u borbi za hrvatske interese.Na drugoj strani , takodje, 2 stranke prave koaliciju, ali su daleko slabije po broju pristalica. HSP( Hrvatska Stranka Prava) Ante Pavelića i HFSS(Hrvatska Federalistička Seljačka Stranka) njegovog imenjaka Trumbića prave Hrvatski Blok. Ova poslednja dvojica su daleko ekstremnija u svojim stavovima, posebno Ante Pavelić.
Njegovi govori su puni mržnje prema Srbima, a i prema Radiću nije ništa blaži , jer ga okrivljuje da je prihvatio Vidovdanski ustav i da se zadovoljava trenutnim stanjem Hrvatske u okviru kraljevine
Pavelić je odmah proglasio 1. decembar1918. za najtužniji i najcrnji dan u hrvatskoj istoriji.
Po Poglavniku, Hrvatska je slom Austro Ugarske dočekala u blagostanju?!
"Imali smo svega.Ali , kada su u našu zemlju došli Srbi, sve je uništeno. Odmah počeše pljačkati. Rekoše da smo sada nova država i da treba da imamo nove pare. Vaše su austrijske i ne vrede ništa. Uvedoše dinare, koji su u tom času manje vredeli od kuna i odrediše izmenu 4 kune za 1 dinar".Udružiće se i sa crnim djavolom samo da je protiv Srba. Traži na sve strane pomoć od nekoga spolja, ali je toliko beznačajna figura da ga niko ne shvata ozbiljno . Totalno marginalna figura u tom periodu.
1927. godine je uspeo da upozna neke bivše aust.ugarske oficire i jedan od njih( Ivan Perčević) mu je obećao da će mu pomoći da stupi u kontakt sa Italijanima.
Posle toga se Pavelić trudi da kako zna i ume dobije naklonost Musolinijeve Italije.
Ide toliko daleko da nudi Italijanima prevlast na Jadranu, odriče se svoje mornarice, ako Italija želi da preuzme zaštitu hrvatske obale, nudi Italiji da za potrebe svoje prenaseljene zemlje koristi prirodna bogatsva Hrvatske. Nudi ono što nema!
Ali veruje da će tako steći naklonost Musolinija i u startu mu nagoveštava šta sve može imati Italija, ako bude pomogla Paveliću da dodje na vlast.
Rezultati izbora 1927. godine:
Radićev HSS = 63 mandata
Pribićevć'ev SDS = 23 mandata
Hrvatski Blok = 2 mandata( Pavelić i Trumbić)
Pavelić i njegov politički saborac imali su u to vreme iza sebe oko 50 000 glasača.Ništa više.

Tada Radić i Pribićević kreću u oštriju kampanju protiv Beograda.Kreću sa mitinzima gde pominju teške reči na račun druge strane.
" Mi se borimo protiv pljačke i hegemonije"

" Možda ćemo u parlamentu morati da upotrebimo metode i način borbe, koji još do sada nismo upotrebili".

Sve češće upotrebljava pogrdne reči na račun svojih neistomišljenika. Kompletnu vladu Vukićevića je nazvao glupacima i pokvarenjacima.
Falilo je još samo da jedni na druge zapucaju. A onda se, bogme, i zapucalo. U sred skupštine.

20. juna 1928. za govornicu je izašao radikalski poslanik i junak iz 1. svetskog rata PUNIŠA RAČIĆ. Čim je počeo da iznosi svoje stavove sa govornice, neki hrvatski poslanici , okupljeni oko Stjepana Radića, su mu dobacivali i prekidali ga.
Puniša, poreklom od Vasojevića, onako temperamentan im je odbrusio:
" Ne može to tako, ja sam za ovu zemlju krv prolivao".
Tada od jednog hrvatskog poslanika sledi više nego provokativna replika:
"Kaži koliko si krvi prolio, pa da ti platimo".
Posle toga je Puniša izvadio parebelum i zapucao u pravcu Hrvata. Epilog svega je da su dva hrvat. poslanika ranjena, a njih troje je ubijeno.Ubijeni su Djuro Basariček, Petar Radić, a Stjepan Radić je u avgustu preminuo od zadobijenih rana.
To je vrhunac parlamentarne krize u tadašnjoj kraljevini.

Pre nego što je uveo 6-ojanuarsku diktaturu 1929. kralj je novembra 1928. otišao u Francusku da bi tamo saopštio da će raspustiti skupštinu i ukinuti ustav iz 1921.
Francuzi mu daju podršku za tako nešto , a to se vidi i po novinama iz toga perioda kada su gotovo sve do jedne podržale taj njegov korak. Česi, sa kojima je imao odlične odnose i koji su sa SHS-a bili u Maloj Antanti, od 1921. godine su bez razmišljanja stali na njegovu stranu.
Negde u isto vreme hrvatski političar Ante Trumbić takodje putuje u Francusku da bi im prezentovao svoje stavove i , eventualno, dobio njihove simpatije, ali ne nailazi na razumevanje kod njih. Česi Beneš i Masarik ga nisu ni primili ,jer su se pre toga već dogovorili sa Francuzima da podrže Aleksandra Prvog.
Oktobra 1928. Pavelić osniva " Hrvatski domobran"navodno radi telesnog i duševnog zdravlja članova, što je bio očiti paravan za budući ustaški pokret. Neki od tih članova su bili baš Mijo Babić(ustaški zapovednik koji je 1941. poginuo u Hercegovini) i Zvone Pospišil( budući atentator na kralja). Policija je odmah zabranila delovanje toga udruženja. Posle proglašenja diktature Pavelić beži u Beč, gde ga na stanici čeka Ivan Perčević koji mu je obećao poznanastvo sa nekim italijanskim političarima.

Tu je na stanici još jedan čovek koji od tada prati sve aktivnosti Pavelića i ustaša i koji je o svemu obaveštavao vladu u Beogradu. Vladeta Milićević se smatra za najobaveštenijeg policajca toga vremena i čoveka kome će Pavelić i kompanija postati glavna prokupacija.
Izvestio je vladu da se Pavelić uputio iz Beča u Bugarsku. Kraljevina je odmah uputila protesno pismo Bugarskoj zbog toga , jer je za Pavelićem bila tada raspisana poternica.
Ali, šta će on u Bugarskoj? Šta će koji q... tamo?

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Atentat na kralja Aleksandra   Ned Nov 23, 2008 3:50 am

≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ NAGOVEŠTAJI ATENTATA ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

1. Jedan italijanski časopis je 6 meseci ranije najavio da će kralj biti ubijen i da iza toga stoji masonska loža Veliki Orijent iz Grenobla, jer smatra da ih je kralj svojom politikom obmanuo.Navodno su saznali da hoće da se politički približi Hitleru i da sve više odstupa od politike koja je njima u interesu, što je nedopustvo. Ništa lepše mišljenje nisu imali ni o svom ministru Luju Bartu(neki izgovaraju i Bartou) čije neke poteze,kao jedan pokušaj sklapanja nekog saveza sa Rusima , nisu mogli da razumeju.
Veliki Orijent Francuske je ista ona loža koja se ponudila da se pod njenim patronatom osamostalimo posle razlaza sa ložom A. Ugarske. V. Orijent je bila loža sa mnogo jakim igračima, njihovom zaslugom su otoci i Dalmacija ostali u sastavu kraljevine SHS-a. Po njima, oni su to uradili zarad prijateljstva sa nama i na taj način su stekli veliko negodovanje medju kolegama masonima u Italiji. Književnik Andre Lebaj je još tada nagovestio da treba saseći u korenu svaki nemački militarizam koji može biti poguban po evropske zemlje.

2.Kralj Aleksandar je mesec dana ranije uspeo da izgladi odnose sa bugarskim carem Borisom i čak su imali vremena da ćaskaju kao prijatelji o nekim običnim životnim problemima i brigama. Da se povere jedan drugom o onome šta ih tišti.

Aleksandar- Ubiće nas, Borise, obojicu će nas ubiti!
Boris- Aleksandre, reci mi nešto: Jesi li ti mason?
Aleksandar- Nisam, bio sam nekad, ali odavno ne idem na sastanke po tim ložama.
Boris- Aleksandre, onda će tebe prvo ubiti, a ne mene.

Da li je Aleksandar stvarno bio mason?! Naravno da je bio, kao i njegov otac Petar.
To je najnormalnija pojava da ljudi plave krvi pristupe nekoj od loža.I ne samo oni, mnogi ugledni i vidjeni ljudi su bili masoni. Dositej Obradović, Sima Milutinović Sarajlija, Stevan Sremac, Stevan Mokranjac, Njegoš, Ivo Andrić...
Čak je i čuveni Živojin Mišić bio mason. On je u slobodne zidare stupio još dok je bio pukovnik, u pitanju je loža Pobratim, koja je u to vreme bila pod zaštitom Velike lože Ugarske. Tačnije, Aleksandar je bio lufton( sin masona koji automatski može da postane mason).

3. Kada je Aleksandar kretao iz Crne Gore za Francusku, pozdravio se sa knezom Pavlom.
Pavle- Do skorog vidjenja!
Aleksandar- Ko zna da li ćemo se ikada više videti.

Da li je on zaista znao da mu je to poslednje putovanje? Interesantno, prva njegova zvanična poseta toliko omiljenoj Francuskoj. Zemlja koju je toliko voleo i gde su prve reči govora koji je spremio glasile: "Ceo svet zna koliko volim Francusku".
Zvanično jeste, a nezvanično? Nezvanično je nekoliko puta bio tamo i to baš kad je trebao da donese važnije odluke.
Novembra 1928. pre nego što će se odlučiti da proglasi raspuštanje skupštine, on je otišao u Francusku, kako bi to saopštio tamo nekim krugovima i kako bi ih zamolio da podrže tu njegovu odluku. I nije sam krenuo, sa njim je i Vladeta Milićević, najobavešteniji policajac toga vremena, koji je sa svojim ljudima bio zadužen da obezbedjenje bude pod konac, jer " svi smo znali da će oni pripremiti atentat na Aleksandra".
Koji oni? Pavelić i kompanija? Smešno, Pavelić tada nije ni imao logore za obuku svojih ustaša, tek su bili u povoju. On je to mogao da uradi tek ako dobije zeleno svetlo od neke krupnije zverke.Na kraju krajeva , to se dešava 1928. kada ustaški pokret još nije bio tako masovan niti moćan da obavi tako nešto.

Četiri godine kasnije, 16. decembra 1933. kada je kralj povodom rodjendana dolazio u Zagreb, atentat nije uspeo , jer se glavni atentator uplašio i zbunio kad je bilo najpotrebnije.
Na saslušanju je jedan od atentatora priznao da su bili na obuci u Italiji i da su odatle došli u ZG. Kralj je to slušao ,sakriven iza paravana, i kad je pomenuta Italija izleteo je i prodrao se:
: " Eto, a ona budala Jovan Dučić me uverava da mi je Musolini prijatelj i da želi dobre odnose sa Jugoslavijom".
Medjutim, Musolini je verovao da može svoje prohteve da ostvari i bez toga čina. On jeste primio u krilo ustaše i finansirao ih na teritoriji Italije, ali je duboko verovao da će ili svojom diplomatijom ili podrškom Nemaca( kada je došao Hitler na vlast)uspeti da pripoji svojoj teritoriji Dalamciju. Ko su onda ti "oni" koji bi mogli da odobre atentat na jugoslovenskog kralja. Englezi, Francuzi?...Ko zna...

4. Ivan Meštrović, Hrvat jugoslovenskog opredeljenja, kaže da ga je češki ambasador u Londonu Jan Masarik, do tada veliki simaptizer kralja Aleksandra, iznenadio rečima:
" Ili kraljeva glava ili propast i naše i vaše države".

Ništa bolje reči nije imao ni jedan od bivših ministara spolnih poslova Francuske:
" Mi imamo pametnija posla nego da vas branimo od Italijana".

5. Petoga januara 1934. kralj je sastavio svoj testament, rekavši:
" Ja imam osećaj da ću biti ubijen. Odredite Zečeviću(kraljev sluga) pristojnu penziju.
Moj sprovod da bude skroman bez stranaca".

≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ PAVELIĆ, VANČO MIHAJLOV, VMRO... ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Jedan detalj je veoma bitan iz 1927. godine, koliko god se Poglavnik trudio da se dodvori
( pardon: ušlihta, nazovimo stvari onakvima kakve jesu) nekome od moćnika iz italijanske obaveštajne službe, on to nije uspevao.Kukao on, molio, zapomagao, čupao kosu od muke, ali jok... Niko nije obraćao pažnju na njega.Toga decembra 1927. stekao je jednog prijatelja čije će mu poznanstvo otvoriti mnogo vrata u Italiji .
Dakle, tada je Pavelić došao u Skoplje, gde je jedan od branioca 20-ak pripadnika MMTRO-a,pretežno studenata, kojima se sudi zbog neprijateljskog delovanja protiv države(Ljubi ih majka! Sve zlatna deca, andjelčići.Site momci, kršni Makedonci).
MMTRO je ekspozitura VMRO-a(Vnutrešnja Makedonska Revolucionarna Organizacija). Imali su za zakletvu slogan " Sloboda ili smrt" i na pristupnicama je bio potpis člana glavnog -centralnog odbora Ivana Vanča Mihajlova. Opa bato, dodjosmo do krupnije zverke. Pavelić je sa kolegama uspeo da odbrani svoje klijente i glavni argument mu je bio da niko ne može da garantuje da je to potpis baš Vanča Mihajlova. Svako može da se potpiše u njegovo ime i da se potpisom tako predstavi.
U desničarskim krugovima Bugarske stekao je velike poene zbog toga.
Sve to je došlo do ušiju samog V. Mihajlova i on se tu zainteresovao za Pavelića.
Mržnja prema Srbiji i svemu što je srpsko bila je ono što ih je ujedinilo.
Ko je taj čovek konkretno?

IVAN VANČO MIHAJLOV je čovek koji je na Balkanu, u to vreme, imao najkrvavije ruke, fašista nad fašistima. U samo jednoj godini, preko svojih egzekutora, je likvidirao oko 100 ljudi.Bio je veliki ekstrem koji je razmirice i probleme sa neistomišljenicima, rešavao likvidacijom istih. Nikakav dijalog ga nije interesovao.
Rodjen je u jednom selu kod Štipa i za sebe je uporno tvrdio da je Bugarin ,a ne Makedonac. Kao mlad se često seljakao na relaciji Makedonija -Bugarska i baš kad je razmišljao da se trajno nastani u Štipu, upoznao se sa Todorom Aleksandrovim, članom desno orijentisanog krila VMRO-a.Desnicu VMRO su još zvali i Vrhovisti. On je stekao naklonost Todora Aleksandrova. Bio mu je sekretar i daktilograf, a onda je poželeo da sam preuzme vodjstvo ove organizacije. I nije birao sredstva kako će doći do te pozicije.
Počinje da likvidira neistomišljenike i sve one koji mu stanu na put, a levičari VMRO-a, iliti Centralisti su posebno na njegovoj meti.Onda je rešio da i svoga političkog oca likvidira. 1924. ubijen je Todor Aleksandrov. To ubistvo je pripisao jednom svom suparniku, a onda poslao ljude da likvidiraju i toga čoveka.Glavna zamerka Todoru Aleksandr. je bila ta što je potpisao neki sporazum sa Rusima . Toliko je bio ogrezao u zločinu da je jednoj devojci(Menči Krničevoj) obećao da će je oženiti, ako ode u Beč i liši života odredjenu osobu. Ona je to uradila, a on je ispunio obećanje.
Nema šta, reč je reč.
Spisak zločina koji su izvršeni po njegovom nalogu je zaprepašćujući.
Jedan od njegovih galvnih egzekutora je Vlado Georgijev.

VLADO GEORGIJEV/Vlado Černozemski ,to jest, Vlado Šofer je ista ona osoba koja će 1934. u Francuskoj ubiti kralja Aleksandra.Dosta se polemisalo oko toga koje mu je pravo ime, jer je imao pitaj Boga koliko pasoša. Vlado Georgijev mu je pravo ime, a Černozemski je nadimak koji je dobio po svom zanatu-slao je ljude crnoj zemlji( černoj zemlji).
Vlado Šofer mu je još jedan od nadimaka koji je imao , jer je bio jedno vreme šofer svome tatku Vanči Mihajlovu. Prvo mu bio šofer, a onda počeo da likvidira za njega.
Pavelić je 1934. po odlasku iz Jugoslavije otišao u Beč, a odatle u Bugarsku i tu se sreo sa Vančom Mihajlovim. Odmah su našli zajednički jezik, sastali se zlo i gore da se malo razgovore, da malo proćaskaju. Vančo Mihajlov ga tu upućuje na svog čoveka u Italiji, kome treba da se obrati i savetuje ga da ide tamo i da kaže ko ga je poslao.
Nudi mu i pomoć kad se formiraju logori u instruktorskom kadru.
Pavelić se tako povezuje sa Italijanima i oni mu nude materijalnu pomoć i kampove gde će njegove ustaše vršiti obuku.
Isto to su pokušali da urade i u Austriji, ali je Vladeta Milićević odmah obavestio BG o njihovoj nameri i Austrija je posle protesta jugoslovenske vlade uskratila gostoprimstvo ustašama, pa su oni otišli u Madjarsku i tamo realizovali ono što nisu uspeli u Austriji.
Vlado Šofer je bio jedan od prvih instruktora u ustaškom kampu u Madjarskoj.
Od 1932. do 1934. ti kampovi su bili puni ljudi i sve to je iziskivalo velika materijalna sredstva, očigledno je da su ih finansirali Italija i Madjarska.
Italija je to radila da bi imala jak instrument za pritisak na svoje buduće sagovornike sa druge strane stola.
Znali su da je kralj obavešten o postojanju ustaških kampova i da će kada dodje do pregovora sa Aleksandrom na taj način ulaziti u dijalog sa bolje pozicije. Sa pozicije nekoga ko može da ucenjuje , uslovljava.
Tako se i desilo, oko 1930. počinju tajni pregovori Italije i Jugoslavije o tekućim problemima. I kada jugoslovenska strana pomene kampove, italijanska uzvraća sa pitanjem:" Mi tražimo da vi ne budete oružana marioneta Francuske".
Ali, nikako ne dolazi do sastanka 2 glavna čoveka: Musolinija i kralja Aleksandra, svi pregovori teku preko njihovih posrednika.I to teku veoma traljavo, ne pomeraju se sa nulte tačke.
Aleksandru je smetao i sporazum Italije i Albanije iz 1927. kojim je Italija faktički na Balkanu, jer u tom sporazumu je...Albanija je gotovo dovedena pod protektorat Italije.

Musolinijeve namere su bile očigledne kad je u pitanju Jugoslavija.
" Interes nam je da na pragu imamo jednu prašinu od države , a ne moćnu i jaku državu"

Takodje, Italijani imaju pretenzije da pod svoje skute stave i neke države severne Afrike.
A na pragu joj je jedna prirodno bogata zemlja.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Atentat na kralja Aleksandra   Ned Nov 23, 2008 3:51 am

Pavelić smatra da je konačno došao trenutak da svoje ustaše iz kampova pošalje u Jugoslaviju kako bi se nešto konkretno uradilo. Ali, sve su to periferne i sitne akcije , koje nisu mogle ozbiljnije da uzdrmaju režim u Beogradu.Onda se odlučuje da udari na glavnog čoveka u državi, na kralja Aleksandra. Medjutim, i ta akcija je propala1933. godine, pa je morao u pomoć da pozove Vanča Mihajlova iz Bugarske. Normalno, sve je to radio preko Italijana, jer su oni hteli da imaju punu kontrolu nad njim.Avgusta 1932. sreli su se Pavelić, Vančo Mihajlov i njihov posrednik iz Italije da se dogovore o atentatu na kralja.
Par godina ranije je došlo do upada bugarskih terorista na teritoriju Jugoslavije i vlada iz Beograda je o tome obavestila svoje saveznike sa Zapada.Pod pritiskom Engleza i Francuza, car Boris se izvinjava svojim susedima i obećava da će uraditi sve kako bi
se normalizovali odnosi dve zemlje. Formira se zajednička yu-bugarska komisija, koja je potvrdila da vmro-vci upadaju na teritoriju Jugoslavije.
Bugarska vlada je morala da reaguje i počela je da hapsi članove VMRO-a.
Izmedju dve zemlje polako dolazi do poboljšanja odnosa, posle toga i kralj Aleksandar odlazi 1933. u Sofiju da razgovara sa carem Borisem.To je još jedan njegoh uspeh u spoljnoj politici.

Avgusta 1933. u Rimu, Pavelić predlaže Vanči Mihajlovu da se atentat na kralja obavi u Bugarskoj ,dok on bude u poseti caru Borisu.Medjutim , Vančo Mihajlov to odbija.
Hoće da pomogne u pripremi za atentat, ali to se ne sme dogoditi dok je kralj u Bugarskoj, jer bi tada njegova organizacija mogla da padne pod još žešći udar bugarske vlade i stranaca, a ne zna se ni kakve bi posledice mogla da pretrpi Bugarska od Evrope, ako bi se to ubistvo dogodilo na njenoj teritoriji.
-Koja je sledeća zemlja koju kralj treba da poseti posle Bugarska?
-Francuska.
-Tamo ćemo to odraditi, tamo ćemo ga ubiti.Daću vam čoveka za tu akciju.
-Ako ni ovo ne uspe, ubićemo ga kad bude sledeći put van zemlje.Posle Francuske gde ide?
-U Englesku.

Pavelić, poučen lošim iskustvom sa neuspelim atentatom na kralja, sada traži pouzdane ljude. Vlado Šofer je osoba koja je idealna za tako nešto, provereni ubica, koji je mnogo ljudi poslao černoj zemlji, kako mu glasi jedan od nadimaka.Čim ga preporučuje Vančo Mihajlov znači da neće omanuti.
Ostale detalje prepustiće Didi Kvaterniku.Dido je kontaktirao šefove sa kampa u Madjarskoj i Vjekoslav Servatzy(kasnije jedan od najžešćih ustaša u periodu od 1941-1945) mu šalje 3 svoja čoveka: Zvonimira Pospišila, Miju Kralja i Ivana Rajića.
Vjekoslav Maks Luburić je tada bio u kampu gde je glavni bio Servatzy i ispao je kad se birala glavna trojka koja će ići u Francusku .Toliko se naljutio na Servatzija da je posle toga napustio kamp i prekinuo svaku komunikaciju sa njim. Servatzy se pravdao da Luburića nije smeo da pošalje, jer osim madajrskog nije znao ni jednu reč stranog jezika.
Inače, Zvonimir Pospišil je ista osoba koja se pominje u jednom romanu Vuka Draškovića. Drašković ga tu, a još i u nekim svojim izlaganjima, pominje kao čoveka koji je učestvovao u borbama ustaša i četnika u Hercegovini 1941.
Ta priča nema veze sa istinom, jer je Pospišil posle atentata uhapšen i umro je u zatvoru.

Dido Kvaternik i Vlado Šofer dolaze iz Italije u Švajcarsku, gde su trebali da se nadju sa ostalima. Trojka iz kampa u Madjarskoj se tu sreće sa njima(C...c...c...Sve od crnog oca i još gore maj...mislim, sve neki "fin" svet).Odlaze u Pariz sa madjarskim pasošima,a po dolasku u Francusku, Dido im nabavlja čehoslovačke pasoše.
Onda im objašnjava da će Pospišil i Rajić biti u Parizu i čekati ishod atentata u Marseju. U slučaju da tamo omanu Vlado Šofer i Mijo Kralj, Aleksandar posle Marseja treba da poseti Pariz i onda će ova rezervna grupa ispraviti propust prve.Pokazuje im grad i trasu kuda bi trebao da prodje kralj Aleksandar i predlaže mesto odakle je najbolje likvidirati ga. Tu ih upoznaje sa jednom ženskom osobom zvanom Plava dama, za koju im kaže da će im 9. oktobra ujutro dati pištolje i bombe.
7. oktobra, posle instrukcija koje im je dao, Dido Kvaternik napušta Francusku .
9. oktobra ujutro Plava dama daje pištolje atentatorima i Vlado Šofer i Mijo kralj kreću za Marsej.

U Francuskoj je pre kralja stigao i Vladeta Milićević i on kaže da je znao da su teroristi već tamo, ali da nije imao neke preciznije podatke o njima.Zbunila ga je činjenica da oni nisu bili u Marseju sve do toga jutra. Iskusan obaveštajac je tada preko italijanskih izvora saznao neke detalje i odmah je to javio ambasadoru Jugoslavije u Parizu. Preneo je poruku da kralj odustane od puta.
" Kasno smo saznali da postoje dve grupe i da će jedna biti u Parizu, u slučaju da ona u Marseju ne uspe. Najvažnija informacija koju smo tada saznali je da imaju čehoslovačke pasoše".

I reči Vladete Milićevića su stigle do kralja, ali je on samo odmahnuo rukom, govoreći da je sada kasno za menjanje protokola posete.
Posle atentata Vladeta je uspeo da dodje do pisama koje su razmenjivali Dido i ostali.
Dido:" Poruči Ciglaru da sam napisao rekvijum za onoga Ciganina"
Ciglar = Pavelić
Ciganin= kralj Aleksandar

Dido 2x :" Atentat u Marseju je moje remek-delo"
Iz tih pisama se vidi da oni kralja oslovljavaju sa Ciganin i Aleksandar Poslednji.

Atentat na kralja je toliko zbližio Vanču i Pavelića da je ovaj vmro-vac ceo 2. svetski rat proveo u ZG, kako nekakav bliski savetnik Poglavnika. Bio mu je čovek od punog poverenja. Ostali ministri NDH-a su morali nekad da čekaju i po sat vremena da ih Poglavnik primi na razgovor, a Vančo je za to vreme slobodno ulazio i izlazio kod njega u kancelariju kad god je hteo. Bio je u Zagrebu, a ne u Makedoniji, za koju se borio čitavog života i sanjao da udje u sastav Bugarske. Zar nije to nelogično?
Nije, u istoriji i politici sve ima svoje zašto i zato.
6. aprila 1941. Nemci bombarduju BG i odlučuju da daju zeleno svetlo za nastanak NDH,
ali nikakko ne žele na čelu te države Pavelića, jer su znali da je on Musolinijev potrčko i da je osoba pod čijom će komandom samo doći do novih varnica izmedju Srba i Hrvata.
A njima je glavni cilj bio da udare na Rusiju i nije im u zaledju trebala jedno nestabilno područje kao što je teritorija bivše Jugoslavije.
Tek 8. aprila 1941. kad je V. Maček odbio da bude predsednik te nove države, nemajući kud, Nemci se odlučuju za Pavelića, ali su pre toga vrbovali Vanču Mihajlova da radi za njih. Zato su V. Mihajlova i poslali kasnije u ZG da bude uz Pavelića i prati svaki njegov korak .
Samo jednom je Vančo , tokom 1944. otišao na inicijativu Nemaca u Makedoniju, kako bi pokušao da postane neki šef toga prostora i da ih informiše o situaciji na tom terenu.
Medjutim, on se posle nekoliko dana vratio odatle i poručio svojim gazdama:
" Nema od toga ništa".

Ova dva zlikovca i posle 2. svetskog rata ostaju nerazdvojni prijatelji.
Zajedno se kriju u samostanu sv. Jeronima u Rimu, a onda Pavelić odatle beži u Argentinu, a Vančo ostaje u Italiji, gde je 1990. umro.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Atentat na kralja Aleksandra   Ned Nov 23, 2008 3:51 am

≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ UBISTVO KRALJA U FRANCUSKOJ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Kralj u pratnji kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge(knez i njegova supruga ga prate do luke Zelenika, odakle treba brodom da ode za Marsej) idu do Kosovske Mitrovice, gde se kralj pozdravlja sa francuskim otpravnikom poslova, a odatle kreću za Crnu Goru. Za njegovu Crnu Goru!
Dobro ste pročitali, da ponovim još jednom: za njegovu Crnu Goru.
Mnogi Srbi bi se iznenadili kad bi čuli neke stare snimke iz radio arhive.
Kralj Aleksandar je po govoru više podsećao na Crnogorca nego na Srbina, imao je jak crnogorski akcenat, koji mu je ostao do kraja života.
Brat bratu, od 1000 ljudi koji bi čuli te snimke, retko ko bi i pomislio da je to govor kralja Aleksandra. Ne treba zaboraviti da je kralj rodjen na Cetinju(deda po majci mu je bio crnogorski kralj Nikola) , gde je proveo i jedan deo detinjstva, a odatle je otišao na školovanje u Ženevu.
Čak je njegov otac, kralj Petar Prvi, često umeo da kaže:
" Ovaj moj stariji sin Djordje je na mene, a mladji Aleksandar je povukao na crnogorskog kralja Nikolu.
Zato je kralj, i pored lošeg vremena, želeo da automobil što sporije ide, kako bi uživao u prirodnim lepotama Crne Gore.
Tokom puta su saznali da će biti biti loše vreme, pa knez Pavle pokušao da ga ubedi da na putovanje krene kopnenim putem, a ne brodom. Kralj to odbija, ali knez Pavle ga ubedjuje da bar kraljica Marija krene vozom. Kralj na to pristaje.
Pozdravlja se sa njima. .
Srdačno se rukuje sa knezom Pavlom.
- Do skorog vidjenja!
-Ko zna da li ćemo se ikada više videti.

Kralj se radovao kao dete ovoj poseti Francuskoj, trebala je to da bude kruna jedne uspešne politike . Šta je on uradio za vreme svoje vladavine?
Kraljevina Jugoslavija je bila zemlja sa mnogo unutrašnjih problema, ali u poredjenju sa onom zemljom iz 1903. koja je Evropu zaprepastila majskim prevratom i koja je u očima nekih evropskih krugova gledana kao zemlja bez ikakve civilizacijske perspektive, tvorevina koju je stvorio kralj Aleksandar je bila za svako poštovanje.
1921. stvorena je Mala Antanta( savez SHS, Rumunije i Čehoslovačke). To je bio savez koji štiti svoje i savezničke interese pred zahtevom zemalja-gubitnica koje su nagoveštavale reviziju Versajskog ugovora. Pristupanjem Jugoslavije, Mala Antanta se pretvorila u jaki politički i vojnički savez kojem su mnoge države pridavale značaj velike sile.

Odnosi sa Francuskom i Čehoslovačkom su bili odlični, sa Rumunijom takodje( njegova žena,kraljica Marija ,je sa rumunskog dvora, tako da je logično da su dve zemlje imale dobre odnose), Grčka je još jedna zemlja koja je u kralju Aleksandru videla prijatelja i nastavila tradicionalno dobre veze, a i Kemala Ataturka, poznati turski reformator mu postaje politilki istomišljenik.
Ipak, poseta Francuskoj dolazi posle, njegovog pomirenja sa bugarskim carem Borisom. Normalizacija odnosa sa susednom Bugarskom je njegov veliki uspeh na političkoj sceni.
Voleli ga ili ne, njegovi protivnici ne mogu da mu ospore neke rezultate. Bio je veoma aktivan političar, koji je stekao dosta političkih poena svojim delovanjem.
Ali...neki krugovi u Evropi su smatrali da se on približava Nemačkoj.
Musolini je jedini političar sa kojim nije uspeo da izgladi odnose.

Razarač jugoslovenske mornarice " Dubrovnik" bližio se marsejskoj luci.Tamo je bilo nekoliko brodova koji u znak poštovanja prema francuskom prijatelju i savezniku ispaljuju plotune. Dva francuska razarača ga prate do luke.
Kralj se doteruje i sprema da stupi na francusko tlo.Na grudima mu je francuska Legija časti.
Njegov sluga-sobar Zečević, preklinje kralja da ispod uniforme stavi nekakav štit za svaki slučaj, ali ga Aleksandar Prvi nije poslušao.
Dole ga čekaju njegova dva prijatelja: ministar inostranih poslova Luj Bartou i čuveni general iz 1. svetskog rata Žorž, obojica su nestrpljivi da pozdrave svoga dragog gosta.

Marsej(izvinjavam se ako pogrešno izgovaram, neki pišu Marselj) je bio okićen trobojkama dve zemlje, ceo grad je bio u euforiji. Masa naroda je na ulicama i iščekuje da kralj prodje u automobilu i pozdravi ga.
Ko bi u takvoj atmosferi mogao da potegne pištolj na tako važnog gosta?
Samo lud čovek, koji se pre toga pomirio sa svojom sudbinom. Dvojica takvih su bili u masi naroda. Vlado Šofer je sa buketoom cveća i pištoljem marke mauzer čekao da obavi ono zbog čega je tu.

oko 16.00
Automobil u kome su kralj, ministar Bartu i general Žorž kreće. Krov na automobilu je spušten, a ispred je policijski automobil u kome je jedan od glavnih ljudi zadužen za obezbedjenje cele parade. Tu su i dva oficira sa sabljama na konjima.
Povorka je praćena zvucima francuske himne " Marseljeze".
U jednom trenutku iz mase istrčava Vlado Šofer s cvećem u ruci, uzvikujući:" Živeo kralj!"
Dolazi do kola i nogom staje na papuču automobila " delaž", vadi revolver( pre toga je bacio cveće) i počinje da puca. Prvo u kralja ,a onda u francuskog ministra i generala.
Oficir na konju prilazi i 2 puta ga udara sabljom, posle čega VŠ pada na zemlju, ispalivši još hitaca. Jednu ženu je pogodio njegov hitac. Počinje i policija da puca i nastaje totalni metež. Ginu 3 posetioca i jedan policajac. Masa kreće da linčuje atentatora, koji je van svesti , ali ga policajci sklanjaju u jedan obližnji kiosk. Nikad više nije ni došao svesti, jer je par sati kasnije izdahnuo u jednoj od policijskoj kancelariji. Na desnoj ruci je imao istetoviranu mrtvačku galvu sa dve koske i ćirilicom napisano VMRO.
Automobil sa kraljem i ostalima kreće ka jednoj od zgrada gde je, po protokolu, i trebao da svrati kralj.
-Ima li lekara?- viče neko od oficira .

Javlja se jedan mladić i puštaju ga u zgradu, nadajući se da može da pomogne.
Ali nije mogao ništa da uradi. Tri rane na telu su bile više nego kritične.
Oko 17.00 kralj je izdahnuo.
Nekoliko trenutaka kasnije, izdahnuo je i ministar Bartu, u jednoj francuskoj bolnici.
Operisan je i junak sa solunskog fronta, general Žorž, i uspeo je da preživi iako je u njegovom telu završilo 4 metka.
Da li je i neko od policajaca pucao na ove ljude?

* ČUVAJTE MI JUGOSLAVIJU *
Da li je kralj stvarno izgovorio ove reči posle atentata? Teško. Na crno-belom snimku se vidi da je bio u tako lošem stanju da nije znao za sebe, na licu mu je bila bolna grimasa.
Čovek koji je bio u tako lošem stanju, jedva da je znao za sebe. To su potvrdili i lekari kasnije, kralj je jedva davao znake života.Od koga je potekla informacija o poslednjim rečima kraljaAleksandra? Od Bogoljuba Jeftića, ministra spoljnih poslova, koji je bio u automobilu iza i koji je po pucnjavi dotrčao do kraljevog automobila. On tvrdi da je kralj baš te reči izgovorio, što je narod prihvatio i što se i danas prepričava.
Ima onih koji su išli dalje i pisali očigledne laži. Jedan francuski list je to malo izmenio i napisao da su kraljeve poslednje reči bile:" Čuvajte mi Jugosalviju i prijateljstvo sa Francuskom". Onda se neko setio, da bilo koji čovek u onako samrtnom stanju ne bi mogao da izgovori tako dugačku rečenicu, jer je bi to za njega bio suviše veliki napor, pa je rekao da to se to promeni u samo " Čuvajte Jugosalviju".


Kraljici Mariji je za smrt njenog supruga saopšteno tek kada je voz kojim je putovala prešao švajcarsko -francusku granicu.

Policija je odmah uhapsila trojicu atentatora( Pospišil, Rajić i Mijo Kralj) i iz njihovog izlaganja se videlo da su instrukcije dobili od Ante Pavelića i Eugena Dida Kvaternika.
Francuska odmah traži od Italije izručenje ove dvojice, ali Musolini to odbija.
Ne treba zaboraviti da se radi o 1934. godini kada je Hitler već bio na vlasti, a Musolini je bio njegov bliski saradnik. U to vreme, Italija je imala tu moć da odbije zahtev Francuza.
Ipak, da bi malo smirila strasti, hapsi Pavelića i Kvaternika.Medjutim, ubrzo ih pušta na slobodu, obrazlažući da nisu krivi.
Francuzima je u interesu da poboljšaju svoje odnose sa Italijanima, a to neće uspeti ako se na sudjenju sazna da je Italija sa Musolinijem debelo umešana u ovo ubistvo.
Prvo se vrši pritisak na vladu Jugoslavije da pred Društvom Naroda u Ženevi, naša strana ne pominje Italijane. I naši pristaju na to.
Bogoljub Jevtić, isti onaj koji je preneo poslednje kraljeve reči, se pokazao kao izuzetno slab govornik nasuprot svojim rivalima. Optužba je upućena samo na račun Madjara za organizovanje ustaških logora i finansiranje istih .Toliko nije bio dorastao sitaciji da je druga strana uspela da sve to formuliše kao sitan propust nižih organa madajrskih vlasti.
12. januara 1935. spor je skinut sa dnevnog reda.

Zašto bi se onda Francuska zalagala za nešto kad je od toga i sama Jugoslavija digla ruke?
U Francuskoj počinje sudjenje atentatorima i odmah dolazi do teškog prepucavanja izmedju tužioca i branioca. Razmenjuju se grube reči i uvrede.Toliko grube za pravnike da tužioc zahteva da se branioc izbaci iz sudnice.
On mu na to odgovara:" Pokoriću se samo sili". Medjutim, kad su policajci došli do njega, spakovao je svoje stvari i izašao.
Da bi izbegli dalje blamiranje, Francuzi vuku odlučnije korake, u nadi da što pre završe sa ovim procesom.
Smenjuje glavnog tužioca i optužuju ga da je loše vodio proces, pa ga zato penzionišu.
Dolazi iskusni advokat Loison,za branioca, čije se ime izgovaralo sa strahopoštovanjem i divljenjem u francuskom pravosudju.Zahvaljujući njegovoj veštini i retorici trojica osudjenih su dobila doživotne kazne februara 1936. i ispalo je da niko drugi osim njih nije umešan u zločin. On je prekidao sudjenje i skretao sa teme kad god bi se pojavili dokazi o umešanosti Italije u sve ovo. Upravo to je i odgovaralo zvaničnoj Francuskoj.
Videći, kojim tokom ide ishod sudjenja,kraljica Marija angažuje privatnog advokata Pola Bonkura, bivšeg premijera Francuske i pokreće privatnu tužbu.
Od te tužbe će kasnije morati da odustane, usled jakog pritiska francuske vlade.
Ali na tom sudjenju su izbegnuta mnoga nezgodna pitanja. koja bi proces usmerila drugi tokom.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Atentat na kralja Aleksandra   

Nazad na vrh Ići dole
 
Atentat na kralja Aleksandra
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Atentati
» Aleksandra Radović
» Aleksandra Radović
» Aleksandra Jovanovic
» My playlist

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MALO SOKAČE :: D i s k u s i j a :: Kultura i obrazovanje-
Skoči na: