Lep provod,puno zanimljivosti i luda zabava...
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 31 dana Pon Feb 06, 2012 12:06 am
Zadnje teme
» Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Pon Jan 19, 2009 12:24 pm od Rin Tin Tin

» na slovo na slovo
Čet Jan 15, 2009 1:42 am od Rin Tin Tin

» Da se malo lazemo ?
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» nastavi igru
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» asocijacije
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» brojanje do 10 000
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» Srecan rodjendan Kolisa!
Pon Jan 12, 2009 10:35 pm od kolisa

» Test inteligencije.....
Sub Dec 27, 2008 1:18 am od stryker

» Da li više volite crnu ili belu stranu eurokrema?
Sre Dec 24, 2008 10:25 pm od Dalai Lama

Oktobar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031    
KalendarKalendar
Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži

Delite | 
 

 Pivo - pice staro koliko i covek

Ići dole 
AutorPoruka
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 12:06 am



Pivo, penusavi, iskricavi napitak u sebi sadrzi deo magije zbog koje se svakog minuta u svetu popije skoro 6 miliona litra. Dovoljan razlog da se njime malo vise pozabavi i da se o njemu nesto vise sazna.

Pivo je jedno od najstarijih pica poznatih coveku. Pice koje ga je pratilo kroz celu njegovu burnu istoriju i bilo svedok svih drevnih civilazija koje su nastajale i nestajale.
Od pamtiveka je bilo sredsvo za osvezenje i uzivanje, ali i hrana, pa i lek. Prinosilo se kao zrtva bogovima, koristilo se u religioznim obredima, ali ipak iznad svega bilo pice obicnih smrtnika. Pili su ga jos stari Sumeri i cuvali tajnu njegovog spravljanja. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sobom na svoj put u zagroban zivot, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide, da bi za njega bili spremni. Pili su ga stari Grci, pre nego sto je vino osvojilo ovo podrucje. Rimljani su ga nasledili, a plemena koja su im oduzela sjaj nosila na sve svoje pohode. Ni jedan poznati ep nije spevan, a da mu u njemu nije posvecena duzna paznja. To je oduvek bilo pice koje je donosilo osvezenje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, ali i umirivalo i opustalo.

Oduvek pili su ga bogati i siromasni, iz zlatnih putira i glinenih vrceva, da bi osetili njegova dragocena svojstva. Pilo se da bi se umoran tezak nakon teskog rada okrepio i povratio u zivot, ratnik dobio energiju za napore koji ga ocekuju, zedan napojio i osvezio, opterecen opustio i odmorio, bolesatan okrepio i razveselio, a onaj koji pati od nesanice lakse utonuo u san. Deluje kao hrana i kao lek. Ono utoli glad, ali i osnazi organizam. Smiruje nerve, a ozivi celo telo. Naravno mora se piti sa razumom i sa merom. Oni koji su se o to oglusili osetili su posledice. Ni jedno pijanstvo nije prijatno, a ono od piva se posebno dugo pamti. Ali to je prica za sebe.
U pocetku, spravljanje piva bilo je iskljucivo zensko umece. Zene su bile te koje su ga varile i prodavale, a ako bi izazvalo cudno ponasanje preterano revnih gostiju, zbog toga bile i spaljivane kao vestice. Slavu spravljanja dobrog piva, kasnije su preuzeli kaludjeri i cesto po njemu postajali daleko poznatiji nego po duhovnim tekovinama svojih manastira. Pivo je postalo unosna radinost, a umece njegovog spravljanja donosilo je ugled i prestiz. Na njemu su bogati postajali jos bogatiji, a siromasni su na njega trosili poslednju paru.
Spravjanje piva dugo je bilo obavijeno tajnom. Prenosilo se kolena na koleno i u sebi dugo nosilo nesto misticno. Danas u njegovom dobijaju vise nema tajni, ali trag misticnosti je ostao.

Kada je tacno pivo nastalo tesko je utvrditi. Prvi pisani tragovi o spravljanju piva datiraju iz perioda 6000 godina p.n.e i poticu od Sumera koji su nastanjivali podrucje Mesopotamije, izmedju reka Tigar i Eufrat. Glinene tablice iz tog vremena ukazuju na to da je pivo bilo omiljeno pice, a pivari ugledni stanovnici dvora. Sumerska civilizacija se ugasila u 2.veku p.n.e., a Vavilon koji ju je nasledio, nastavio je tradiciju spravljanja piva. Kralj Vavilona Hamurabi (1728. do 1686. godine p.n.e.) poznat kao tvorac prvog pisanog zakona (Codex Hammurabi), koji je nadjen urezan u veliki kameni blok, regulisao je izmedju ostalog i uslove proizvodnje i prometa piva. Za to je ocigledno imao razloga, jer je vec tada u prometu bilo 20 razlicitih proizvoda tipa piva. Ovaj zakon bio je u upo-trebi vise od 1000 godina. U to vreme pivo obicno nije prodavano, vec se dobijalo zavisno od statusa, ili se menjalo za jecam. Seljaci su dobijali 2 l, sluge 3 l, a cinovnici i svestenici po 5 l na dan. Mada je bilo i vrlo trazena roba u trgovini. Zna se da je zajedno sa ostalom robom prelazilo put dug 1000 km do susednog Egipta.
Egipat je bio nista manje poznat proizvodjac piva. Artifakti nadjeni u grobnicama iz ovog perioda, pokazuju da je proizvodnja piva i hleba u to vreme bila ne samo razvijena vec i organizovana na komercijalnoj osnovi. Egipatsko pivo bilo je na daleko poznato, a majstori koji su ga spravljali toliko postovani da su dobili poseban hireoglifski znak. Njegova tajna bila je izmedju ostalog i u urmama koje su dodavane radi poboljsanja ukusa. Inace, jos jedan interesantan momenat vezan je za stari Egipat. Dugo se smatralo da je omiljeno pice ove drevne civilizacije bilo vino. Medjutim radi se u stvari o pivu, a zabuna je nastala zbog cinjenice da ga Herodot, cuveni putopisac toga vremena, u svojim zapisima naziva "vinom koje se dobija od jecma".

Za pivo su znali i stari Grci i Rimljani. Njihovo omiljeno pice bilo je vino, ali ono je bilo suvise dragoceno da bi ga bilo dovoljno. Zato je vino proglaseno picem bogova i pili su ga samo povlasceni. Pivo je bilo pice obicnog naroda, dostupno svima. Dionis se cesto poistovecuje sa bogom vina, medjutim, to je nepravda za pivo. Dionis je u staroj Grckoj bio zastitnik vinove loze, ali i zastitnik zabave i zastitinik i vina i piva.

Na Evropski kontinent pivo je preneto dolaskom Keltskih plemena iz Azije, priblizno 1000 godine p.n.e. Ona su neselila zapadnu Evropu: Spaniju, deo Francuske i Britanska ostrava. Germani su se pojavili nesto kasnije, naselivsi danasnju Nemacku, Holandiju i Skandinaviju. Svoja piva nazivali su peor, ili bior (odakle verovatbo potice danasnji naziv beer (bir). I oni su smatrali da je vino namenjeno bogovima, dok je pivo pice koje pripada obicnim smrtnicima. Bilo je toliko omiljeno da su ga opevali u svim svojim sagama i epovima. Najbolji primer je cuvena finska saga Kalevala u kojoj je pivu posveceno 400 stihova, dok je a celokupnom postanku sveta pripalo samo 200.

U Kini se 2000 godine p.n.e. proizvodilo pice koje je imalo karakter vina, ali se pravilo od prosa. Tek nesto kasnije pojavilo se pice slicnih svojstava, ali spravljano od pirinca. I na tlu danasnje Indije i Irana, proizvodila su se pice slicno pivu. Pridavana su im nadprirodna svojstva i cesto su koriscena u religioznim obredima.

Plemena severne Afrike proizvodila su pica slicno pivu od psenice. U juznoj Africi Bantu plemena proizvodila su slican napitak , ali od sirka i prosa koje se na tlu Afrike i dan danas zadrzao.

Americki kontinent znao je za pivo 3000 godine pre nego sto je sa Kolumbom dosao evropski uticaj. Proizvodilo se od zitarice koja je u tom podneblju dominirala, kukuruza. Inke u juznoj Americi proizvodile su ga davno pre nove ere, a Acteci i Maji koji su se pojavili kas-nije nastavili su tom tradicijom.

Sta je pivo?

Pivo je blago alkoholno pice i proizodi se od jecma, ili preciznije od jecmenog slada. Slad je isklijali jecam koji za razliku od polaznog zrna, sadrzi enzime potrebne za razgradnju skroba i proteina i omogucavaju dobijanje pivske sladovine koja ce kasnije vrenjem dati pivo. Jecam nije jedina zitarica od koje se dobija pivo, ali je osnovna sirovina najveceg broja piva u svetu.

Druge osnovne sirovine od kojih se dobija pivo su voda, hmelj i pivski kvasac. Voda je nezamenjljiv sastojak, od cijeg kvaliteta u mnogome zavisi i kvalitet i tip piva. Soli rastvorene u vodi uticu na reakcije koje se odvijaju u toku proizvodnje i kao takve uticu na ukus, boju i miris finalnog proizvoda.
Hmelj se dodaje u vrlo maloj kolicini, od svega nekoliko stotina grama na sto litara sladovine, ali isto tako u mnogome doprinosi ukusu, mirisu i stabilnosti proizvoda. Daje karakteristicnu prijatnu gorcinu i specificnu, prepoznatljivu aromu. Sa druge strane, gorke komponente hmelja imaju baktericidna svojstva i uticu na stabilnost piva i jedan su od razloga zbog koga pivo ne moze sadrzati stetne bakterije.
Pivski kvasac je isto tako sirovina od cijih svojstava u mogome zavise svojstva piva. Vrenje se vrsi uz pomoc strogo odabranih, selekcioniranih sojeva koji upravo odgovaraju zeljenom tipu i obezbedjuju njegovu stabilnost i trajost.

Pivari kvalitetu svake od ovih sirovina posvecuju velika paznja jer dobro znaju da je svaka od njih, u svom domenu, odgovarnja za dobijanje specificnih finalnih karakteristika piva. Jer ne kaze su uzlud da je slad "dusa" piva, hmelj "zacin", kvasac "duh", a voda njegovo "telo".
Danas se najcesce jedan deo slada zamenjuje drugim zitaricama (tzv. nesladovanim zitaricama): kukuruzom, psenicom, pirincem, ili samim jecmom. To se radi sa ciljem da se dobije jeftiniji, pristupacniji proizvod to je praksa koja je zastupljena u skoro celom svetu.

Cesto se postavlja pitanje, da li je pivo, nakon zamene dela slada drugim zitaricama, losijeg kvaliteta od piva dobijenog od cistog slada. Na njega nije tako lako dati odgovor. Pivo od cistog slada ima sva plemenita svojstva sirovine od koje je proizvedeno. Zamenom dela slada drugim zitaricama sigutno je da se ne moze dobiti potpuno isti proizvod. Ovakvo pivo imace nesto izmenjana svojstva, a kako ce ona biti primljenja zavisi i od umeca pivara i ukusa potrosaca.

Pivo ima nizak sadrzaj alkohola, koji najcesce ne prelazi 3,5 - 5%. Ova mala kolicina alkohola se na ukusu ne oseca, ali pojacava ukus i miris ostalih sastojaka i doprinosi harmonizovanju arome. Priblizno isto toliko ima i ekstrakta u pivu. On daje punocu ukusa i karakteristicnu prepoznatljivost svakom pivu po naosob.

Reskost piva posledica je prisustva ugljen dioksida. Ima ga oko 4.5 g/L, a to je priblizno onoliko koliko ga ima i u gaziranim napitcima tipa Cole i mineralnim vodama. Medjutim, za razliku od onog u gaziranim napitcima, CO2 u pivu je vezan. Zbog toga se mnogo sporije izdvaja, dugo ostaje u pivu, daje karakteristicnu finu reskost i stvara obilnu sitnozrnu penu (kragnu), koja je jedno od merila kvaliteta piva.

Trajnost piva zavisi od nacina njegove proizvodnje i stabilizacije i po pravilu je deklarisana. Pri tome treba znati da je pivo potpuno prirodan napitak koji se ne konzervise sredtsvima za konzervisanje. Njegova stabilnost posledica je dobro i pazljivo vodjenog procesa proizvodnje, a povecava se samo primenom pasterizacije, ili sterilfiltracije.
Jos jedan podatak koji govori o kvalitetu piva i koji se deklarise je sadrzaj polaznog ekstrakta, ili sadrzaj alkohola. Interesantno je da se sradzaj ekstrakta o kome je rec, ne odnosi na ekstrakt u pivu, vec na ekstrakt sladovine od koga je pivo dobijeno.

U svetu postoji dosta razlizitih tipova piva, koja se medjusobno razlikuju i po primenjenom postupku proizvodnje i po sirovinama od kojih se proizvodi. Samim tim karakteristike svih ovih piva su u mnogome razlikuju. Prakticno svaka pivara ima svoje pivo prepoznatljivog ukusa i arome.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 2:03 am

Homo sapiens pivopius!

Pivo nije najstarije alkoholno pice poznato coveku. Cinjenica da se spontanim vrenjem vocnog soka, ili meda moze dobiti prijatan napitak, bila je poznata hiljadama godina pre nego sto je razvijeno umece spravljanja piva. Ljubitelji vina vole da kazu kako je vino "dar bogova". Mozda su i u pravu, jer lako je predpostaviti da je prvi put dobijeno pukum slucajem. Da bi se dobilo pivo, bilo je potrebno mnogo manje srece, a mnogo vise umeca. Bilo je potrebno da nas predak dozivi dosta veliki evoluativni napredak i da savlada mnogo zivotnih prepreka, zasta je sigurno bilo potrebno da prodje dosta vremena.
Kako govorimo o periodu o kome nema pisanih tragova, moramo se osloniti na logiku i iskustvo. Napitak slican pivu pojavio se najverovatnije u periodu kada je potreba za cuvanjem hrane, naterala primitivnog coveka da melje proklijala zrna zitarica, formira ih u oblik testa i susi, kako bi ga mogao jesti onda kada druge hrane nema. Mleo je zrna koja je prethodno pustio da proklijaju jer je, verovatno opet sticajem okolnosti, shvatio da su ona mnogo bolja i ukusnija. Tada nije znao da ova zrna imaju u sebi sastojke (enzime) koji omogucavaju razgradnju sastojaka zrna (skroba i proteina) i kao takva su ne samo ukusnija nego se lakse vare i zdravija su.

Dobijeno suvo testo sluzilo je za jelo, ali se moglo i drobiti i mesati sa vodom. Ovo drugo resenje ubrzo se pokazalo daleko interesantnijim jer su se posle relativno kratkog vremena dobijala dva vrlo korisna proizvoda: napitak prijatnog ukusa i mirisa lekovitih svojstava i ostatak dragocen u pripremanju druge hrane. Danas znamo o cemu se radi. Fermentisani napitak koji se dobijao spontanim vrenjem rastvora secera i bio preteca danasnjeg piva, bio je bogat vitaminima i mineralima, a ostatak u obliku testa, (maja) proizvod bogat kvascima i proteinima potreban za spravljanje hleba.
Napitci koji su preteca danasnjeg piva, proizvodili su se na slican nacin kod svih drevnih plemena i naroda. Zitarice su se namakale u vodu, pri cemu se omotac zrna (plevica) delimicno odvajao i zrna zapocinjala da klijaju. Nakon odredjenog vremena, zrna su susena, usitnjavana i ponovo mesana sa vodom, kako bi se dobilo vlazno testo. U njega se dodavalo testo (maja) iz prethodne partije, koje se na odgovarajucoj temperaturi cuvalo do naredne upotrebe, kako bi kvasci ostali aktivni. Usled delovanja kvasaca i bakterija mlecnokiselinskog vrenja, zapremina testa je rasla uz razgradnju skroba i nastanak secera. Ako se istovremeno proizvodio hleb, ovako naraslo testo je mesano sa novom kolicinom usitnjenih zitarica (psenice, jecma, ili prosa), ostavljano da fermentise izvesno vreme i nakon toga peklo.
Kada su proizvodili pivo, umesto zitarica, dodavana je voda. Vremenom proizvodnja hleba i piva postale su nezavisne jedna od druge, mada su cesto i dalje vodjene paralelno.

Sa malim izmenama na ovaj isti nacin pivo se proizvodilo hiljadama godina. Dva osnovna momenta: da se kao polazna sirovina koriste isklijale zitarice i to: da se fermentacija vrsi dodatom kulturom kvasaca, a ne spontano, zadrzala su se i dan danas i osnova je savremene proizvodnje piva.

MALA PIVARA - PRVO PIVARSKO AKCIONARSKO DRUSTVO (1871. GOD.)

'Inicijativom imucnih beogradskih trgovaca osnovano je 1871. godine u Beogradu 'Prvo srpsko pivarsko akcionarsko drustvo', sa kapitalom od 50.000 dukata cesarskih i sa ciljem da udruzenim kapitalom unapredi pivarsku radnju proizvodjenjem dobrog piva i radi sve poslove koji su po svojoj prirodi nerazdvojni od ove radnje.'

1871. godine Filip Djordjevic prodaje pivaru 'Prvom srpskom pivarskom drustvu'. 'Obnovljena pivara pocela je da radi 15. januara, 1872. godine. Slabi poslovni rezultati u toku dvogodisnjeg rada Pivarskog drustva pripisuju se ekonomskoj krizi koja je tada izbila u Srednjoj i Zapadnoj Evropi. Pod takvim uslovima, vecina clanova Upravnog odbora nastojala je da se pivara izda u zakup, sto je okoncano davanjem pivare Bajlonovom rodjaku Jovanu Vrabecu u trajanju od tri godine (1877-1880. god.).'
'Ni ovaj trogodisnji zakup nije ostvario povoljne rezultate. Stoga je 5. oktobra, 1880. godine, skupstina akcionara Pivarskog drustva odlucila da se pivara proda firmi 'Ignjat Bajloni i sinovi'.'

VAJFERTOVA PIVARA - PRVA BEOGRADSKA INDUSTRIJSKA PIVARA (1872. GOD.)

'Podizanje i pocetak rada Vajfertove pivare vezan je za 1872. godinu kao godinu njenog osnivanja. Za nas je ovaj datum znacajan stoga sto je izgradnjom velike parne pivare pocela industrijska proizvodnja piva u Beogradu i Srbiji. Sve dotadasnje pivare u Beogradu i Srbiji (jagodinska 1852., cacanska 1852., aleksinacka 1865., valjevska 1870. i 1874.) bile su manuelne i sa manjim kapacitetima, tako da je nova Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju, a i vecu potrosnju i to kvalitetnijeg piva.'
'Pivara je bila planski zasnovana sa svim zgradama koje je zahtevala tadasnja tehnologija proizvodnje piva i predstavljala je za Beograd jedan od prvih industrijskih kompleksa. Za Beograd ona je bila jedna od oznaka njegovog prosperiteta i teznji za priblizavanjem razvijenim zemljama pa se kao takva cesto prikazivala na publikacijama koje su isticale razvoj grada.'
Nikola Tesla samo je jednom boravio u Srbiji. '...Radujem se sto mogu ovom prilikom da pred vama izrazim svoje najmilije zadovoljstvo da sam bio i da vazda ostajem Srbin i nista vise. Ako ima kakve slave i zasluga za covecanstvo da se pripise mome imenu, to ta pocast pripada srpskom narodu iz cije sam sredine ja ponikao.', govorio je Tesla.
'A isto vece, u cast Tesle, beogradska opstina u Vajfertovoj pivari kod negdasnjeg Mostara, u 'Smutekovcu', priredjuje svecanu veceru. Naseg velikog pronalazaca tamo je docekalo preko stotinu uglednih zvanica.'
'Srpska pivara Djordja Vajferta, dobila je zlatnu medalju za kvalitet piva. Inace, te davne 1889. godine na Svetskoj izlozbi u Parizu svoje proizvode od 6 maja do 17. septembra izlozile su 54 drzave, medju kojima su zapazenu ulogu imali proizvodi srpske privrede. ... zlatna medalja pariske svetske izlozbe 1900. godine.'
'Za cetrdeset godina postojanja Narodne banke, Djordje Vajfert je bio njen guverner vise od dvadeset dve godine. Prvi put od 1890. do 1901. godine, a drugi put od 1912 do 1923. godine i dozivotni pocasni guverner.'
'Radi odrzavaja visokih cena svojih proizvoda, pa time i odredjen nivo profitne stope, pivare su imale kartelne sporazume - 1928. godine.'
'Djordje Vajfert je bio jedan od najbogatijih, ako ne i najbogatiji covek u Srbiji i jedan od najvecih industrijalaca u Jugoslaviji. Umro je 1936.'
Za vreme Prvog svetskog rata, Vajfertova pivara, buduci da je bila takoreci na samoj obali reke Save, bila je laka meta austriskih topova. Ali nakon rata Vajfert najvecim delom koristi ratnu odstetu da obnovi i cak prosiri pivaru.
Godine 1921. Djordje Vajert transformise svoju pivaru u akcionarsko drustvo pod nazivom 'Prva srpska parna pivara Djordje Vajfert A.D.'. Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom '7 juli'.

BAJLONIJEVA PIVARA (1880 GOD.)

'Ignjat Bajloni je dosao 1855. godine iz Ceske u Beograd sa zenom i cetiri sina. Imao je cetrdeset cetri godine, a u rukama samo kozarski zanat. Hteo je u Ameriku, zemlju obecanu, ne bi li se obogatio. Srecom iz Beograda mu se javio zet Anton Nemec koji je nesto ranije stigao u malenu Srbiju i za kratko vreme stekao prilican imetak. 'Dolazi, nema bolje Amerike od Srbije', napisao je u pismu. Pomogao mu je i da zavrsi zgradu i 1858. godine Ignjat je sa zenom i sinonovima Jakovom i Vasom tu otvorio kafanu. Zvala se 'Bajlonijeva' kafana, neki je pominju i kao pivnicu.'

'5. oktobra, 1880. godine, skupstina akcionara Prvog pivarskog akcionarskog drustva odlucila je da se pivara proda firmi 'Ignjat Bajloni i sinovi'.'
Godine 1884. pivara je dobila prvu parnu masinu.
'Uz pivaru je jos 1892. godine izgradjena gostionica 'Kod male pivare', danasnja kafana 'Skadarlija', koja je nastavila tradiciju Filipove pivnice.'
Pri kopanju temelja za novu Bajlonijevu pivaru, 1892. godine, na terenu izmedju Skadarske i Cetinjske ulice, arheolozi su otkrili 'desetinu slonovih zuba, a malo dalje i covekovu lobanju'. Ovo je vazno otkrice ostecene lobanje lovca iz starijeg kamnog doba, kojem su naucnici dali simbolicno ime 'prvi Beogradjanin'.
'Dve beogradske pivare Vajfertova i Bajlonova proizvodile su vise nego sve ostale pivare u Srbiji. Ukupna proizvodnja svih pivara u Srbiji iznosila je 1908. godine 108.398 Hl, a od ove proizvodnje otpadalao je na pomenute dve beogradske pivare 72.456 Hl.'
'Unapredjenje kompleksa pivare doveli su do toga da je Bajlonijeva pivara pred prvi svetski rat proizvodila najvise piva u Srbiji i da je dostigla i prestigla proizvodnju razvijenije i od pocetka planski podizane Vajfertove pivare.'
'Vredan je paznje podatak da je najveci srpski romansijer Bora Stankovic od 1906. do 1913. godine radio kao kontrolor drzavne trosarine u Bajlonijevoj pivari.'
'...1911. godine ... je pocelo i busenje arterskih bunara koji su zamenili dotadasnje snabdevanje vodom iz vodovoda koji je punila pumpa podignuta na imanju firme na Dunavu.' Danas se iz tih bunara dobija kvalitetna mineralna voda.
'Zenska glava sa lovorovim vencem - lice je prve novcanice stampane u potpunosti u Zavodu za izradu novcanica u Topcideru, s datumom 1. decembar, 1929. godine i potpisom tadasnjeg guvernera Ignjata Bajlonija.'
90-tih godina XIX veka Bajlonijeva parna pivara osvojila je znacajna priznanja za kvalitet svojih proizvoda:
- na svetskoj izlozbi u Parizu 1889. god. zlatna medalja,
- na svetskoj izlozbi u Parizu 1900. god. srebrena madalja,
- na izlozbi u Anversu 1889. god. srebna medalja,
- na svetskoj izlozbi u Parizu 1889. god. medalja,
- zlatna medalja 1880. god.
- srebrena medalja.
Tokom balkanskih ratova, proizvodnja piva u Bajlonijevoj pivari se smanjila, da bi za vreme prvog svetskog rata, u godinama austriske okupacije pivara sasvim obustavila rad. Godine posle Prvog svetskog rata bile su period nove temeljne rekonstrukcije Bajlonijeve pivare. Medjutim trebalo je da prodje mnogo godina da bi se ovi kapaciteti potpuno iskoristili. Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom 'Beograd'.

PIVARA FERDINANDA KRENA - CACAK (1850. GOD.)

'Ferdinand Kren je rodjen 30. maja, 1826. godine u Rumi, koja je tada pripadala Austriji. Po zanimanju je bio pinter, pivar i trgovac i kao takav dosao je zajedno sa svojim bratom tislerom Jakovom Krenom u Cacak 1849. godine, nastanio se tu i ostao da zivi i radi. 'Vec druge godine po dolasku u Cacak, 1850. godine, Kren je otpoceo proizvodnju piva, koje je cuvao u malim kazanima, ali prvenstveno za svoje potrebe... a prema sacuvanim dokumentima poceo ga je prodavati kafedzijama, trgovcima i drugima tek 1861. godine.'
'1885. godine kada je Kren iz inostranstva dobavio prvu parnu masinu i kada je sazidao gradjevine za pivaru i mlin, pocela je znatno veca proizvodnja piva za siru potrosnju.'
'Kada se Krenov sin Stevan se vratio sa skolovanja 1886. godine, pivara je vec bila modernizovana ugradnjom parne masine, a promenila je ime u 'Parna pivara Ferdinanda Krena i sina'.'
'Pivara je nastavila od 1921. godine da posluje pod nazivom 'Pivara Kren i Stankovic'. 1922. godine obnovljen je rad pivare pod imenom 'Parna pivara Kren i Stankovic'.'
5. decembra, 1946. godine '... postaje drzavna pivara u sastavu Mlinskog preduzeca pod nazivom '22 Decembar'. Tako posluje kratko vreme i izdvaja se 1948. godine i formira samostalnu organizaciju pod nazivom Preduzece za proizvodnju piva i slada 'Ovcar' Cacak, a 1969. godine stupila u integraciju sa Industrijom piva iz Beograda u okviru koje radi kao samostalni pogon u Cacku pod imenom 'Beogradska industrija piva Beograd - pogon Cacak'.'
'U Cacku se pivara preseljava na pogodnije mesto. U stvari ta seoba znaci izgradnju nove pivare.'

WEIS UND SCHON - PIVARA U SREMSKOJ MITROVICI

'U prvim godinama ovog stoleca u Sremskoj Mitrovici postojale su dve pivare. 'Stara' se nalazila na mestu danasnje pivare, dok je 'nova', veceg kapaciteta, bila podignuta u sadasnjoj Parobrodskoj ulici. Ali 'nova' pivara radila je samo kratko vreme zbog podvodnog terena i drugih nepovoljnih uslova.'
'Krajem proslog i pocetkom ovog veka pivara u Sremskoj Mitrovici poslovala je pod firmom 'Weis Und Schon'.'
'Tridesetih godina ovog veka mitrovackom parnom pivarom rukovodi akcionarsko drustvo koje drzi i akcije valjevske parne pivare. Zanimljivo je da se kao najjaci akcionari ovog drustva pijavljuju Bajloni i Vajfert.' Posle Drugog svetskog rata ova pivara je nacionalizovana i u 'Bip' je usla pod nazivom '22 Oktobar'.

LESKOVACKA PIVARA (1925 GOD.)

'1925. godine jedan iz mnogih preduzimjivih leskovcana Aleksa Djordjevic Kukar podigao je prvu pivaru u Leskovcu.' Pivara je radila i razvijala se. Godine 1947. je nacionalizovana. Od 1949. godine pivara nosi naziv Fabrika piva 'Toma Kostic '.'
Od 7. decembra, 1978. godine posluje kao osnovna organizacija udruzenog rada Beogradske industrije piva i bezalkoholnih pica. U medjuvremenu stara zgrada pivare je dislocirana na mesto na kome se i sada nalazi. Podignuta je nova zgrada i opremljena novim uredjajima.



Zanimljivosti

U Vavilonu je postojao obicaj da mesec dana posle venèanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko on može da popije. Medovina je, ako niste znali, pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potièe današnji "medeni mesec".
Osim medovine, postoje još neka piæa slièna pivu: postoji na stotine razlièitih afrièkih piæa koja se prave od biljaka bogatih skrobom (npr. burukutu), u Japanu se pravi sake, u Kini samsu, a u Koreji suk (sve od pirinèa), u Meksiku se pravi pulque (od kaktusa), a u Rusiji kvas (od razanog hleba).

U Engleskoj se u XVII veku koristila veoma specifièna èasa za pivo, tzv. yard-of-ale glass. Ta èasa je dugaèka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (0.5 l). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obièno bilo "stopalo". Naravno, bila je veoma nepraktièna za svakodnevnu upotrebu, pa je korišæenja za posebne zdravice.
Vikinzi su pre bitaka pili piæe koje su zvali aul ("ale"), pa su u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a èesto i nagi do pojasa.
Tokom Drugog svetskog rata amerièke pivare koje su htele da vojnicima šalju pivo, morale su da ga pakuju u specijalne kamuflažne limenke.

Najstariji datum proizvodnje piva u Beogradu vezuje se za 1839. godinu. Ipak, prava “industrijska” (masovna) proizvodnja piva poèinje 1872. godine, kada je panèevaèki industrijalac Ignjat Vajfert izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada, zvanom Smutekovac, kasnije Vajfertovac a sada Mostar. Sve dotadašnje pivare u Beogradu i Srbiji (jagodinska 1852., èaèanska 1852., aleksinaèka 1865., valjevska 1870.) bile su manuelne i sa manjim kapacitetima, tako da je nova Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju, a i veæu potrošnju i to kvalitetnijeg piva. Pivara je bila veoma moderna za svoje vreme i kao takva imala je veliki znaèaj za razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Graðevinski, izmenila je fizionomiju ovog dela grada, što je ostalo zabeleženo na mnogim slikama i razglednicama Beograda toga doba.

Pivara je bila planski zasnovana sa svim zgradama koje je zahtevala tadašnja tehnologija proizvodnje piva i predstavljala je za Beograd jedan od prvih industrijskih kompleksa. Za Beograd ona je bila jedna od oznaka njegovog prosperiteta i težnji za približavanjem razvijenim zemljama pa se kao takva èesto prikazivala na publikacijama koje su isticale razvoj grada.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 2:09 am



Ignjatov sin Ðorðe Vajfert ostaæe zapisan u hronici BIP-a kao pionir prave, za ono vreme najmodernije, industrijske proizvodnje piva. On je zapravo svoje pivarsko poslovanje u Beogradu poèeo pomažuæi ocu, a umro 1936 god. kao jedan od najbogatijih , ako ne i najbogatiji èovek u Srbiji i jedan od najveæih industrijalaca u Jugoslaviji.

Pored toga što je izgrado veliku pivaru sa parnom mašinom i drugim, za to vreme modernim ureðajima ovaj èovek dobro je poznavao ''tajnu zanata''. Znao je da kvalitet piva umnogome zavisi u vremenu odležavanja. Zato je izgradio veliki ležni podrum, zadugo najveæi u zemlji, u koji je mogao da stane 300 vagona piva.

Nema mnogo detaljnih podataka o ostalim postrojenjima Vajfertove pivare. Iz prvih godina rada zna se samo da je tada mogla da proizvede 50.000 hl godišnje, što je zaista bila rekordna kolièina.

Za vreme Prvog svetskog rata, Vajfertova pivara, buduæi da je bila takoreæi na samoj obali reke Save, bila je laka meta austriskih topova. Ali nakon rata Vajfert najveæim delom koristi ratnu odštetu da obnovi i èak proširi pivaru, koja je dvadesetih godina mogla da proizvede godišnje i do 120.000 hl piva.

Godine 1921. Djordje Vajfert transformiše svoju pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom 'Prva srpska parna pivara Djordje Vajfert A.D.'.

Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom '7 juli'.




Poèetak rada Bajlonijeve pivare, koja se nalazil u najlepšem delu grada izmeðu Skadarske i Cetinjske ulice, vezuje se za 1880. godinu. Tadašnji vlasnik, zanatlija Ignjat Bajloni modernizovao je do tada skupu i nekonkurentnu ruènu proizvodnju piva uvoðenjem prve parne mašine. Stari kazani zamenjeni su novim ureðajima u kojima se pivo kuva na pari. Umesto drvenih kaca ugraðene su betonske cisterne za odležavanje, te se tako pivo hladilo sistemom cevi, a ne ledom. Stare niske podrume zamenili su prostraniji, a slad se proizvodio u velikim provetrenim prostorijama. Umesto ruènog prevrtanja jeèma uvedena je mehanièka obrada... Proizvodni kapaciteti naroèito su poveæani poèetkom XX veka kada je montiran drugi deo parne mašine, zatim ''garbe'' kotao, dok je izgradnjom
arterijskih bunara prestalo korišæenje vode iz dunavskog vodovoda. I danas se iz tih bunara dobija kvalitetna mineralna voda.
Dve beogradske pivare, Vajfertova i Bajlonijeva, proizvodile su više nego sve ostale pivare u Srbiji. Ukupna proizvodnja piva u Srbiji 1908. godine iznosila je 108.398 hl, od èega je udeo dve pomenute beogradske pivare iznosio 72.456 hl.
Tokom balkanskih ratova, proizvodnja piva u Bajlonijevoj pivari se smanjila, da bi za vreme prvog svetskog rata, u godinama austrjiske okupacije pivara sasvim obustavila rad. Godine posle Prvog svetskog rata bile su period nove temeljne rekonstrukcije Bajlonijeve pivare. Medjutim trebalo je da prodje mnogo godina da bi se ovi kapaciteti potpuno iskoristili. Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom 'Beograd'.

Pivara u Èaèku osnovana je 1850. godine od strane austrijskog pivara i trgovca, Ferdinanda Krena. Kren je otpoèeo proizvodnju piva, koje je èuvao u malim kazanima, ali prvenstveno za svoje potrebe, da bi 1885. godine uvoðenjem parne mašine u proizvodnju i zidanjem nove graðevine za pivaru i mlin , poèela proizvodnja znatno veæe kolièine piva za širu potrošnju. Posle smrti Ferdinanda Krena, posao preuzima njegov sin Stevan, koji je u Austriji završio pivarsku akademiju i dalje modernizovao proizvodnju. Posle Prvog svetsko rata i smrti Stevana Krena, pivaru vodi njegov zet inžinjer Svetolik Stankoviæ. Pivara se pretvara u savremeni industrijski objekat i od 1921. godine posluje pod nazivom ''Pivara Kren i Stankoviæ''.
Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana i preseljena na pogodnije mesto.

Sremsko Mitrovaèka pivara ''20 oktobar'' ubraja se meðu najstarije pivare u Srbiji. Krajem XIX i poèetkom XX veka poslovala je pod firmom ''Weis Und Schon'', a kasnije se kao vlasnik pominje izvesni Franja Gamiršek iz èijeg vremena datira i èuveno ''mitrovaèko pivo''. Tridesetih godina XX veka mitrovaèkom parnom pivarom rukovodi akcionarsko društvo koje drži i akcije Valjevske parne pivare. Zanimljivo je da se kao najjaèi akcionari ovog društva pojavljuju Bajloni i Vajfert. U to vreme mitrovaèka pivara mogla je da proizvede 2.000 hl piva godišnje. Pivara nije prekidala rad tokom Prvog i Drugog svetskog rata, a nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana je kao i sve ostale pivare. Leskovaèku pivaru osnovao je preduzimaè Aleksa Djordjevic Kukar 1925. godine. Nakon Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana a od 1949. godine nosi naziv fabrika piva ''Toma Kostiæ''. Zgrada stare pivare je dislocirana na mestu na kome se i sada nalazi.

Nakon Drugog svetskog rata sve ove pivare su nacionalizovane i radile su uglavnom na starim popravljenim mašinama i istim kapacitetima. Pedesetih godina u ''eri'' samoupravljanja fabrike su poverene radnicima. U pivarama se biraju i prvi radnièki saveti. Meðutim, najznaèajniji datum u novoj hronici razvoja BIP-a je 23. januar 1963. godine, kada je održana zajednièka sednica radnièkih saveta industrije piva ''7. jul'' (Vajfertova pivara), ''Pivare Beograd'' (Bajlonijeva pivara) i preduzeæe ''Bezalko'' na kojoj je došlo do udruživanja u BEOGRADSKU INDUSTRIJU PIVA I BEZALKOHOLNIH PIÆA – BIP. Udruživanje oznaèava i poèetak znatnih ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju pogona. Osnovna delatnost udruženog kolektiva bila je proizvodnja piva, slada, sirupa, leda i bezalkoholnih piæa.
1967.godine u sastav BIP-a ulazi i Preduzeæe za proizvodnju piva i bezalkoholnih piæa ''Ovèar'' iz Èaèka (predratni ''Kren i Stankoviæ''), a sedamdesetih godina kada su Ustavnim amadmanima utemeljenje prve osnovne organizacije rada, u BIP se integrišu i pivare ''20. oktobar'' – Sremska Mitrovica kao i pivara ''Toma Kostiæ'' iz Leskovca.
U tom periodu u Èaèku je izgraðena i fabrika za proizvodnju slada koja æe biti i jedna od najveæih u Evropi i èiji je ekonomski znaèaj prevazišao okvire BIP-a.
Nakon integracije BIP beleži nagli razvoj koji se kretao u dva osnovna pravca; razvoj i poveæavanje produktivnosti postojeæih i novih industrijskih kapaciteta uz odgovarajuæe proizvodne integracije i tehnološko-tehnièki razvoj i širenje proizvodnog i uslužnog programa i tržišta.
U decembru 1971. godine proizveden je i milioniti hektolitar piva, èime je obeleženo dostignuæe koje je u to vreme BIP uvrstilo u sam vrh evropskih proizvoðaèa piva.
BIP je zadržao lidersku poziciju na tržištu do kraja devedesetih godina, pokrivajuæi veoma razraðenu prodajnu mrežu u svih šest proizvodnih pogona i velikom broju prodajnih centara. Strategija razvoja BIP-a bazirala se na korišæenju raspoloživih resursa i razvoja proizvodno uslužnog programa.
Stremeæi najvišem kvalitetu svojih proizvoda i usluga BIP je, uèestvujuæi na mnogobrojnim domaæim i inostranim selekcijama, smotrama i ocenjivanjima, osvojio 155 zlatnih medalja, 7 kristalnih kupova, 3 Oskara za kvalitet, i 3 Trofeja za visok internacionalni kvalitet. Prva zlatna medalja za kvalitet osvojena je daleke 1891. godine na Svetskoj izložbi u Parizu.
Danas je Beogradska industrija piva akcionarsko društvo koje broji blizu 2000 zaposlenih radnika i u aktuelnom je procesu privatizacije. Sa veoma jakom konkurencijom velikih svetskih proizvoðaèa piva bori se za primat na domaæem tržištu.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 2:10 am

Prva poruka o pivu
Prva napisana EPP poruka za pivo u Srbiji bila je:
"PIVO LADI, DUŠU SLADI!" Narod je dodao: "... a iz džepa pare vadi."

Pivo kao lijek

Tvari iz piva ne samo da poticu aktivnost zeluca i digestivnog trakta vec zajedno s neprevrelim ugljikohidratima usporavaju prelaz alkohola iz zeluca u krv.

Rezultati mnogih istrazivanja dokazuju da je pivo potpuno prirodan, bioloski uravnotezen proizvod koji se, istina, u mnogim zemljama ubraja u slaba alkoholna pica.

Mnogi lijecnici tvrde da manja kolicina piva (0,5 l) povoljno djeluje na lijecenje nekih teskih bolesti, primjerice tuberkuloze, kolere ili raka. Vrlo zanimljivo istrazivanje proveo je francuski lijecnik, dr. Vincent, koji je statisticki pratio zdravstveno stanje vojnika na sjeveru i jugu Francuske. Ustanovio je da su pivopije sa sjevera dvaput manje bolovali nego ljubitelji vina s juga.
Njemacki lijecnik, dr. G. Chabot, statisticki je pratio ucestalost karcinoma kod industrijskih radnika i ustanovio da pivoljupci kudikamo rjede obolijevaju od karcinoma (osim raka grla) od drugih radnika. Pivo stiti organizam od razlicitih zracenja, posebice od stetnog djelovanja "rengenskih zraka". Vjerojatno je to povezano s prisutnoscu reduciranog glutationa u pivu, jer taj spoj ima sposobnost vezanja slobodnih radikala. U pivu se ne razmnozavaju patogeni mikroorganizmi. Dr. C. Enders istrazivao je baktericidnu ucinkovitost piva u usporedbi s nekim patogenim mikroorganizmima i ustanovio da uzrocnik kolere ugiba u pivu za 15 minuta, a uzrocnik tifusa za 30 minuta.

The New England Journal of Medicine objavio je rezultate devetogodisnjega opseznog istrazivanja srcanog infarkta u vise od 7.700 pivoljubaca. Istrazivanjem je utvrdeno da prosjecna potrosnja od 1 do 3 case dnevno (engl. caša je 0,57 l) ima zastitni ucinak protiv srcanog infarkta. Isto tako su poznate i posljedice (alkoholizam) kod najveceg broja ekstremnih uzivatelja. Ovo ne shvacajte osobno. Prekomjerno uzivanje u pivu i posljedice toga uzivanja nazivaju se gambrinizam (prema imenu "Kralja piva" Jana Primusa, zvanog Gambrinus). Koliko god to nevjerojatno zvucalo, pivo je uzrok ovisnosti u 70% svih ovisnika o alkoholu i u 60% svih ovisnika uopste. Da nevjerovatno je.

To nije cudno ako se zna da pivo djeluje ugodno, gasi zedj i opusta. Prof. Anton Piendl s Tehnickog sveucilista u Munchenu to opustanje dovodi u vezu s pojmom "psihosocijalni stres". Taj pojam obuhvaca strah, napetost i agresiju. Sve se to s pivom odstranjuje, jednako kao i faktor rizika od: srcanog infarkta, visokog pritiska, secerne bolesti i gihta.

Stoga je pivo uslo u svakidasnju uporabu kao npr. sir ili cokolada i postalo samo po sebi razumljiv sastavni dio naseg zivota. Upravo zato treba biti svjestan cinjenice da pivo sadrzi alkohol, pa se treba drzati one stare mudrosti: ne pretjerivati ni u cemu osim u alkoholu.

Na osnovi iznesenog, moze se reci da je umjereno konzumiranje piva preporucljivo, kako s prehrambenog tako i zdravstvenog gledista, jer pivo moze:

- biti dobar izvor energije i tekucine nakon fizickog napora raznih kategorija potrosaca (radnici, sportasi, trudnice, vecina bolesnika i rekonvalescenata, iscrpljene i anemicne osobe itd.);

- posluziti kao dopuna dijetama siromasnim mineralnim solima (zbog vrlo malog udjela natrija u pivu);

- poticati apetit i probavu (laka i brza resorpcija sastojaka piva);

- biti preporucljiv napitak za ljude u zrelim godinama;

- imati diuretsko djelovanje (pospjesuje mokrenje i ublazava poteskoce u radu bubrega i mjehura);

- smanjiti mogucnost nastajanja bubreznih kamenaca i povecati njihovo uklanjanje iz urinarnih puteva;

ublaziti stresove te djelovati kao prirodno umirujuce i uspavljujuce sredstvo (zastita od pojave srcanog infarkta, dobar san).

Pivo - kozmetièko i platežno sredstvo

Egipatske žene iz više klase koristile su ga u kozmetièke svrhe i njime negovale kožu. Najpoznatija od njih, Kleopatra - èija je neodoljiva lepota dobro uzdrmala Rimsko carstvo, štitila je i vlažila ten talogom i penom od piva.

Pivu se pripisivala i mitska uloga i smatrali su ga sastavnim delom života. U plodnoj dolini Tigra i Eufrata, bila je u to vreme država Lagaš sa svojih osam malih gradova i 40 sela. Ona se u mnogo èemu razlikovala od susedske Akadske države, po tome što nije vodila ratove, bavila se graditeljstvom, umetnošæu i naukom. Njeni vladari vladali su od Sredozemnog mora do Persijskog zaliva, a ostavili su za sobom hramove, kipove, sisteme za navodnjavanje i glinene tablice. Tako su ostali zapisi koji su saèuvali njihova znanja u matematici i prvi ep. Ep o Gilgamešu kralja Uruka, njegovom èudnom prijatelju Enkiduu i boginji Ninkasu. Po predanju je odrastao u stepi meðu životinjama. Bio je divalj, ali odan Gilgamešu. Pratio ga je i štitio u njegovom pohodu protiv Huvave, gospodara kedrove šume.

Piæe bogova

Ninkasu je bila boginja koja je èuvala tajnu spravljanja slada i piva. Kuvala je pivo, ”èudesno piæe” namenjeno bogovima i upravo je ono odigralo presudnu ulogu u preobraæanju Enkidua. Bilo je dovoljno da on popije sedam èaša tog napitka, pa da doživi preobražaj i da se iz polubiæa preobrati u èoveka. Boginja Ninkasu je èuvala tajnu spravljanja piva, ali je zapis o njoj “Himna boginja Ninkasu” iz 1800 godine p.n.e. ostao, i danas se smatra najstarijom recepturom za spravljanje piva.

Kralj Hamurabi (1792-1750 p.n.e.) je jedna od najvažnijih liènosti Drevnog istoka. Ostao je zapamæen po pravednosti, procvatu nauke i ureðenju državne uprave. Za sobom je ostavio zakonik (Codex Hammurabi) koji je u oko 300 èlanova obuhvatio sve što je bilo od važnosti za javno i privatno pravo. Izmeðu ostalog i propise vezane za spravljanje i promet piva. To nije sluèajno, buduæi da se u to vreme u Vavilonu znalo za više od 16 vrsta piva.

Omiljeno na svim meridijanima

Nije ni malo èudno što je pivo piæe koje se održalo sve ovo vreme. Pivo je oduvek bilo jedno od najomiljenijih i najrasprostranjenijih piæa: piæe koje se pije na svim meridijanima i u svim podnebljima, piæe za sva godišnja doba i sve prilike.. Civilizacije su dolazile i prolazile i svaka mu je dala nešto svoje, nešto specifièno i ostavilo ga za sobom kao tradiciju pokolenjima koja su dolazila.


ZADOVOLJSTVO U PENI

Pivo - taj èarobni napitak, kao èudesni izum ljudskog duha i kao dar prirode, harmoniènog ukusa, kontroverznih osobina: iako je gorko - ipak sladi, iako je hladno - ipak greje, to je piæe za tugu i veselje, to je teènost, a to je i hleb. Blago svakodnevnog života - za osveženje, da prekrati vreme, pratilac dobrog raspoloženja i izvor poèinka.
Pivo kao plod ljudskog uma nije nastalo odjedanput, veæ je stvarano vekovima. Još je praistorijski èovek otkrio da divlja pšenica i ovas, potopljeni u vodu, daju tamnu, penušavu i osvežavajuæu teènost, posle èijeg se pijenja poboljšava raspoloženje i snaga. Pivo zauzima posebno mesto u životu ljudi veæ od samog poèetka civilizacije. Zapisi na sumerskim glinenim ploèicama svedoèe nam o poljoprivrednoj delatnosti 4.000 godina pre Hrista, opisujuæi postupak spravljanja piva. Skoro polovina roda jeèma koristila se za proizvodnju piva. Proizvodili su 19 vrsta piva. Žene su bile te koje su pravile pivo od jeèmenog hleba i prodavale ga. Mesopotamski pivari nisu cedili pivo, pa je u teènosti plivalo i zrnevlje jeèma. Zato je gost uz zemljani vrè piva dobijao i cevèicu od jedne vrste palme ili trske.
Sumerska epika o stvaranju sveta u Gilgamešu peva o božanstvima "koja sladano pivo piju trskom, a taj im napitak ukloni brige i razveseli im srce".
Pivo od jeèmenog slada prvi su proizveli Vavilonci. Od ovog naroda najstarije civilizacije nauèile su spravljati hranljiv i osvežavajuæi napitak - Egipæani, Persijanci, potom Grci, Rimljani, Španci, Gali, Germani i Sloveni. Proizvodnja piva kod Vavilonaca bila je poznata još negde oko 2.800. godina pre Hrista. Umetnost pravljenja piva i jeèmenog hleba su u osnovi usko povezani. Pivo se pravilo od jeèmenog hleba (koji se kasnije nazivao bappir) koji se mogao jesti kao hleb ili ubaciti u masu za fermentaciju.
Proizvodnja piva i hleba bila je svakodnevna aktivnost u starom Egiptu, gde se i jedno i drugo redovno pravilo kod kuæe. Istorièari smatraju da se pivo pripremalo mrvljenjem dobro uskislog, slabo peèenog hleba, u vodi i vrenjem procedjene teènosti. Iako su stari Egipæani znali da od žitarica pripremaju osvežavajuæe piæe zvano synthum, u koje su dodavali gorko korenje i zaèine, hmelj nisu koristili kao zaèin. Egipæani su upotrebljavali dvostepeni postupak: prvo su zrnevlje pošeæerili, što objašnjava raznoliku morfologiju skrobnih zrnaca u staroegipatskim ostatcima piva, a zatim su odliveni rastvor šeæera i skroba previrali u pivo.
U staroj Grèkoj i Rimu vino je bilo najomiljenije piæe, dok je u Severnoj Evropi pivo igralo daleko znaèajniju ulogu u svakodnevnom životu, te je takva tradicija prisutna i danas.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 2:10 am

Znakovi da ste previse popili
01. Gubite u argumentiranju sa neanimiranim objektima.
02. Morate se drzati za tratinu da nebiste pali sa Zemlje.
03. Posao vam se uplice u pijancenje.
04. Vas doktor nadje sitne trake krvi u potoku alkohola.
05. Vas zatiljak redovito biva pretucen od strane naslona WC skoljke.
06. Iskreno vjerujete da je alkohol peta grupa prehrambenih proizvoda.
07. 24 sata u danu, 24 pive u gajbi - slucajnost???
08. Dvije ruke a samo jedna usta - sad je to STVARNO veliki probem!
09. Sliku fokusirate bolje sa jednim okom zatvorenim.
10. Pozicija gdje ste parkirali se izgleda premjestila dok ste bili u baru.
11. Pali ste s poda...
12. Vasi sinovi blizanci zovu se Jecam i Hmelj.
13. Case vam uporno ne pogadjaju usta.
14. Vampiri i komarci redovito odlaze pijani nakon napada na vas.
15. Vasa ideja o smanjivanju znaci manje soli.
16. "Nisam pijan, to si ti samo previse trijezan"
17. Cijela birtija te pozdravi kada ulazis.
18. "Dobra vecer policajce, nisam pod atjecajem ulkohola."
19. Janica lijepo izgleda.
20. Ne prepoznajete zenu dok je ne pogledate kroz dno case.
21. "Taj prokleti ruzicasti slon me opet pratio doma."
22. Imate rezervirano parkiralisno mjesto kod diskonta picima.
23. "Drav sam ko zren."
24. Pali ste i ne mozete ustati.
25. Kada mamurluk postane privlacan alternativni stil zivota.
26. "Pivo! Dones' mi jos jedan konobar!"
27. Budite se u spavacoj sobi, vase donje rublje u kupaonici, a zaspali ste obuceni.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 2:11 am

Fraze iz pivnice

Ne, stvarno. Mogu voziti.

ZNACENJE: Totalno sam unisten i trebao bih nekoga da me odbaci doma
ali mi je neugodno da me netko vidi s tobom.

Inace sam nenaviknut na pikado.

ZNACENJE: Inace sam nenaviknut na bacanje stvari manjih od biljarskog
stola kad sam ovoliko zgazen.

Ajmo do moga auta zapalit cigaretu.
(Zenskoj osobi)

ZNACENJE: Odlicno bi izgledala naopako, licem prema dolje.

Ti plati ovu rundu, a iduca je na mene.

ZNACENJE: Necemo ostati dovoljno dugo do druge runde.

Ja cu platit ovu, a ti iducu rundu.

ZNACENJE: Ovdje je piva deset ,a u iducem baru 15 kuna.

Amo' ca odavde.

ZNACENJE: Upravo sam nalio litru piva u kacigu onome celavcu.

Vidi, ona ide sa petoricom doma.

ZNACENJE: Dobro je pogledaj sada, jer kada je iduci put vidis,
lice ce joj izgledati kao poluprazan tetrapak mlijeka iznutra.

Ne osjecam se dobro, isla bih doma. (zenska osoba)

ZNACENJE: Obracas vise pozornosti prijateljima nego meni.

Ne osjecam se dobro, isao bih doma. (muska osoba)

ZNACENJE: Napalio sam se.

Vec sam ih deset popio.

ZNACENJE: Popio sam ih samo tri, ali mi treba opravdanje za ovakvo
ponasanje.

Ko' casti?

ZNACENJE: Nisam zavrtio turu vec tri godine, ali sam zato ekspert u
skretanju teme.

Ubuduce se moram malo dovesti u red.

ZNACENJE: Salis se? Zar bih se nalazio na ovakvom mjestu, unistavao se,
da se zelim dovesti u red? Ja sam zivi nered; bojte me se i
izbjegavaj te me kao kugu.

Oprostite. (muskarac zeni)

ZNACENJE: Kuvam te.

Oprostite. (muskarac muskarcu)

ZNACENJE: Odjebi mi s puta.

Oprostite. (zena muskarcu)

ZNACENJE: Nemoj uopce pokusavati nesto, samo mi se skloni s puta.

Oprostite. (zena zeni)

ZNACENJE: Mrdni debelu guzicu. Sto ti mislis tko si? Ti nisi ono
sto mislis da jesi, gospodjice, i ne umisljaj niti minute da jesi.
Dolazis ovdje obucena kao kakva kurva. Preusmjeri svoje okice s moga
muskarca, inace cu te plesnuti, kujo, kao kurvu kakva i jesi.

Moram ici, radim ujutro.

ZNACENJE: Onom tipu sto je upravo usao dugujem 1000 kuna i izbjegavam
ga od kada je zavrsila nogometna sezona.

Koje toceno imate?

ZNACENJE: Sto je jeftino?

Ti kreni, a ja cu vatat nocni bus.

ZNACENJE: Vec sam se dogovorio sa tvojom bivsom da me baci doma.

Ona osoba izgleda poznata.

ZNACENJE: Jesam li spavala/spavao s njim/njom.

Ja bi samo casu vode. (zena)

ZNACENJE: Dosadna sam, ali dovoljno slatka da se izvucem ovako.

Ja bi samo casu vode. (muskarac)

ZNACENJE: Devet sati ujutro je i prestao sam piti ima 90 minuta.
Kvragu, vjerovatno sam potrosio pola place nocas i to je
najmanje sto mogu uciniti za mene.

Imate li Bavariu 8.6?

ZNACENJE: Zelim da mi prijatelju pozli tako da mu se svi
mozemo smijati.

Nemam osobnu sa sobom.

ZNACENJE: Imam 17 godina.
ili
ZNACENJE: Nemam je otkako sam ovdje izgubio hlace prosle godine.

OK. Ma ipak cu otici s njim doma.

ZNACENJE: Postoji velika vjerovatnost da ce mi zivot zavrstiti
kao u epizodi Zone sumraka kada se ispostavi da je covjek koji vozi
prijatelja kuci zapravo cudoviste.

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Administrator
Administrator
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 773
Godina : 39
Lokacija : Pancevo
Datum upisa : 29.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   Pet Nov 21, 2008 2:11 am

ZASTO JE PIVO BOLJA OD MUSKARCA
Svaka boca Piva je uvijek pod dobrim pritiskom.

Kako god da ga promuckas napravi se pjena.

Pivo prija i ujutru i uvecer i prije i poslije jela.

Mozes ga mijesati sa drugim picem a da zbog toga ne nastradas.

Okus Piva je isti i u razlicitim pakovanjima.

Koliko god da ga pijes ono se ne umori.

Pivo se ne moze pokvariti.

Pivo mozes konzumirati cim je kupis i ono nece pomisliti da si laka zenska.

Pivo ce strpljivo cekati da ga popijes kada ti to budes htjela.

Samo od tebe zavisi da li ces ga popiti sama ili ces je podijeliti s nekim.

Sa Pivom ti ne moze biti dosadno.

Pivo ne moze buti nervozno, umorno ili neraspolozeno.

Od Piva ne mozes ostati u drugom stanju.

Ako je na prvom programu utakmica ili dnevnik ti mozes mirno gledati film na drugom zajedno sa svojim Pivom.

Pivo ti nece zamjeriti ako kupis neku skupu haljinu.

Kad ides u goste mozes ponijeti svoje pivo a i ne moras.

Niko ti ne broji koliko si Piva popila u zivotu.

Pivu je svejedno da li ti je prvo pice i uvijek je najbolje.

Bez Piva se moze (barem zene).

Pivo se ne buni kad ga drzis na ledu.

Ako otvoris pivo i ne popijes, ono se ne zali na bolove.

Svako pivo mozes piti 5 minuta ili sat. Koliko ima takvih muskaraca?

Kad popijes jedno pivo ostale ne idu na spavanje.

Pivo nikad nema naporan dan i nikad nije umorno.

Pivo te cini sretnijom tih dana u mjesecu

Pivo ide gdje god ti zelis.

Pivo nema losu narav.

Pivo ne dovodi strance u kucu.

Sa pivom imas barem neke naznake gdje je bilo prije tebe.

Hladno pivo je dobro pivo.

Pivo ne mrzi tvoju macku.

Pivo ne smeta to sto nisi raspolozena za pivo.

Pivo ne krade naslovnice.

Veliko, debelo pivo je ljepo imati

Pivo nikada ne rastavi novine prije nego ih ti procitas

Pivo nikada nece popiti zadnje pivo u frizideru

Pivo se nikada nece izrugivati tvojoj novoj haljini.

Zivot piva ne ovisi o nogometu.

Nije mamurno ujutro.

Pivo ne smeta ako se udebljas desetak kilograma.

Pivo nece vikati ako si lupnila auto.

Pivo ne podriguje i ne prdi

Pivo nije briga sto neznas sto je karburator na autu.

Pivo te nece zafrkavati jer si nekada slusala Tomu Zdravkovica.

Pivo NIKADA ne ostavlja WC dasku otvorenu.

Pivo traje duze od sedam sekundi

_________________
[embed-flash(width,height)]Sex je kao skok sa motkom, skaces dok imas motku....[/embed-flash]

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://malosokace.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pivo - pice staro koliko i covek   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pivo - pice staro koliko i covek
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Koliko pazimo na ono sto kazemo na forumu?
» Koliko ste tolerantni?
» Koliko pravih prijatelja imate?
» Koliko ste matori?
» Koliko godina ima vaš mozak?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MALO SOKAČE :: D i s k u s i j a :: Zanimljivosti-
Skoči na: